1
Dok se život u Izraelu polako vraća u normalu, zahvaljujući agresivnoj kampanji vakcinacije protiv korone, iz Nemačke stižu prizori čemera i pustoši. Nemačka, najveća zemlja EU podbacila je u vakcinaciji, a uprkos delimičnom otvaranju, zemljom vlada sumorno raspoloženje. Višemesečno zatvaranje ima posledice.
Izraelska vlada je svojim vakcinisanim građanima pružila brojne pogodnosti i nagrade uključujući povratak u teretane, restorane i na koncerte, a posle više od 4 miliona vakcinisanih sa obe doze Fajzerove vakcine, ministarstvo zdravlja razmatra ukidanje pravila o nošenju maski na otvorenom.
Tel Aviv, ça chante, ça danse!?? ?? pic.twitter.com/NVKOmzjMzo
— Framboise (@3Myriam1) March 15, 2021
Za vakcinisane je nedavno bio organizovan i koncert. Da bi mogli da uđu na stadion posetioci su morali da pokažu potvrdu izraelskog ministarstva zdravlja o tome da su primili obe doze vakcina Fajzer/Biontek koji omogućuju Izraelu urednu dopremu u zamenu za biomedicinske podatke o delovanju vakcina.
Iz sveta i regiona čitajte:
Goran Mekić, koji skoro tri decenije živi u Izraelu, kaže za Nova.rs da se situacija u Izraelu drastično popravlja na bolje.
„Svi parametri kao što su broj teško obolelih, procenat pozitivnih od ukupnog broja testiranih, kao i koeficijent prenosa zaraze su u padu. Kovid odeljenja u bolnicama se zatvaraju jedna za drugom pa tako i one najveće u Tel Avivu. U gradovima se oseća da se život polako vraća na ulice. Otvoreni su restorani, kafići, kao i sportske i pozorišne dvorane. Sledeće nedelje se otvaraju i noćni klubovi“, ispričao je on za naš portal.
Tel Aviv, grad koji nikad ne spava
Kaže da su snimci koji kruže društvenim mrežama veoma verodostojni kada je život u Tel Avivu u pitanju.
„To je grad koji nikada ne spava. Tel Avivske žurke su inače poznate u svetu. Izraelci su veoma bučan narod, tipično bliskoistočno raspoloženje, mediteranska atmosfera. Još ako uzmemo u obzir da je Izrael veličine Vojvodine i da ima 9,2 miliona stanovnika, gužve su sastavni deo svakodnevnice gde god da se okrenete. Svi restorani koji su otvoreni su bukirani do zadnjeg mesta svaki dan. Većina ne prima rezervacije nego se ide po osnovi slobodnog stola“, opisuje nam situaciju Mekić.
Restorani su otvoreni prošle nedelje pa je tako samo u prva četiri dana nakon otvaranja prosek posetioca bio 148.000 ljudi, za vikend 125.000, a do kraja ove nedelje se očekuje 160.000 posetilaca dok je nedeljni prosek pre korone bio 60.000 gostiju. U suštini ostalo je još oko 850.000 ljudi starijih od 16 godina da se vakciniše, ali tu imamo i oko 3 milona mlađe dece, kaže on.
Maske su i dalje obaveza u javnim prostorima iako su najavili da će uskoro i to da se ukine. U zatvorenim prostorima postoji i obaveza manjeg broja posetioca ali i sami ljudi se pridržavaju manje više mera distance koliko je to moguće u gusto naseljenoj maloj državi. U restoranima za stolom ne nosimo maske, ali i nema kažnjavanja, priča on i kaže da se građani raduju što će i predstojeći najveći jevrejski praznik provesti u krugu porodice, rodbine i prijatelja za razliku od prošle godine kada su ovo vreme bili zatvoreni.
„Nije bilo lako jer smo duže od svih zemalja bili u lokdaunu, što je donekle pomoglo da smrtnost ne bude veća od 6.000 ljudi. Ali je poverenje u institucije, a pre svega u zdravstveni sistem umnogome doprineo da budemo prva zemlja koja se bliži kolektivnoj imunizaciji koja je posledica masovne vakcinacije“, zaključio je Mekić u razgovoru za Nova.rs.
Nemačka ovih dana
Sa druge strane, u Nemačkoj, vlada sumorno raspoloženje. Ljudi su čitavu zimu proveli zatvoreni zbog korone i to se odrazilo i na njihovo psihičko stanje. Međutim, delimično popuštanje mera ulilo je tračak nade stanovnicima Bona.
„Baterije će uskoro da nam se isprazne“, rekao je 38-godišnji Jan Dojče veleu, dok sedi pored dečijeg igrališta u Bonu i gleda svoju dvogodišnju ćerku koja kopa po pesku.
On i njegova supruga rade u smenama i naizmenično brinu o ćerki. Nekoliko sati nedeljno ona je i kod jedne žene koja je čuva. „Želeo bih da može bolje da se isplanira sve to oko dece“, kaže Jan.
Mesecima su vrtići i škole u Nemačkoj uglavnom bili zatvoreni. Tek poslednjih nekoliko nedelja ponovno su otvoreni za neka godišta. Jan kaže da više ne razume u potpunosti mere koje je uvela nemačka vlada: To je čudna smesa. Vakcinacija ne napreduje, a istovremeno se otvaramo uprkos sve većim brojevima.
Taj stav dele mnogi u Nemačkoj. Dugo su ljudi podržavali odluke savezne vlade, ali ta podrška polako kopni. U istraživanju koje je objavio institut YouGov, samo je 35 odsto ispitanika potvrdilo da se vlada dobro nosi s krizom. Prošlog septembra je to bilo 63 odsto, pa čak i ovog februara 43 procenta.
Iz sveta i regiona čitajte:
Oprezni koraci otvaranja
Nemačka polako izlazi iz lokdauna. Prodavnice koje nisu prehrambene u nekim pokrajinama otvorene su pre nedelju dana. U nekim slučajevima, kao u Bonu, kupac samo uz prethodnu najavu može da uđe u prodavnicu. To jeste doduše prilično komplikovano, ali u centru grada mnogo je više ljudi nego što ih je bilo u januaru.
Alesandra Kuši raduje se tom delimičnom otvaranju i punijem centru grada. Ona je vlasnica prodavnice odeće, stvari za kuću i nakita koja se nalazi u pešačkoj zoni. Na vratima upravo stoji jedna žena: „Dogovorila sam termin!“
U vreme dok je morala da drži prodavnicu zatvorenom održavala je kontakt sa svojim kupcima preko društvenih mreža. „Otišli smo uživo na Instagram i Fejsbuk kako bismo predstavili našu novu modu.“ Pa ipak, nije uspela da nadoknadi gubitak. Još ne zna tačne brojke, ali računa s padom prometa za više od 50 odsto.
Usamljenost u karantinu
Ute je došla na šetalište uz Rajnu. U ranim večernjim satima gleda zalazak sunca. Kiša je prestala. Crvenkasta svetlost probija se iza gustih oblaka. Ute u ruci drži šolju kafe.
Ona ima 52 godine i živi sama. Ipak, kaže, dobro se nosila s ograničenjima u proteklih godinu dana. „Ali u poslednjih nekoliko nedelja postalo je teško. Raspoloženje mi se prilično pogoršalo, a imala sam i problema“.
Šest nedelja osećala se paralisana – i duhom i telom. „Ovo jednostavno suviše dugo traje. Nisam mogla da vidim svetlo na kraju tunela uz sve te sumorne vesti svakog dana.“ Onda je u jednom trenutku to raspoloženje opet nestalo. Otada se Ute ponovo oseća bolje.
Na drugoj obali reke sede Saifuden i Samir. I oni uživaju u večernjim časovima. Dva mladića su najbolji prijatelji i viđaju se jednom nedeljno. Sede na zidiću, okrenuti jedan prema drugom. Udaljeni su oko metar i po i piju limunadu.
Samir je pekar, Saifuden živi u prihvatilištu za izbeglice. Svakog ponedeljka tamo se testiraju na koronu. „To je dobro“, kaže Saifuden. U prihvatilištu 20 ljudi deli jednu kuhinju. U decembru je bio pozitivan. Proveo je dve nedelje u karantinu, u maloj sobi. Bilo je teško izdržati. „Sve mi se vrtelo u glavi“, kaže Saifuden.
Malo dalje, Katrin Lindštet pokušava da od svog čemernog studentskog života preko interneta pobegne kroz posao u jednom veganskom kafiću. Tu radi nekoliko sati nedeljno. Kupci trenutno kroz prozor kupuju hranu i piće za poneti. Lindštet je zadovoljna što može da nastavi da radi. „Fakultet se trenutno sastoji od ustajanja i šetnje do dva metra udaljenog laptopa“, kaže ona.
Ali i njen posao u kafiću se promenio. U kvartu je to mesto dobro poznato. Pre korone, u toplim mesecima, stolovi na trotoaru ispred bili su uvek puni. Mnogi stalni kupci i dalje dolaze. „Ali kontakata je mnogo manje. Nedostaje mi čavrljanje s kupcima“, kaže Lindštet. „Sve to mi pričinjava manje zadovoljstva nego pre“.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
