Intervju Jakova Milatovića za FAZ: Crna Gora da postane 28. članica EU do 2028. Sledimo tradicionalan proces pristupanja

Prevod intervjua, koji su objavile Vijesti integralno u nastavku, dostavio je kabinet predsednika države.

Crna Gora važi za predvodnicu među kandidatima za članstvo u EU. U sredu, 15. aprila, predsednik Jakov Milatović boravi u Berlinu gde će lobirati za proširenje.

Gospodine predsedniče, Evropska komisija ističe Crnu Goru kao „predvodnicu" među kandidatima za članstvo. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen kaže da je proširenje po prvi put nakon mnogo godina realna mogućnost. Da li ostajete pri cilju da Crna Gora za dve godine pristupi EU?

Milatović: Da, ostajemo pri tom cilju. Crna Gora treba da postane 28. država članica EU do 2028. godine i to i dalje smatramo realnim. Kada predsednica fon der Lajen kaže da je Crna Gora predvodnica, to za nas nije iznenađenje, jer je tako već duže vreme. Od svih deset zemalja kandidata, Crna Gora je jedina koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja. Zatvorili smo i najviše njih: do danas 14. Tokom kiparskog predsedavanja Savetom želimo da zatvorimo još poglavlja. Nadamo se da ćemo do kraja ove godine, ili tokom naredne, zatvoriti sva poglavlja, kako bi druga polovina 2027. i 2028. godine ostale za ratifikaciju pristupanja Crne Gore EU u parlamentima 27 država članica. Da li će to biti 2028. ili 2029. nije presudno, ali treba da se dogodi u toku mandata sadašnje Komisije.

FAZ: Da li je to realno?

Milatović: To je osnovni scenario. Proces pristupanja promenio se nakon ruskog napada na Ukrajinu početkom 2022. godine. Evropski političari, u Briselu i u državama članicama, shvatili su da je proširenje više od tehničkog procesa. Shvatili su da je usko vezano za bezbednost evropskog kontinenta. Proces je ponovo postao geopolitički.

FAZ: Srbija je najveća od pet suseda Crne Gore. Da li bi stvarno pristupanje Crne Gore EU moglo da podstakne proevropska raspoloženja u Srbiji, koja u poslednje vreme nisu bila naročito jaka?

Milatović: Pristupanje Crne Gore EU imalo bi širi značaj: svim zemljama kandidatima signaliziralo bi da je proces proširenja živ. Poslednja zemlja koja je pristupila EU bila je Hrvatska 2013. godine, dakle pre više od deset godina. U međuvremenu, Ujedinjeno Kraljevstvo je izašlo. Ako sada Crna Gora pristupi, to bi imalo ogroman pozitivan efekat na sve kandidate za članstvo, uključujući i Srbiju. Poruka bi bila jasna: reforme i nova politička kultura se isplate.

FAZ: Slučaj Mađarske je, međutim, pokazao: jedan jedini član koji sistematski zloupotrebljava pravo veta može blokirati spoljnopolitičko delovanje EU. Razumete li zašto u mnogim državama članicama postoji velika skepsa prema primanju još jednog člana s pravom veta?

Milatović: Taj argument se preuveličava. EU trenutno ima 27 država članica i uvek postoji mogućnost da neka od njih blokira određene stvari. Zašto onda fokus stavljamo na Crnu Goru ili bilo koju drugu potencijalnu novu članicu? Iako još nismo članica, usklađujemo svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU već najmanje 15 godina gotovo u potpunosti, ako ne i potpuno.

FAZ: Mađarska je 2010. godine bila lojalna članica EU. Potom je došao Viktor Orban. Postoji bojazan da bi Crna Gora sutra ili prekosutra takođe mogla da iznedri nekog Orbana i tada blokira EU.

Milatović: Ali to se može desiti i u Francuskoj ili u Nemačkoj, zar ne?

Ključno pitanje je da li je jednoglasno odlučivanje pravi model ili bi za određene odluke bila dovoljna kvalifikovana većina. To je razumnije nego nagađati da li bi Crna Gora mogla nešto da blokira.

FAZ: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Albanije Edi Rama nedavno su u zajedničkom autorskom tekstu u Frankfurter Allgemeine Zeitung predložili da se dosad nerešivi problem veta zaobiđe tako što bi se kvalifikovane zemlje primile u evropsko jedinstveno tržište i šengenski prostor. Da li bi to moglo biti i privremeno rešenje za Crnu Goru?

Milatović: To sam, naravno, pročitao i sa stanovišta autora to je sasvim legitimno. Međutim, Crna Gora sledi tradicionalni proces pristupanja EU kao sve dosadašnje zemlje. Mi pregovaramo o tome da postanemo punopravna država članica.

FAZ: Možda precenjujete simpatije u Parizu i Berlinu prema proširenju EU? U obe zemlje ne postoji, izvan nedeljnih govora, parlamentarna većina za punopravno članstvo Crne Gore.

Milatović: To ćemo znati kada to pitanje dođe pred parlamente ovih zemalja. Kao pragmatičan i reformski orijentisan političar, fokusiram se na stvari koje Crna Gora zaista može da kontroliše. Imamo još domaćih zadataka i moramo da zatvorimo preostalih 19 poglavlja procesa pristupanja. Istovremeno, nastojim da obavljam intenzivnu diplomatsku aktivnost, ne samo u evropskim institucijama poput Komisije ili Evropskog parlamenta, već i u svakoj od država članica, jer će one u konačnici odlučivati o našem članstvu. Ne razgovaram samo sa predsednicima država i vlada, već i sa parlamentima, sa različitim političkim akterima, jer razumemo da Crna Gora pristupa klubu demokratskih zemalja u kojima se vlade mogu menjati. Na nama je da o prednostima našeg pristupanja razgovaramo ne samo sa vladama, već i sa opozicionim strankama.

FAZ: Francuska iza kulisa već neko vreme koči Crnu Goru na svakom koraku i čak odlaže uspostavljanje radne grupe za pripremu ugovora o pristupanju. Čini se da nije zainteresovana za nove punopravne članice EU.

Milatović: Tačno je da smo u decembru imali nešto nalik mogućem zastoju, kada je Francuska zamalo blokirala zatvaranje najmanje dva pregovaračka poglavlja. Međutim, direktno sam razgovarao sa predsednikom Makronom i razjasnio to. Kada sam bio u Francuskoj, pored razgovora sa predsednikom, posetio sam i parlament, predstavio napore Crne Gore i odgovorio na mnoga pitanja francuskih poslanika, uključujući i neka veoma teška.

Moj utisak je da je predsednik Makron spreman da podrži prijem nove članice u EU.