Haos u Briselu: Žestok sukob oko Izraela, EU bez odluke

Rasprava je još jednom pokazala duboke podele unutar Evropske unije kada je reč o odnosu prema Izraelu i situaciji na okupiranim palestinskim teritorijama, ali i neslaganja između država članica i Evropske komisije oko načina donošenja odluka.

Kaja Kalas: Najveća podrška bila je zabrani trgovine

Posle sastanka ministara spoljnih poslova, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da je upravo predlog o zabrani trgovine sa izraelskim naseljima na Zapadnoj obali dobio najveću podršku među državama članicama.

Ipak, kako je navela, ta podrška nije bila dovoljna da se Evropska komisija obaveže da pripremi konkretan predlog mera o kojem bi države članice glasale.

„Svih 27 država članica slaže se da su izraelska naselja nelegalna prema međunarodnom pravu“, rekla je Kalas i dodala da dosadašnja politika Evropske unije nije značajno ograničila trgovinu sa tim naseljima zbog neujednačene primene postojećih pravila.

Komisija odbila da predloži konkretne mere

Evropska komisija, na čijem je čelu Ursula fon der Lajen, nije državama članicama ponudila formalni predlog sankcija ili trgovinskih ograničenja.

Umesto toga, Komisija je predstavila dokument sa mogućim opcijama, među kojima su zabrana trgovine sa naseljima, uvođenje sistema dozvola za uvoz i ciljane carine.

Grupa država, među kojima su Belgija, Holandija i Španija, uz podršku Kaje Kalas, pokušala je da izvrši pritisak na Komisiju kako bi pripremila konkretne mere.

Međutim, prema navodima evropskih diplomata, samo 11 država članica tokom sastanka otvoreno je zatražilo od Komisije da predstavi konkretan predlog. To nije bilo dovoljno da se obezbedi prosta većina potrebna za pritisak na izvršno telo EU.

„Ovakva situacija postaje frustrirajuća“

Jedan evropski diplomata iz zemlje koja podržava strože mere prema izraelskim naseljima ocenio je da trenutna situacija postaje sve teža za države koje žele odlučnije poteze.

„Želimo da možemo da glasamo o konkretnim merama i da vidimo da li imaju podršku ili ne. Ovo konstantno stanje neizvesnosti je najgora moguća opcija“, rekao je diplomata.

Kaja Kalas izrazila je žaljenje što zbog stava Evropske komisije nije bilo moguće doneti odluku već na ovom sastanku, ali je istakla da među državama članicama postoji politička volja da se proces nastavi.

Ona je najavila da će ambasadori država članica nastaviti razgovore o ovoj temi, kao i da je moguće održavanje vanrednog sastanka.

Naglasila je da predložene mere nisu usmerene protiv Izraela kao države, već protiv izraelskih naselja na okupiranim teritorijama, za koja Evropska unija smatra da predstavljaju prepreku rešenju o dve države.

Napeta atmosfera među ministrima

Prema rečima evropskih diplomata upoznatih sa tokom sastanka, razgovori među ministrima spoljnih poslova bili su „napeti“ i „vrlo otvoreni“, uz jasno suprotstavljene stavove država koje podržavaju dodatne mere protiv Izraela i onih koje im se protive.

Dodatni spor vodi se i oko procedure donošenja odluka.

Evropska komisija smatra da bi eventualne sankcije morale biti usvojene jednoglasno, odnosno uz podršku svih država članica.

Sa druge strane, Kaja Kalas zastupa stav da je reč o trgovinskim merama, koje mogu biti usvojene kvalifikovanom većinom, bez potrebe za jednoglasnom odlukom svih članica Evropske unije.

Izrael: Nije bilo ni potrebne većine

Na raspravu u Briselu reagovao je i izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar, koji je na društvenoj mreži Iks ocenio da je čitava polemika bespredmetna.

Prema njegovim rečima, bez obzira na različita tumačenja procedure, države članice svakako nisu uspele da obezbede potrebnu većinu za pokretanje bilo kakvih mera protiv izraelskih naselja.