0
Aktivisti tvrde da je Iran emitovao najmanje 97 iznuđenih priznanja demonstranata, često dobijenih nakon psihičkog ili fizičkog mučenja.
Na snimcima, emitovanim na iranskoj državnoj televiziji, uhapšeni su prikazani sa lisicama na rukama i zamućenim licima. Video priznanja prate dramatična muzika i inserti koji navodno prikazuju demonstrante kako napadaju snage bezbednosti. Na pojedinim snimcima vide se improvizovana oružja za koja vlasti tvrde da su korišćena tokom nereda, dok drugi koriste zrnaste bezbednosne snimke paljenja i uništavanja imovine.
Iranske vlasti tvrde da priznanja, u kojima se često pominju Izrael i Sjedinjene Države, dokazuju da su protesti rezultat stranih zavera. Aktivisti, međutim, navode da je reč o prisilnim priznanjima, što je dugogodišnja praksa iranske državne televizije, jedinog emitera u zemlji, ali upozoravaju da je njihov broj u ovom periodu bez presedana.
PROČITAJTE JOŠ:
Prema organizaciji Human Rights Activists News Agency, od početka protesta 28. decembra emitovano je najmanje 97 priznanja, a mnoga su, na osnovu svedočenja ranijih pritvorenika, dobijena nakon mučenja i mogu imati teške posledice, uključujući smrtnu kaznu, piše AP.
„Ova kršenja ljudskih prava se gomilaju i dovode do strašnih ishoda. To je obrazac koji režim sprovodi iznova i iznova“, rekla je Skajlar Tompson, zamenica direktora organizacije.
Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama nije odgovorila na upit Asošijeted presa. Iranski zvaničnici proteste nazivaju „neredima“ koje su, kako tvrde, organizovali SAD i Izrael. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da nasilje mora imati strani uticaj, jer Iranci, prema njegovim rečima, nikada ne bi palili džamije.
Gotovo 100 priznanja emitovanih u samo dve nedelje predstavlja presedan u Iranu, navodi Tompson.
Poređenja radi, između 2010. i 2020. godine emitovano je oko 350 iznuđenih priznanja, prema podacima organizacija Justice for Iran i Međunarodne federacije za ljudska prava. Tokom 2025. godine emitovano je između 40 i 60 priznanja, saopštila je organizacija Together Against the Death Penalty.
Nakon protesta 2022. godine, izazvanih smrću Mahse Amini, zabeleženo je najmanje 37 televizijskih priznanja osoba suočenih sa smrtnom kaznom. Tokom tih višemesečnih protesta ubijeno je više od 500 ljudi, dok je više od 22.000 privedeno.
Izveštaj specijalnog izvestioca UN iz 2014. godine pokazao je da je 70 odsto ranije pritvorenih osoba navelo da su tokom suđenja korišćena iznuđena priznanja, dok su mnoga suđenja trajala svega nekoliko minuta.
Nakon protesta zbog smrti Mahse Amini, Evropski parlament je u januaru 2023. godine usvojio rezoluciju kojom je oštro osudio politiku prisiljavanja na priznanja putem mučenja i zastrašivanja.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, Iran je tokom 2024. godine pogubio 975 ljudi, što je najveći broj egzekucija od 2015. godine. Četiri pogubljenja izvršena su javno, a smrtne kazne se u Iranu sprovode vešanjem.
Većina pogubljenih osuđena je za krivična dela povezana sa drogom ili ubistva, dok su bezbednosna krivična dela, poput špijunaže, činila oko tri odsto egzekucija.
Tompson je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg porasta pogubljenja povezanih sa aktuelnim protestima, ističući da mnoga video-priznanja sadrže optužbe za teška bezbednosna krivična dela za koja je zaprećena smrtna kazna.
Poznato je da je Teheran od juna pogubio 12 osoba zbog špijunaže, uključujući i slučaj iz prošle nedelje, kada je pogubljen muškarac optužen da je špijunirao za izraelski Mosad u zamenu za kriptovalute.
Praksa televizijskih iznuđenih priznanja u Iranu datira još iz perioda nakon Islamske revolucije 1979. godine. Državna televizija tada je emitovala priznanja osumnjičenih pripadnika raznih političkih grupa, a čak je i prvi iranski premijer Mehdi Bazargan upozoravao da bi mogao završiti na televiziji, „ponavljajući reči poput papagaja“.
Jedno od međunarodno najpoznatijih iznuđenih priznanja bilo je ono novinara Mazijara Bajarija 2009. godine, koji je kasnije snimio dokumentarac i napisao memoare o svom iskustvu.
Prema podacima aktivista, od početka protesta uhapšeno je više od 18.000 ljudi, dok je ubijeno preko 2.500 osoba, uglavnom demonstranata. Iranske vlasti nisu objavile zvanične podatke o broju žrtava.
Organizacije za ljudska prava i zapadne vlade već godinama upozoravaju da Iran sve češće primenjuje smrtnu kaznu, naročito u političkim i špijunskim slučajevima, dok se presude često zasnivaju na iznuđenim priznanjima i donose iza zatvorenih vrata.
