Kako Ukrajinci pecaju ruske dronove: Imaju jednostavno rešenje za najmodernije oružje

To su ribarske mreže, ali ne služe za pecanje – već za hvatanje ruskih dronova.

Mreže su razapete iznad puteva koji vode ka najopasnijim tačkama na istoku Ukrajine, iznad vojnih punktova i artiljerijskih položaja. Šiju se u gradovima daleko od linije fronta ili stižu kao donacije ribara iz nordijskih luka kojima više nisu potrebne, piše New York Times.

Njihova svrha je da zaustave ruske dronove koji preplavljuju nebo iznad bojišta i napadaju sve što se kreće – bilo da je to oklopno vozilo sa zalihama ili vojnik skriven u šumi.

Zahvaljujući gustoj mreži, propelere dronova lako može da uhvati tkanje i onesposobi ih. Ovo je jednostavna, ali efikasna odbrana od dronova koji su prebrzi za obaranje konvencionalnim sredstvima i sposobni da prodru duboko iza linije fronta kako bi napali linije snabdevanja.

Rusija sve više koristi dronove povezane optičkim kablovima, umesto onih koji zavise od radio-signala. Takvi dronovi su otporni na elektronska ometanja – što je uobičajena metoda borbe protiv njih – pa su mreže postale jedno od retkih sredstava kojima ih je moguće zaustaviti pre udara.

„Vojni inženjeri su otkrili da čak i obična ribarska mreža može da zaustavi ili ošteti neprijateljski dron“, rekao je nedavno potpukovnik Maksim Kravčuk, šef komunikacija inženjerijskih jedinica ukrajinske vojske, za domaće medije. Dodao je da se mreže sada postavljaju „duž celog fronta, od istoka do juga“.

Moskva je prva koristila mreže

Moskva je, prema rečima Federika Borsarija, stručnjaka za ratnu tehnologiju iz Centra za evropsku političku analizu, prva počela da koristi ribarske mreže u vojne svrhe, još sredinom 2023. godine – ali u manjem obimu. Ruske snage su ih tada koristile za zaštitu od malih ukrajinskih jurišnih dronova koji su napadali trupe i vozila.

Prošle godine ruska državna agencija TASS objavila je da su trupe počele da postavljaju mreže iznad puteva u delovima okupirane severoistočne Ukrajine. Snimci koje je proverio New York Times prikazuju mreže i u okolini Bahmuta – grada koji su Rusi zauzeli 2023. nakon teških borbi.

Kako je Moskva stekla dominaciju u razvoju dronova, ukrajinska vojska je počela da koristi sličnu taktiku. Kijev sada planira da ključne puteve duž linije fronta pokrije mrežama, stvarajući takozvane „koridore od mreža“, koji omogućavaju vozilima bezbedniji prolaz.

Menja se izgled fronta

Ovaj projekat polako menja izgled fronta. Putevi koji su nekada bili obloženi rovovima i bodljikavom žicom sada su prekriveni mrežama razapetim između stubova – pa vožnja njima izgleda kao prolazak kroz providni tunel.

Vojna vozila se takođe opremaju mrežama, a neka imaju i zaštitne kaveze koji podsećaju na scene iz filma Pobesneli Maks. Ovi kavezi prisiljavaju dron da eksplodira nekoliko metara dalje od vozila, čime se ublažava udar.

Upotreba mreža oslikava jednu od ključnih osobina ovog rata: često se zastarela, ali efikasna sredstva koriste protiv najmodernijeg oružja. Neke ukrajinske jedinice i dalje koriste mitraljeze iz Drugog svetskog rata za obaranje dronova. Nedavno je jedan gradski zvaničnik iz Hersona, grada koji je česta meta napada, pozvao stanovnike da sa sobom nose makaze – kako bi mogli da preseku optički kabl drona ako im se ukaže prilika.

„Ruska invazija na Ukrajinu je, s vojnog aspekta, jasan primer spoja starog i novog“, rekao je Borsari.

Mrežni koridori širom Ukrajine

U proteklim mesecima, lokalne vlasti u Ukrajini počele su da grade mrežne koridore u Sumskoj oblasti na severoistoku, delimično okupiranoj od strane Rusije, i u Donjeckoj oblasti na istoku, gde se vode najžešće borbe. Nije poznato koliko je kilometara mreža do sada postavljeno.

Kako ruski dronovi sve češće lete dublje u unutrašnjost zemlje, pogođena je i glavna pristupna saobraćajnica ka Konstantinovki – istočnom gradu koji je opkoljen sa svih strana osim sa severa.

U cilju zaštite tog ključnog puta, ukrajinske snage su počele da postavljaju veliki mrežni koridor iznad jednog njegovog dela. Jednog jutra, vojnici su kopali rupe za stubove i razvijali rolnu tanke mreže koju su potom podizali u visinu.

S obzirom na to da je potrebno pokriti stotine kilometara puteva, Kijev sada traži pomoć humanitarnih organizacija.

Ludvig Ramestam, osnivač švedske nevladine organizacije OperationChange, kaže da su ove godine već isporučili 250 tona mreža. Nabavljaju ih od partnera iz nordijskih zemalja sa razvijenom ribarskom industrijom, poput Danske. „Dajemo tim mrežama novi život“, rekao je Ramestam i u šali dodao: „Na kraju ćemo isprazniti sve luke.“