Kanada kao 51. savezna država? Trampove pretnje i kanadski otpor

Međutim, Tramp je u utorak zapretio „ekonomskom silom“ kako bi Kanadu pripojio Sjedinjenim Američkim Državama. Njegove izjave, uz razgovore o kupovini Grenlanda i kontrolisanju Panamskog kanala, ukazuju na njegovu želju da proširi američku moć nakon što preuzme funkciju.

Iako je ova ideja uglavnom neprihvaćena među Kanađanima, Trampove izjave bi mogle imati uticaj na odnose između SAD-a i Kanade, pogotovo sada kada Trudo napušta političku scenu, piše BBC. 

Šta Tramp želi od Kanade?

Donald Tramp je u poslednjim nedeljama više puta zadirkivao Kanadu u vezi sa idejom da postane 51. savezna država SAD.

„Uklonite tu veštački povučenu granicu i pogledajte šta bi to značilo, a takođe bi bilo mnogo bolje za nacionalnu bezbednost“, rekao je Tramp na pres konferenciji u svom domu u Mar-a-Lagu na Floridi u utorak.

„Kanada i Sjedinjene Države, to bi zaista bilo nešto“, dodao je Tramp.

Tramp je ponovo zapretio da će uvesti „značajne“ carine na kanadske proizvode ukoliko Kanada ne preduzme korake kako bi povećala bezbednost na zajedničkoj granici SAD, prenosi Njujork Tajms.

Pretnja carinama dolazi u politički izazovnom trenutku za Kanadu. Naime, u ponedeljak je Trudo, suočen sa problemima u svom kabinetu, najavio svoju ostavku, iako će ostati na poziciji premijera dok vladajući liberali ne izaberu novog lidera, što se očekuje do kraja marta.

Kanadski parlament je suspendovan do 24. marta kako bi se omogućilo vreme za izbor lidera.

Ekonomisti upozoravaju da bi, ukoliko Tramp sprovede svoje pretnje uvođenjem carina nakon što bude inaugurisan 20. januara, to značajno moglo da našteti kanadskoj ekonomiji.

Prema podacima kanadske vlade, gotovo 3,6 milijardi kanadskih dolara vrednih dobara i usluga prešlo je granicu dnevno tokom 2023. godine.

Trudova vlada je izjavila da razmatra uvođenje kontra-carina ukoliko Tramp sprovede svoju pretnju.

Trampove provokacije

Tramp je u utorak rekao da ne razmatra korišćenje vojne sile kako bi Kanadu učinio delom Sjedinjenih Država, ali je izrazio zabrinutost zbog vojnog trošenja svog suseda.

„Oni imaju vrlo malu vojsku. Oni se oslanjaju na našu vojsku. To je u redu, ali, znate, oni moraju to da plate. To je veoma nepravedno“, rekao je.

Kanada odbacuje Trampovu ideju

Trampove izjave o aneksiji i spajanju nisu popularne među Kanađanima, kao ni sama ličnost izabranog predsednika SAD. Prema nedavnom istraživanju, 82 odsto Kanađana protivi se ideji da Kanada postane 51. američka savezna država. Takođe, anketa iz oktobra pokazuje da je oko dve trećine Kanađana podržalo potpredsednicu Kamalu Haris, dok je samo 21 odsto glasalo za Trampa.

Kanadski premijer Džastin Trudo odgovorio je na pretnju Donalda Trampa da će upotrebiti „ekonomsku silu“ kako bi apsorbovao Kanadu u Sjedinjene Države, rekavši da nema „ni trunke šanse“ da se dve zemlje ujedine.

Istorija odnosa Kanade i SAD

Ideja o spajanju SAD-a i Kanade datira još iz ranih dana američke istorije, kada su američki lideri pokušali da invadiraju Kvebek tokom Američke revolucije. Nekoliko decenija kasnije, SAD su neuspešno pokušale da anektiraju Kanadu tokom rata 1812. godine, zbog nezadovoljstva britanskim potezima da britanska mornarica prisiljava američke pomorce da služe na njihovim brodovima.

„Kanada i SAD su vodile rat zbog ovoga 1812. godine“, rekao je Metju Lebo, profesor političkih nauka na Univerzitetu Zapadnog Ontarija, koji smatra da je Trampova ideja o ponovnom pokušaju aneksije zastarela. Pokušaji aneksije i strahovi od invazije nastavili su se tokom Američkog građanskog rata i tokom širenja SAD-a pod „Manifest sudbinom“, idejom da je Amerika predodređena da kontroliše ceo kontinent. Međutim, ti strahovi su nestali kako su SAD i Kanada postale „strastveni saveznici“ u 20. veku, ističe Dvejn Brat sa Univerziteta Mount Rojal, profesor političkih nauka koji se fokusira na kanadsku spoljnu politiku.

Danas su Kanada i SAD čvrsti vojni i ekonomski partneri više od jednog veka. Ipak, neki se pitaju da li Trampove kritike prema dugogodišnjem savezniku SAD-a mogu ukazivati na njegovu želju da preuzme još veći deo zapadne hemisfere.