9
Uprkos zavetima Vladimira Putina da će „proterati neprijatelja“, on nije uspeo da protera ili čak zaustavi tekući upad Ukrajine u Rusiju. Kijevske snage sada tvrde da su preuzele kontrolu nad 74 naselja i više od 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije, što je dovelo do evakuacije 200.000 ljudi, piše britanski Telegraf.
Ovo je potpuna kriza za Kremlj. Uprkos tome, posle 10 dana neprijateljskih trupa na ruskom tlu, iz Moskve nije bilo zveckanja nuklearnim oružjem. Hrabra vojna akcija Ukrajine je, u jednom trenutku, razotkrila kao blef ključnu strategiju Moskve za zadržavanje Zapada podalje od Ukrajine: strah od nuklearne eskalacije, piše Breton-Gordon za britanski Telegraf.
„Crvene linije“ predsednika Putina ne znače ništa, a vreme je da naši lideri u ovoj zemlji i širom Zapada to shvate. Dana 23. februara 2022. godine, uoči invazije, Putin se obratio svojoj naciji, upozoravajući na „nezamislive katastrofalne posledice“ ako se bilo koja zemlja umeša u rusku „Specijalnu vojnu operaciju“.
Ukrajina je to sada konačno uradila. Ali Putin nije uradio ništa otkako su Ukrajinci napravili svoj potez. To mora biti barem delimično tačno zato što on nema nikakvu nuklearnu opciju koja bi magično rešila njegov trenutni problem: teško da bi mu pomoglo da baci nuklearnu bombu na rusku teritoriju, na kraju krajeva.
SAD su odavno obećale užasne posledice po ruski rat ako Putin krene u nuklearni napad. Ogromna američka superiornost u konvencionalnom oružju bi mogla da osakati rusku ratnu mašinu unutar Ukrajine bez potrebe da Amerika koristi nuklearno oružje i bez potrebe da šalje avione van teritorije NATO-a. Dodajte tome činjenicu da kineski predsednik Si nikada ne bi odobrio upotrebu nuklearnog oružja, i možemo da vidimo da je nuklearni scenario malo verovatan.
U međuvremenu, ukrajinski udar na Rusiju bio je briljantan taktički potez, koji bi veliki britanski general, Vikont Slim, odobrio. Kako je Slim rekao: Postoji samo jedan princip rata, a to je: Napadni drugog čoveka, što brže možeš, što jače možeš, gde ga najviše boli, kada ne gleda.
Zapravo, Slimove kampanje iz Drugog svetskog rata protiv Japanaca u Burmi imaju određene sličnosti sa trenutnim manevrima Ukrajine. Sudeći po njihovim akcijama prošle nedelje, pretpostavljam da su neki članovi ukrajinske vrhovne komande pročitali Slimov epski izveštaj o ratu u Burmi, Poraz u pobedu. Ako nisu, primerak je spreman za slanje Kijevu – ali pretpostavljam da već imaju potrebno znanje i veštine.
Moskva će se boriti da efikasno odgovori nenuklearnim sredstvima. Njene trupe su u lošem stanju, a povlačenje jedinica sa postojećeg fronta unutar Ukrajine da bi se obuzdao upad na Kursk će oslabiti ili zaustaviti sadašnju ofanzivu, ili će čak izazvati kolaps ruskih linija. Rusija je potpuno izgubila osećaj zamaha koji je imala prilikom postavljanja temelja za invaziju.
Sada ništa ne sprečava Zapad da dalje podržava Kijev. Ukrajina može odmah da dobije rat, da izbaci ruske trupe sa svojih teritorija, da zaustavi krvoproliće na obe strane i da pobedi još jednog tiranina odlučnog da pokori Zapadnu Evropu bez straha od eskalacije i nuklearnog napada.
PROČITAJTE JOŠ:
9
5
63
Naš novi premijer se oslanja na napore da postigne mir na Bliskom istoku, za šta zaslužuje pohvale. Međutim, mnogo bliži rat u istočnoj Evropi, daleko je veća pretnja, pa zahteva njegovu hitnu i nepodeljenu pažnju.
Mora biti jasno, čak i najstidljivijim liderima u Evropi, da nuklearna opcija zapravo nije dostupna Putinu. Zapad može i treba da skine okove koje je stavio na Ukrajinu i dozvoli toj smeloj naciji da se bori slobodnih ruku, koristeći zapadno oružje u svom punom dometu i sposobnosti.
Ova odlučna akcija Ukrajine je prilika za Starmera i njegov novi tim da donesu odluke koje bi mogle da ubrzaju mir u istočnoj Evropi. Takve prilike retko dolaze u ratu. Čerčil i Slim bi ovo shvatili. Kir Starmer ima priliku da uđe u istoriju – nadajmo se da će to uspeti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare