0
Dugoočekivani sastanak čelnika NATO i Rusije održava se danas u Briselu. Dok nestrpljivi Ukrajinci čekaju ishod sastanka koji bi mogao da promeni njihovu budućnost, Rusija i Zapad rešeni su da do kraja ostanu pri svojim, prilično različitim stavovima.
Trenutna konfrontacija između Rusije i Zapada podstaknuta je mnogim davnašnjim problemima, ali najveći je uverenje Moskve da je Zapad prevario Sovjetski Savez, prekršivši obećanja data na kraju Hladnog rata, da se NATO neće širiti na istok. U svom čuvenom govoru 2007. godine na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Vladimir Putin je optužio Zapad da je zaboravio i prekršio obećanje, ostavljajući međunarodno pravo u ruševinama.
Ta tema je ponovo u fokusu ove nedelje, kada se odvijaju sastanci sa visokim ulozima između čelnika NATO saveza i Rusije.
Trenutno goruće pitanje je da li bi Ukrajina, koja je trenutno granična zemlja između Rusije i ostatka Evrope, koja teži da se pridruži EU, mogla jednog dana da postane članica zapadnog vojnog saveza NATO.
Ovo je mogućnost kojoj se Rusija oštro protivi.
Prošlog meseca Rusija je u nacrtu bezbednosnog pakta, između ostalih bezbednosnih pitanja, Zapadu postavila nekoliko glavnih zahteva kada je reč o Ukrajini.
U okviru toga, zahtevalo se da SAD moraju da spreče dalje širenje NATO na istok i da ne smeju da dozvole bivšim sovjetskim državama da se pridruže Alijansi.
U nacrtu pakta, Rusija je takođe zahtevala da SAD „ne uspostavljaju vojne baze“ na teritorijama bilo koje bivše sovjetske države koje već nisu članice NATO, niti „koriste njihovu infrastrukturu za bilo kakve vojne aktivnosti ili razvijaju bilateralnu vojnu saradnju sa njima“.
Iako nije poimence pomenuta u nacrtu pakta, Ukrajina je očigledna meta za Ruse. Ona je bivša sovjetska republika, koja je nekoliko puta otvoreno istakla da želi da se pridruži NATO paktu i na taj način spreči potencijalni napad Rusije.
Ukrajina još od 2002. godine traži ulazak u NATO savez, međutim situacija i odnosi Zapada s Rusijom predstavljaju najveću prepreku za ostvarivanje ovog plana.
Prošlog meseca su američki predsednik Džozef Bajden i ruski lider Vladimir Putin razgovarali upravo i o ovoj temi, a Putin je nekoliko puta naglasio kako Ukrajina predstavlja „crvenu liniju“ kada je reč o odnosima Brisela i Vašingtona s jedne te Moskve s druge strane.
Sjedinjene Američke Države, kao jedna od najistaknutjih članica NATO, itekako podržava nameru da Ukrajina postane članica. Taj čin bi otvorio put za vojne trupe Amerike, koji bi nesmetano mogle da se nastane na granici Ukrajine i Rusije i na taj način direktno zaprete Moskvi.
Kako postoji saglasnost i drugih članica Alijanse, malo je verovatno da će čelnici saveza na sastanku odustati od svog stava, a naivno je verovati da će Putin promeniti odluku zbog pritiska NATO.
Prethodni razgovori, kako je istakao zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, trajali su sedam sati i bili su „teški“ kada je reč o pregovorima.
POGLEDAJTE JOŠ:
Zahtevi Moskve se nisu promenili – Ukrajina nikada ne sme da postane članica NATO, poručio je Rjabkov uoči nove sednice.
Sastanak koji će se održati u Briselu organizovan je u sklopu Veća NATO i Rusije, tela koje je formirano još 2002. godine u sklopu Osnivačkog akta Rusije i NATO-a iz 1997. godine. Uprkos određenim sastancima, Veće u poslednjih nekoliko godina postoji gotovo samo formalno zbog sve češćih tenzija na relaciji Moskva – Zapad.
Tokom današnjeg sastanka ruski zvaničnici i čelnici NATO-a trebali bi da razgovaraju o deeskalaciji tenzija na području istočne Ukrajine, ali i ruskih sigurnosnih zahteva koji se tiču širenja NATO saveza na istok.
Uoči novog sastanka, generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg izjavio je kako se ne može očekivati rešavanje svih problema tokom sastanka u Briselu, ali da ovakav format razgovora svakako doprinosi rešavanju važnih pitanja.
„Mislim da ne možemo očekivati da sastanci reše sva pitanja. Ono čemu se nadamo je da možemo dogovoriti put prema napred, te da dogovorimo određene procese prema tom putu“, rekao je Stoltenberg.
Nakon sastanka u Briselu ruski zvaničnici bi se sutra trebali sastati i sa zvaničnicima OSCE-a, čime će biti okončane višednevne diplomatske aktivnosti Zapada i Rusije.
BONUS VIDEO Ukrajinci u rovovima čekaju ishod pregovora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
