1
Dok su se ruske snage povlačile iz Hersona i jačale ofanzivne operacije u Donjeckoj oblasti, ruski vojni blogeri još su jednom pokazali svoj uticaj u formiranju nacionalnih političkih agendi. Brojni vojni dopisnici kritikovali su povlačenje ruskih snaga iz Hersona i optužile Kremlj da ne želi da dobije rat. Uprkos tome što su trenutno najveći kritičari ruske vlasti u zemlji, predsednik Vladimir Putin danas ih više nego ikada brani i čak im nudi visoke pozicije u Kremlju.
Tokom rata u Ukrajini, Rusi su postali manje aktivni na većini društvenih medija. Popularne platforme poput Jutjuba, Instagrama, Fejsbuka, Tvitera i TikToka poslednjih osam meseci ili su nestale iz Rusije su ili izgubile dobar deo korisnika u toj zemlji. S druge strane, aplikacija i društvena mreža Telegram beleži rekordan rast publike i sadržaja. Ta promena dominantnog kanala putem kojeg se medijska publika informiše otvorila je prostor novim akterima – vojnim blogerima.
Broj pratilaca
Za razliku od ruskih vlasti, koje su uvelik nastavile da šire svoje propagandne ideje putem tradicionalnih medija – televizije i novina, pro-ratni blogeri postali su sve popularniji izvor informacija o borbama u Ukrajini, skupljajući ogroman broj pratilaca na Telegramu, VKontaktu i RuTjubu, ocenjuju eksperti iz tink tenka Institut za ratne studije (ISW).
Zajednica ruskih vojnih blogera sastoji se od preko 500 nezavisnih stvaralaca. Od toga njih desetak ima između 100.000 i 800.000 pretplatnika. Najviše sledbenika ima čečenski vođa Ramzan Kadirov (više od tri miliona pratilaca). Najuspješniji kanali imaju komercijalnu vrednost i ostvaruju prihod od oglašavanja. Zajednica vojnih blogera sastoji se od širokog spektra likova, od onih koji podržavaju Kremlj dok kritikuju rusko vojno zapovedništvo do onih koji direktno okrivljuju ruskog predsednika Putina za vojne neuspehe u Ukrajini, piše Jutarnji list.
Među njima su bivši zaposleni ruskog ministarstva odbrane, ljudi blisko povezani s plaćeničkom grupom Vagner i sa čečenskim specijalnim jedinicama, te novinari državnih novinskih kuća. Povezuju ih proratni nacionalistički stavovi, često isprepleteni sa stanovištima istaknutih ruskih nacionalističkih ideologa. Nadaju se potpunom osvajanju Ukrajine i porazu režima u Kijevu te predlažu da se zvanično objavi rat protiv Ukrajine i pokrene masovna mobilizacija.
Zahvaljujući odnosima s oružanim snagama, ovi blogeri uživaju pristup područjima koji su većinom zabranjeni drugim novinarima i redovno dele detaljne karte i informacije s prve linije fronta. Objavljuju spostveno mišljenje i analizu ratne situacije na ležeran i pristupačan način, koja se razlikuje od zvaničnog izveštaja ruskog ministarstva. Nakon što je Kremlj praktično ugušio nezavisno ratno izveštavanje, vojni blogeri zauzeli su važnu ulogu u ruskom medijskom krajoliku.
Neočekivani saveznik
Iako ih njihove kritike Kremlja čine potencijalnom pretnjom zvaničnom narativu, dobili su neočekivanog saveznika. Putin je branio zajednicu ratnih dopisnika od napada Ministarstva odbrane i zaštitio njihovu nezavisnost, dok je povećao represiju i cenzuru za ostatak zemlje.
Početkom oktobra ruski vojni dopisnici javno su kritikovali Ministarstvo odbrane Ruske Federacije zbog pokušaja cenzure, nakon što su ih zvaničnici okrivili da su otkrili ruske pozicije ukrajinskim snagama. Umesto novčane ili zatvorske kazne koje prete onima koji se ogreše o ratni zakon o cenzuri, vojni blogeri nastavili su da izveštavaju bez ikakvih posledica.
Pročitajte još:
1
1
0
Razlog tome je verovatno Putin, koji je stao na njihovu stranu, rekavši da su transparentnost i tačnost važni u ratnom izveštavanju. Institut za ratne studije je izvestio kako je Putin verovatno blokirao pokušaj ruskih zvaničninka da kazneno progone ili na neki drugi način kontrolišu „milblogere“. Vojni blogeri nude kritički pogled na političku i vojnu elitu zemlje. S milionima sledbenika i sposobnošću da kritički govore o eliti, ti su novi vojni kanali postali novi predvodnici javnog mnjenja u represivnom političkom sistemu.
Određeni vojni dopisnici čak drže i zvaničnepoložaje u Kremlju. Putin je ponudio pozicije u vlasti blogerima s velikim brojem pratilaca. Među njima je i dopisnik lista Komsomolskaja Pravda Aleksander (Saša) Kots, koji je postao član Ruskog veća za ljudska prava. Kots na Telegramu ima oko 700 hiljada pratilaca. Putin se takođe lično sastao s pojedinim ruskim vojnim blogerima i pozvao ih da prisustvuju njegovom govoru o aneksiji 30. septembra.
BONUS VIDEO Bajden ne veruje Putinu: Zelenski oštro zapretio Rusima