Frontom u Ukrajini hara opaka infekcija: Bolest iz vremena Prvog svetskog rata ponovo odnosi živote, šanse za preživljavanje su minimalne

Zbog ruskih napada dronovima evakuacija ranjenih često je nemoguća. Mnogi vojnici danima, pa čak i nedeljama, čekaju u improvizovanim podzemnim medicinskim punktovima, gde se jedva održavaju u životu. U takvim uslovima razvija se bolest koja počinje u odumrlom tkivu i brzo stvara mehuriće gasa pod kožom.

Britanski „Telegraf“ prenosi svedočenja dobrovoljca Aleksa iz oblasti Zaporožja: „O gasnoj gangreni smo učili u školi, ali ovde je sada viđamo jer ranjenici ne dobijaju pravovremeno zbrinjavanje“.

Kako kaže, u bolnice stižu ljudi koji su povređeni pre više nedelja.

Nezavisna potvrda o razmerama bolesti zasad ne postoji, ali je jasno da je front teško dostupan, a medicinske ekipe sve ređe mogu da priđu. Zalihe kasne, a novi borci pešače kilometrima do linije sukoba – tamo gde povređeni već čekaju pomoć.

Šta izaziva gasnu gangrenu?

Gasnu gangrenu uzrokuju bakterije klostridije, koje žive u zemlji i ljudskim crevima. Opasne postaju kada dospeju u duboku ranu, gde nema dovoljno kiseonika. U takvom okruženju tkivo odumire, a bakterije se šire neverovatnom brzinom – posebno u rovovima, gde su povrede česte, a higijena minimalna.

Bolest je izuzetno bolna: pod kožom se stvaraju mehurići gasa koji se osećaju i čuju na dodir, mišići poprimaju sivo-crvenu boju, javlja se jak otok, ubrzan puls, poremećaj disanja, sepsa i na kraju otkazivanje organa.

Bez lečenja gotovo svi oboleli umiru.

Može li se lečiti?

Lečenje je moguće samo ako se započne odmah. Potrebno je:

• hitno hirurško uklanjanje zaraženog tkiva,




• intravenski jaki antibiotici,




• laboratorijske analize kako bi se izabrao lek na koji bakterije nisu otporne.

hitno hirurško uklanjanje zaraženog tkiva,

intravenski jaki antibiotici,

laboratorijske analize kako bi se izabrao lek na koji bakterije nisu otporne.

Sve to zahteva bolničke uslove i sopstvenu laboratoriju – nešto što na frontu gotovo da ne postoji. U skloništima postoji mali broj antibiotika, ali ako se pojavi rezistencija, alternativa nema.

Bolest iz prošlosti vratila se na ratište

Gasna gangrena se u Evropi smatrala praktično iskorenjenom. Tokom Prvog svetskog rata desetine hiljada ranjenika umiralo je upravo od ove infekcije, jer su ostavljani danima u blatnjavim rovovima bez osnovne nege.

Već u Drugom svetskom ratu problem je bio manji: antibiotici su postojali, rezistencije skoro da nije bilo.

Danas, međutim, na ukrajinskom frontu vladaju uslovi opasno slični onima iz rovova pre više od sto godina.