Hapšenja u RS po Vučićevom receptu: Sasvim slučajno je prvi na meti bio čovek koji je podržao studente u Srbiji

Njegov slučaj izazvao je brojne reakcije u javnosti, s obzirom na to da je reč o lideru najveće opozicione partije u Republici Srpskoj. Miličević je doveden u Tužilaštvo u Banjaluci, gde je izjavio da novac koji je pronađen kod njega nije nelegalnog porekla, već štednja lekara koja se skupljala godinama. On je hapšenje nazvao političkom odmazdom i poručio da je spreman da bude žrtva sistema.

Hapšenje je usledilo nakon pretresa njegove kuće, a zajedno s njim uhapšeni su i odbornici Mehmed Dubravac i Meša Jašarević. Kod Miličevića je pronađeno 400.000 KM, dok je kod Dubravca bilo 50.000. Iz Republičkog tužilaštva poručuju da je reč o osnovanoj sumnji, dok opozicija smatra da je u pitanju politički montirani proces.

Ispred Okružnog suda ponovo su se okupili građani, članovi SDS-a i drugih opozicijskih stranaka. Traže da Miličević i ostali budu oslobođeni, a uzvikivali su parole protiv Milorada Dodika, smatrajući da on stoji iza politički motivisanog hapšenja.

Organizacije civilnog društva i analitičari izražavaju sumnju u stvarnu pravosudnu motivaciju. Damjan Ožegović iz Transparency Internationala BiH podseća da u Republici Srpskoj niko iz vlasti nikada nije procesuiran zbog brojnih afera koje traju decenijama – od propasti banaka, uništenja javnih preduzeća i netransparentnih koncesija do sumnjivih privatizacija. Uprkos višemilionskim štetama, pravosuđe nikada nije reagovalo, što dodatno potkrepljuje tezu o selektivnoj pravdi, piše Dojče vele.

Zanimljivo je i to što je Miličević jedan od prvih lidera iz RS koji je javno podržao proteste studenata u Srbiji, što je dodatno rasplamsalo spekulacije o političkoj pozadini njegovog hapšenja. Politička analitičarka Tanja Topić ocenila je da je moguće da je podrška protestima naljutila vlast u Beogradu, što bi moglo ukazivati na širi politički uticaj. Nazvala je sve to „beogradskim rukopisom“, sugerišući da su politički centri van RS možda umešani u njegovu kompromitaciju.

Podrška Miličeviću stigla je i iz Federacije BiH. Ministar odbrane BiH Zukan Helez izjavio je da se radi o represiji nad neistomišljenicima, a protesti ispred Tužilaštva u Banjaluci okupili su članove SDS i građane koji zahtevaju njegovo puštanje. Lider PDP-a Draško Stanivuković istakao je da je „selekcija pravde gora od nepravde“, aludirajući na činjenicu da su mnogi političari iz vlasti, iako pod teretom ozbiljnih optužbi, ostali netaknuti.

Na kraju, ostaje pitanje – da li je hapšenje deo pravne borbe protiv korupcije, ili politička taktika usmerena na oslabljenje opozicije u trenutku kada se SDS približava mogućnosti da uđe u vlast na državnom nivou? Imajući u vidu dosadašnji izostanak reakcija pravosuđa na daleko veće afere, mnogi u ovom slučaju vide jasnu političku poruku – svako ko se usudi da pređe crvenu liniju, može postati meta sistema. Miličević, po svemu sudeći, nije uhapšen zbog novca – već zbog stava.