Foto:printscreen/twitter/ludmila_ukraine

Prvog dana u ruskom zatvoru, 16-godišnji Ukrajinac Vlad Burjak je rekao da je čuo bolne vriske drugih zatvorenika. Vlad je u zatočeništvu proveo 90 dana i svakog trenutka se pitao samo jedno - da li je on sledeći?

Burjaka, sina visokog ukrajinskog zvaničnika, kidnapovali su ruski vojnici dok je početkom aprila pokušavao da pobegne iz svog rodnog grada Melitopolja.

Ali njegova priča je drugačija od mnogih jer je Vlad ipak uspeo da se vrati kući.

Njegovo oslobađanje daje tračak nade u mračnom vremenu kroz koje prolaze Ukrajinci. Sa ratom koji traje već 20 nedelja, brutalne borbe se nastavljaju duž linija fronta u istočnom delu Ukrajine. U ruskim raketnim napadima svakog dana strada sve više civila, kažu ukrajinski zvaničnici, a optužbe za zločine se gomilaju. Mnogi od hiljada nestalih nikada se više ne pojavljuju, što predstavlja ogroman izazov za istražitelje ratnih zločina, prenosi Vašington post.

Vladov slučaj otvara redak prozor u iskustvo Ukrajinaca koji su još uvek zatočeni na teritoriji koju je okupirala Rusija, u objektima nedostupnim međunarodnim posmatračima i nezavisnim novinarima.

Vlad je nakon 90 dana provedenih u ruskom zatvoru dao intervju za Vašington post.

Prema rečima tinejdžera i njegovog oca Olega Burjaka, ruske trupe su Vlada odvedle u zatvor Vasilovki u gradu u okupiranom delu Zaporoške gubernije na jugoistoku zemlje. Prvih nekoliko dana držali su ga u samici. Dok je sedeo u zatvorskoj ćeliji, nije mogao da shvati šta se desilo.

„Zašto sam na ovom mestu i kada ću se vratiti kući“, mislio je. Ali početni šok se pretvorio u teror.

Manje od nedelju dana nakon što je stigao u zatvor, Vlad je rekao da je muškarac u ranim dvadesetim godinama prebačen u istu ćeliju.

„Čuo sam kako mladića tuku i prže strujom, a mučenje je ponekad trajalo i po tri sata“, rekao je.

Ubrzo nakon toga, on je rekao da više ne može da izdrži. Radije bi „napustio ovu zemlju nego da nastavi da bude mučen“, rekao je tinejdžeru. Imao je poslednju želju, da Vlad ispriča svoju priču.

Vlad je rekao da je mladić tada posegnuo za poklopcem konzerve i da je presekao svoj zglob. Tinejdžer je sedeo pred njega, držaći za ruku dok je umirao. Ali pre nego što je uzeo poslednji dah, rekao je Vlad, došao je stražar koji je pozvao doktora. Vlad nikada nije saznao da li je taj čovek preživeo.

Ukrajinske grupe za ljudska prava kažu da je Vladovo svedočenje u skladu sa tvrdnjama drugih žrtava koje su puštene. Ističu da je mučenje uobičajena praksa. UN su takođe prijavile nekoliko slučajeva da ruski vojnici muče civile i vojne zatvorenike. Rusija negire pomenute optužbe.

Posle ove užasne epizode, Vlad se ponovo našao sam u ćeliji.

Da bi mu brže prošlo vreme, dane je ispunjavao obavezama – spremanjem hrane, čitanjem, ali i spavanjem. Rekao je da je bio primoran da čisti prostoriju u kojoj su mučeni drugi zatvorenici, gde se nalazio medicinski materijal natopljen krvlju.

„Nisam imao osećaja šta radim. Ponašao sam se kao da se ništa nije desilo. Nisam pokazivao agresiju, tako da nisu ni oni prema meni“, rekao je. Bez obzira na to što je svedočio užasu, Vlada nisu dirali.

„Bio sam izuzetno uplašen, bio sam šokiran. Kao da je sve u meni izgorelo“, rekao je.

Kod kuće, Vladov otac je bio angažovan da pronađe svog sina. Kao načelnik Zaporoške regionalne vojne uprave, Oleg Burjak se oslanjao na svoje vladine veze, očajnički želeći da uspostavi razmenu zatvorenika. Ništa nije uspevalo.

Posle skoro sedam nedelja u ruskom zatvoru, Vlad je prebačen u ustanovu sa boljim uslovima gde je mogao redovno da se kupa i da pozove oca.

Burjak je 4. jula primio poziv od ruskog komandanta koji mu je rekao da je spreman da oslobodi Vlada. Postoje detalji delikatne razmene za koju je Burjak rekao da ne može da ih otkrije. Vlad je trebalo da bude deo razmene tri osobe i da bude prebačen na ukrajinsku teritoriju u civilnom evakuacionom karavanu.

Dva dana kasnije, Vlad je pozvao oca: „Oče kažu da će doći kod tebe sutra“.

Poslednjih nekoliko sati bilo je bolno i za oca i za sina. Burjak je dočekao Vlada pored puta, blizu nulte linije, gde se susreću ukrajinska i okupirana teritorija.

PROČITAJTE JOŠ:

Burjak je bio obučen u maskirnu kapuljaču i plave farmerke. Vlad je izašao na bočna vrata kombija i otac i sin su se zagrlili. Oleg je prislonio čelo na rame svog sina dok ga je držao.

Njegova policijska pratnja je trebalo da ga podseti da stoje u ratnoj zoni i da krenu.

„Oleg, idemo. Idemo, idemo“, rekli su.

„Kada je Vlad kidnapovan, osećao sam se kao da mi je otkinut deo srca“, rekao je Burjak. „I kada sam ga zagrlio, osetio sam se kao da se taj komad vratio“, rekao je.

Ali zemlja je i dalje u ratu. Trauma Vladovog zatočeništva će se nastaviti dugo nakon njegovog puštanja na slobodu. Zvuk mučenja, straha i miris krvlju natopljene krpe za čišćenje držali su ga budnim i na ivici. Rekao je da se oseća najmanje pet godina starijim.

Vlada sada dane provodi volontirajući za ratne napore, deleći humanitarnu pomoć i pričajući svoju priču.

„Neću zaboraviti ništa od toga“, rekao je. „Da bi to mogao da ispričam drugima i osigurati da ljudi to znaju“.

BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar