Ishod izbora za Senat SAD neće se znati do januara

Građani SAD danas biraju izmedju aktuelnog šefa države, republikanca Donalda Trampa i predsedničkog kandidata demokrata Džozefa Bajdena, ali i svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa i 35 od 100 senatora.Trećina članova Senata, u kojem republikanci trenutno imaju tesnu većinu, bira se svake dve godine, a mandat senatora traje šest godina.Ko će imati većinu u narednom sazivu Senata možda neće biti odmah poznato zbog izbornih zakona u saveznim državama Džordžija i Luizijana.U gornjem domu Kongresa svaku saveznu državu predstavljaju po dva senatora, a na današnjim izborima u Džordžiji i Luizijani biraju se ukupno tri člana Senata.U obe države, kandidat za senatora da bi bio izabran mora da osvoji više od 50 odsto glasova, a u suprotnom dva prvoplasirana idu u drugi krug izbora.Eventualni drugi krug u Luizijani predvidjen je za 5. decembar, a u Džordžiji za 5. januar.

Kontrola nad Senatom ima obiman uticaj na predsednika države.Ako Bajden postane predsednik, od ishoda izbora za Senat zavisiće da li će uspeti da sprovede ambiciozne izmene zakona, ili će se suočiti sa blokadom republikanaca.Demokrate imaju većinu u Predstavničkom domu Kongresa i očekuje se da će je zadržati na današnjim izborima.Ako Tramp ostane predsednik, većina u Senatu će mu biti potrebna za imenovanje nosilaca važnih funkcija, kao što su federalne sudije, a mogla bi da mu posluži i za blokiranje zakona koje usvoji eventualna demokratska većina u donjem domu.Ishod predsedničkih izbora mogao bi da bude presudan za odredjivanje većine u Senatu, pošto tom telu predsedava potpredsednik SAD koji ima pravo glasa kada je rezultat glasanja nerešen, odnosno 50 prema 50.Ako Tramp dobije izbore, američki potpredsednik i predsedavajući Senatu ostaće republikanac Majk Pens, a u slučaju pobede Bajdena, senatorka Kamala Haris postaće prva žena i prva crnkinja na nekoj od dve najviše pozicije u SAD.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram