Posle ukrajinskih udara na Rusiju, internet se iznenada promenio: Zelenski tvrdi da zna zašto

Prema analizi podataka kompanije Klaudfler (Cloudflare), automatizovani internet saobraćaj koji potiče iz Jandeksove mreže opao je za približno 94 odsto, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je nakon napada na internetu bilo manje mržnje, podela i provokacija. Ipak, za sada nema nezavisne potvrde da je pad automatizovanog saobraćaja direktno povezan sa ruskim političkim botovima.

Kako prenosi Euronews, dramatičan pad automatizovane aktivnosti nakon napada pokrenuo je spekulacije o tome koliki deo političkih rasprava na društvenim mrežama zapravo oblikuju automatizovani nalozi povezani sa Rusijom.

Zelenski: Odjednom je postalo lakše disati na društvenim mrežama

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osvrnuo se na ovaj fenomen u ponedeljak, tokom obraćanja na Varšavskom bezbednosnom forumu.

„Kada smo počeli da odgovaramo na ruske operacije protiv naših centara za obradu podataka i kada su naši napadi stigli do Jandeksovih centara, odjednom je postalo malo lakše disati na mnogim društvenim mrežama“, izjavio je Zelenski.

On je ocenio da su mnogi korisnici primetili promenu u atmosferi na internetu.

„Mnogo ljudi je to primetilo. Bilo je manje mržnje, manje podela i manje provokacija, jer je bilo manje botova“, rekao je ukrajinski predsednik.

Zelenski je potom izneo tvrdnju da je pad aktivnosti pokazao odakle potiču nalozi koji podstiču sukobe i podele u evropskim društvima.

„Prilično je jasno odakle su ti botovi dolazili. Ako su nestali kada je Jandeks prestao da radi, to iznova dokazuje da Evropa nije izvor problema“, poručio je.

Dodao je da Evropa nije ta koja izaziva dodatne podele i otežava političku situaciju.

Aktivnost pala za 94 odsto, ali postoji važna ograda

Prema analizi podataka servisa Cloudflare Radar, automatizovani internet saobraćaj koji potiče iz Jandeksove mreže opao je u nedelju za približno 94 odsto u odnosu na prosečne vrednosti iz druge polovine septembra.

Taj podatak izazvao je veliku pažnju, posebno među političarima i analitičarima koji godinama upozoravaju na ruske operacije uticaja na društvenim mrežama.

Međutim, Euronews naglašava da se podaci ne mogu automatski tumačiti kao dokaz da su ukrajinski napadi onesposobili ruske propagandne mreže.

Naime, automatizovani saobraćaj obuhvata i potpuno legitimne aktivnosti, poput internet pretraživača koji automatski indeksiraju veb-stranice.

Zbog toga pad od 94 odsto ne znači da je za toliko smanjena aktivnost političkih botova, niti je dokazano da su nalozi povezani sa Kremljom bili smešteni upravo u pogođenim centrima.

Ipak, vremensko poklapanje napada i pada automatizovanog saobraćaja pokrenulo je raspravu o mogućim vezama između ruske tehnološke infrastrukture i aktivnosti na društvenim mrežama.

Nemačka, Britanija i Amerika: Šta se dogodilo sa političkim botovima?

Posebnu pažnju privukle su tvrdnje da je nakon napada na Jandeks došlo do naglog pada aktivnosti naloga povezanih sa pojedinim političkim pokretima na Zapadu.

U Nemačkoj su se društvenim mrežama proširile tvrdnje da je značajno opala aktivnost naloga koji podržavaju desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD).

Međutim, za sada ne postoje nezavisno potvrđeni podaci koji bi pokazali razmere tog pada ili dokazali povezanost sa ruskom infrastrukturom.

Češki evroposlanik Tomaš Zdehovski ukazao je na neobično vremensko poklapanje.

„Ako se potvrdi, ovo mnogo govori: ruski centri za obradu podataka su pogođeni, a aktivnost na internetu oko AfD-a odjednom naglo opada“, napisao je na društvenoj mreži Iks.

Slične tvrdnje pojavile su se i u Velikoj Britaniji, gde su korisnici prijavljivali smanjenu aktivnost naloga povezanih sa strankom Reform UK.

U Sjedinjenim Američkim Državama pojedini korisnici mreže Iks, koja je u vlasništvu Ilona Maska, naveli su da primećuju manje automatizovanih odgovora koji podržavaju konzervativne političke stavove.

Ove tvrdnje privukle su pažnju više poznatih ličnosti, među kojima su desničarska aktivistkinja i pristalica Donalda Trampa Laura Lumer, ruski opozicionar i bivši svetski šahovski šampion Gari Kasparov, kao i nekadašnji američki ambasador u Moskvi Majkl Mekfol.

Rasprava se odvija samo nekoliko nedelja pre novembarskih izbora za američki Kongres, u trenutku kada su pitanja stranog mešanja u izbore i uticaja automatizovanih naloga na političke debate posebno osetljiva.

Tri Jandeksova centra pogođena za nekoliko dana

Prema pisanju BBC-ja, ukrajinski dronovi pogodili su tri centra za obradu podataka kompanije Jandeks tokom samo nekoliko dana.

Prvi napad izveden je u četvrtak na objekat u Sasovu, u Rjazanjskoj oblasti, drugi u petak u Kaluškoj oblasti, jugozapadno od Moskve, dok je treći usledio u nedelju, kada je pogođen centar u Vladimirskoj oblasti, istočno od ruske prestonice.

Posle poslednjeg napada Jandeks je saopštio da je bio primoran da potpuno obustavi rad pogođenog centra.

„Nakon napada dronom oštećena je infrastruktura centra za obradu podataka u Vladimiru. Rad centra je potpuno obustavljen. Preostali infrastrukturni resursi su nestabilni, a platforma ne radi“, navela je kompanija u saopštenju objavljenom na Telegramu.

U napadu nije bilo povređenih, ali su se problemi pojavili u radu više digitalnih servisa.

Jandeks, koji se često naziva „ruskim Guglom“, upravlja internet pretraživačem, aplikacijama za naručivanje taksija i hrane, sistemima pametnih kuća, servisima za skladištenje podataka i alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji.

Prekide su prijavljivali korisnici u Rusiji i inostranstvu.

Kompanija je bila primorana da ograniči preuzimanje podataka sa servisa Jandeks disk kako bi očuvala funkcionisanje drugih usluga.

Obnova bi mogla da traje šest meseci

Pored neposrednih poremećaja, napadi bi mogli da izazovu dugoročne finansijske i tehnološke probleme.

Kako piše ruski poslovni list Komersant, pozivajući se na izvore sa tržišta informacionih tehnologija, zamena uništene opreme mogla bi da potraje čak šest meseci.

Jandeks će verovatno morati da nabavlja opremu preko različitih kanala, uključujući strane dobavljače, kako bi što brže nadoknadio gubitke.

Međutim, kompanija će se suočiti sa izuzetno visokim cenama računarske opreme, posebno komponenti koje se koriste za veštačku inteligenciju.

„Reč je o veoma velikim centrima za obradu podataka, a od trenutka kada su izgrađeni počela je globalna nestašica i rast cena računarskih kapaciteta, posebno akceleratora za veštačku inteligenciju. Njihovo ponovno opremanje biće skupo i dugotrajno“, izjavio je za Komersant Sergej Kudrjašov iz konsultantske kompanije Stratedži partners.

Sagovornici lista procenjuju da bi dodatni troškovi mogli da dovedu do povećanja cena usluga u oblaku koje Jandeks pruža svojim korisnicima.

Napadi u trenutku Trampovog dogovora sa Putinom

Napadi na rusku tehnološku infrastrukturu dogodili su se u trenutku novih političkih tenzija između Vašingtona i Kijeva.

Kako navodi BBC, napad na Jandeksov centar u Vladimiru izveden je samo nekoliko sati nakon što je američki predsednik Donald Tramp upozorio Ukrajinu da mora da prestane sa napadima na ruske rafinerije nafte.

Tramp je zatražio da Kijev „prokleto prestane“ sa tim napadima kako bi Moskva mogla da poveća isporuke dizela na svetsko tržište.

Njegovo upozorenje usledilo je nakon dogovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o velikim isporukama ruskog dizela, koji je izazvao kritike evropskih saveznika i diplomatski sukob sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Istovremeno, ruske snage nastavile su napade na ukrajinske gradove.

Prema podacima ukrajinske Državne službe za vanredne situacije, šest osoba povređeno je tokom noćnih napada na četiri okruga u Dnjepropetrovskoj oblasti.

Dan ranije, u subotu, najmanje 20 ljudi, među kojima četvoro dece, poginulo je u ruskim napadima na Zaporožje, potvrdili su lokalni zvaničnici.

BBC podseća da je i Rusija ranije napadala ukrajinske centre za obradu podataka, izazivajući prekide internet usluga i primoravajući pojedine kompanije da servere premeste u inostranstvo.

Najnoviji udari na Jandeks tako su otvorili dva pitanja: koliko će Rusiju koštati obnova oštećene tehnološke infrastrukture i da li bi poremećaji u radu velikih ruskih internet sistema mogli da utiču i na operacije informisanja i političkog uticaja van granica zemlje.

Za drugo pitanje zasad nema konačnog odgovora, ali je pad automatizovanog saobraćaja već izazvao raspravu daleko izvan Rusije.