25
Narodna Republika Kina postala je ubedljivo najveći investitor u Crnoj Gori sa 70 miliona direktnih investicija u periodu od početka godine do kraja avgusta. U izveštaju o stranim direktnim investicijama, koji je Centralna banka juče objavila, detaljniji podaci o njihovim ulaganjima označeni su poverljivim, odnosno tajnim.
Pročitajte još:
Ukupne strane investicije za ovih osam meseci iznosile su 468 miliona evra, dok su u istom periodu prošle godine bile 515 miliona evra. Kineske investicije odnosile su se na ulaganja u preduzeća u Crnoj Gori ili njihovu kupovinu, kupovinu nekretnina i takozvani interkompanijski dug, odnosno firme iz Crne Gore su pozajmljivale novac od kompanija iz Kine. Međutim, cifre iz tabele Centralne banke označene su sa „poverljivi podaci“.
U prošloj godini, kao i u 2018, Kine nije bilo na spisku 50 država koje su pojedinačno navedene na spisku zemalja odakle su dolazile investicije, već je mogla biti među „ostalima“ ili iz ove države uopšte nije bilo investicija.
U 2017. godini Kina se nalazi na spisku, ali su strane direktne investicije iz ova najveće azijske zemlje iznosile svega 676 hiljada evra, a i tada su bile „poverljive“.
Nisu poznate veće kineske investicije u Crnoj Gori, ali bi među njima mogla biti gradnja vetroelektrana na Možuri kod Ulcinja, koje je posredno preko firme sa Malte kupila kineska kompanija „Shanghai Electric Power“. Za autoput, koji je investicija Crne Gore, su glavni izvođač radova.
U ovogodišnjem izveštaju o stranim direktnim investicijama nema Malte, dok je proteklih godina bila i među državama odakle su dolazili značajni iznosi. Kineske kompanije u Crnoj Gori grade i deonicu autoputa: CRBC, a treba da počnu i rekonstrukciju termoelektrane.
Iz Evropske komisije su više puta izražavali zabrinutost zbog rasta kineskog uticaja u Crnoj Gori i regionu.
Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji nedavno je rekao da „postoji zabrinutost za socioekonomske i finansijske efekte koje bi kineske investicije mogle da imaju“. On je ocenio i da će kroz investicioni okvir za Zapadni Balkan dati bolje ponude od kineskih investitora.
Na drugom mjestu po direktnim stranim investicijama, daleko iza Kine, ove godine je Italija sa investirana 43,3 miliona evra.
Iz tabela Centralne banke poznato je da je 7,9 miliona investirano kroz pozajmice od italijanskih kompanija, dok je preostali iznos od oko 35,4 miliona označen sa „poverljivo“, a odnose se na investicije u domaća preduzeća i banke kao i u kupovinu nekretnina. Ovo je značajan rast investicija iz Italije, jer su prošle godine iznosile svega 6,7 miliona evra.
Prva država po investicijama iz prošle godine – Rusija, sada je na trećem mestu.
Za osam meseci ove godine iz Rusije je stiglo 42,5 miliona evra, od čega su pozajmice od ruskih kompanija 15 miliona, a i Rusi su u kupovinu nekretnina uložili 14,4 miliona. Preostali iznos od oko 13 miliona odnosi se na ulaganje u crnogorske kompanije i banke i povraćaj domaćeg kapitala, ali su te dve sume proglašene tajnim.
Četvrta zemlja po investicijama u ovoj godini je Švajcarska sa 37,3 miliona evra, a kod ulaganja iz ove zemlje ništa nije proglašeno „poverljivim“. Pozajmice od kompanije iz ove države iznose 30,2 miliona evra, iz Švajcarske je stiglo 4,6 miliona za nekretnine, a ulaganje u domaća preduzeća i banke iznosi 2,5 miliona evra.
Sledeći po investicijama su Sjedinjene Američke Države sa 21,5 miliona evra, od kojih je poznato ulaganje od 18,5 miliona evra, dok su „poverljiva“ ulaganja od tri miliona. Na šestom mestu po iznosu ulaganja su Ujedinjeni Arapski Emirati sa 20,9 miliona, od čega je tajnom ulaganje od osam miliona investirano u kupovinu nekretnina i povraćaj kapitala.
Slede investicije iz Nemačke sa 18,8 miliona, Holandije sa 17,3 miliona, Srbije sa 13,4 miliona, Estonije 9,8 miliona…
Od ukupnog iznosa investicija, za ovih osam meseci stranci su u kompanije i banke u Crnoj Gori investirali 86 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine ta cifra bila značajno veća 181 milion evra. Stranci su u kupovinu nekretnina u Crnoj Gori ove godine investirali 62,8 miliona evra, dok su lani te transakcije vredele 108,7 miliona evra.
U toku ovog perioda kompanije iz Crne Gore su od stranih pozajmile 291 milion evra, što je značajno više od prošlogodišnjih 210,6 miliona.
Ostala investiranja sada su vredela 28,4 miliona, dok su lani bila 14,5 miliona evra.
Odliv stranih investicija, novac koji su stranci povukli iz Crne Gore, za ovih osam meseci bio je 148,3 miliona evra, dok je u istom periodu lani „odliveno“ 255,6 miliona evra. Tako da je neto priliv stranih direktnih investicija od januara do kraja avgusta iznosio 320 miliona, i bio je veći nego za taj period prošle godine kada je iznosio 259,3 miliona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
