Hrvatski psihijatar: Korona će pojačati psihička oboljenja

Naime, doktor Silić je sa novinarima Jutarnjeg lista razgovarao o ljudima koji pate od duševnih bolesti i upozorio na šta da obrate pažnju i pripaze se dok ne prođe korona-kriza, koja će loše uticati i na zdrave osobe."Važno je da oni koji se već leče od duševnih bolesti redovno uzimaju propisanu terapiju i da budu na redovnoj telefonskoj vezi sa svojim psihijatrom kako bi eventualno prilagodili terapiju" savetuje dr Silić.Šta se sada događa sa hroničnim bolesnicima, hoće li se svima pogoršati stanje?Neće. Iako je teško generalizovati, u akutnoj situaciji brže će reagovati ljudi koji su ranije bili zdravi. Ko je već imao dijagnozu, reagovaće kasnije. Bio sam dežuran kada se desio zemljotres i morali smo da evakuišemo odeljenje dok statičari nisu rekli da je zgrada sigurna. U poređenju sa pacijentima sa drugih odeljenja, naši pacijenti su bili daleko konstruktivniji i pomagali su.

Na potres nisam posebno reagovala, ali sam naredna dva dana imala teške glavobolje. Je li to znak PTSP-a?Psihijatrija jasno definiše PTSP, posttraumatski stresni poremećaj. On se može javiti nakon situacija kada je neposredno ugrožen život osobe ili nekoga u njenoj neposrednoj blizini, kao što je to bilo u slučaju zemljotresa. Ako čovek reaguje u roku od par dana, pa čak i nedelja, ako je njegova reakcija sa različitim mehanizmima nošena stresom - bilo to spavanje, alkohol, trzanje na najmanji zvuk ili vibraciju, neki drugi ventil - nakon nekog vremena prođe, to zovemo akutnom stresnom reakcijom. Međutim ako ne prođe, to se kvalifikuje kao poremećaj prilagođavanja, a ako bi problemi potrajali duže od šest meseci, to bi se moglo razviti u PTSP. Ipak, često olako koristimo taj termin u svakodnevnom govoru. Niko od nas ni teoretski danas ne može biti u PTSP-u samo od zemljotresa, prošlo je premalo vremena.Je li moguće da neko sa PTSP-om sada nije reagovao na zemljotres?Da. Ko god ima dijagnostikovan PTSP, na ovu situaciju će reagovati drugačije od ljudi bez takvog iskustva. Kod nas je većinom reč o ratnom PTSP-u, ali je i dosta onih koji su preživeli pljačku pošte, banke, saobraćajne nesreće. Oni su po pravilu u stanju povišenog stresa i kortizola. U PTSP-u organizam ostaje u stanju kao da od traume nije prošlo dve ili 15 godina, nego kao da je bila juče i da će se ponoviti sutra.

Osećaju li onda oni sada paradoksalno olakšanje?Neki pacijenti to tako opisuju, kao da su dobili potvrdu da su bili u pravu što su se osećali tako. Mogu reći “eto vidiš da nije bez razloga to što ne spavam i što skačem na svaki zvuk...” Ipak dugoročno će im to pogoršati stanje. Nemamo mnogo iskustva sa ljudima koji imaju “dva PTSP-a”, da je neko iskusio i ratnu traumu i koronu i zemljotres. Ipak, nažalost, sada ćemo saznati i kako to izgleda.Mnoge je ovo vratilo u 90-e. Može li se sadašnje stanje ugroženosti iskoristiti za rešavanje trauma iz 90-ih?Mogu odgovoriti sa da i sa ne, ali radije ću reći da, moglo se iskoristiti kao prilika. Kako kažu Amerikanci, svaka prepreka i problem mogu biti prilika za razvoj i pomak napred. Kod ljudi koji su se nezdravo ogradili od bivše traume i zakopali je duboko, zemljotres i pandemija mogu se gledati kao prilike za ponovno prorađivanje traume, za novi odgovor na neposrednu ugroženost, kao što je razvijanje zdravog životnog stila. Sve te naše preporuke zvuče banalno, to je onaj deo teksta koji čitalac preskače. Svestan sam toga, ali ponavljam jer je izuzetno važno: ritam dana i noći, zdrava ishrana, zdravi ventili poput fizičkih vežbi. Aerobne vežbe bolji su anksiolitik od alkohola, normabela, ksanaksa... Važno je spavati noću, a popodnevno spavanje može više štetiti nego koristiti.

Zašto?Naš organizam je uređen stroj, ima svoj hormonski i metabolički ritam: dan - noć. Taj ritam prave razni hormoni poput kortizola. Ako menjamo dan za noć, ti se ritmovi desinhroniziraju, što nam dodatno pojačava stres, a posledice možemo osećati i fizički i psihički. Dakle, jako je bitno kvalitetno i redovno spavati i pokušati pratiti što je moguće bolje prirodni ritam svetla i tame. Danju se treba što više kretati, koža izložena suncu proizvodi vitamin D3, koji je jako bitan za psihičko i fizičko zdravlje i za funkcionalnost imuniteta. Zatim treba se zdravo hraniti zbog probiotika i ostalih vitamina. I vežbati, vežbati, vežbati. Nema bolje pomoći, osim psihofarmaka kad su zaista potrebni. Anksiolitici ili alkohol kratkoročno pokriju simptome, ali dugoročno mogu više štetiti nego koristiti. Pridržavanje tih osnovnih pravila pomoći će prosečnom čoveku više od bilo koje čarobne tablete. Jer čarobna tableta ne postoji.