0
Kineska invazija na Tajvan uništila bi svetsku trgovinu, a ne bi bila pružena nikakva zaštita od neizbežnog katastrofalnog udarca po globalnu ekonomiju, upozorio je britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli u svom govoru o odnosima Britanije i Pekinga. Ovo je usledilo nakon brojnih glasina i izveštaja obaveštajaca koji sugerišu da Kina za 2027. godinu priprema invaziju na susedni Tajvan.
U saopštenjima koja se razlikuju od izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona – da Evropa treba da se odvoji od bilo kakvog potencijalnog učešća Sjedinjenih Američkih Država u budućem sukobu oko Tajvana, Kleverli je ocenio da „nijedna zemlja ne može da se zaštiti od posledica rata na Tajvanu“, piše Gardijan.
On je dodao da ga „hvata jeza“ od same pomisli na finansijsku i ljudsku propast koja bi potom usledila.
„Oko polovina svetskih kontejnerskih brodova prolazi kroz Tajvanski moreuz svake godine, natovareni su robom. Tajvan je napredna demokratija i ključna karika u globalnim lancima snabdevanja“, rekao je Kleverli, ilustrujući značaj Tajvana za interese Ujedinjenog Kraljevstva.
Rat preko moreuza ne bi bio samo ljudska tragedija, već bi uništio svetsku trgovinu vrednu 2,6 milijardi dolara, rekao je Kleverli.
Naglasio je da nijedna zemlja ne bi mogla da se zaštiti od posledica, to bi, prema njegovim rečima, bio „katastrofalni udar na globalnu ekonomiju“.
Warning to China
No country could shield itself from the impact of a war over Taiwan, says the British foreign minister, James Cleverly.#Taiwan #China #UK
Video from TaiwanPlus @taiwanplusnews pic.twitter.com/mVmiFL5G5a
— Taiwan News (@TaiwanNews24_7) April 26, 2023
Kleverli se odvojio od zagovornika ekonomskog razdvajanja, uključujući neke od njegovih sopstvenih poslanika koji su rekli da žele da se Britanija „direktno angažuje sa Kinom, bilateralno i multilateralno, kako bi očuvala i stvorila otvorene, konstruktivne i stabilne odnose, odražavajući globalni značaj Kine“.
Kina je priznala da predstavlja „nemilosrdnu autoritarnu tradiciju“ koja je u suštoj suprotnosti sa britanskom.
„Ali imamo obavezu prema budućim generacijama da se angažujemo, jer u suprotnom ne bismo ispunili svoju dužnost da održimo i oblikujemo međunarodni poredak. Izbegavanje tog izazova bio bi znak ne snage, već slabosti“, kazao je Kleverli.
Our position on China. pic.twitter.com/88f90PTyjk
— James Cleverly🇬🇧 (@JamesCleverly) April 26, 2023
Takođe je rekao kako Velika Britanija ima pravo da štiti svoje ključne interese.
„A jedan od njih je da promoviše svet u kojem želimo da živimo, gde ljudi svuda imaju univerzalno ljudsko pravo da budu tretirani dostojanstveno, bez mučenja, ropstva ili proizvoljnog pritvora“, kazao je.
Pozvao je Kinu da, kada je reč o odnosu Rusije i Ukrajine, ne dozvoli ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da gazi principe „nemešanja i poštovanja suvereniteta za koje je sama Kina založila“.
„Moćna i odgovorna nacija ne može jednostavno da se uzdrži kada se to dogodi ili da se približi agresoru ili da pomogne i podrži agresiju. Prava suverene nacije poput Ukrajine ne mogu da se unište samo zato što iskorenjivač uživa ‘strateško partnerstvo’ sa Kinom“, kazao je.
Portparolka ministarstva spoljnih poslova Kine Mao Ning, fokusirala se na Kleverlijev poziv Kini da bude transparentna u vezi sa „doktrinom i namerom iza svoje vojne ekspanzije“.
Ning je optužila Kleverlija za „neosnovanu“ optužbu i rekla da je odbrambeni stav Kine usmeren na očuvanje sopstvene bezbednosti.
Pročitajte još:
„Mi unapređujemo modernizaciju na miran način i nikada nismo izvršili invaziju ni na jednu zemlju. Kina je uvek vodila nacionalnu odbrambenu politiku koja je po svojoj prirodi odbrambena“, rekla je ona.
Tabloid „Global Times“ naveo je da je Kleverlijev govor ipak bio „pun klišea iz Hladnog rata“.
„Pozdravljamo pozitivne primedbe Kleverlija, barem se može videti mala mogućnost zaokreta u odnosima Kine i Velike Britanije, ali ostajemo oprezni u pogledu toga koliko će to biti primenjeno u britanskoj politici prema Kini“, naveo je list, upozoravajući Ujedinjeno Kraljevstvo da se „ne meša u tajvansko pitanje“.
Ključna godina
„Izgleda se Kina sprema za napad“, rekao je tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu dan nakon što je Kina simulirala „zajedničke precizne udare” na Tajvan tokom vojnih vežbi oko ostrva. Američki obaveštajni podaci od ove godine sugerišu da kineski predsednik Si Đinping priprema invaziju 2027. godine, što je i sam Vu potvrdio nedavnim izjavama. Upitan da li Tajvan spreman za takav scenario, Vu ističe da njegova zemlja intenzivno radi na pripremi vojske.
„Pogledajte vojne vežbe, a takođe i njihovu retoriku, izgleda da pokušavaju da se pripreme za pokretanje rata protiv Tajvana“, rekao je Vu.
Upitan da li Tajvan ima osećaj da će do kineske vojne akcije doći, s obzirom na procene američkih obaveštajnih službi da je Si dao instrukcije svojoj vojsci da se pripremi do 2027. godine, Vu je istakao da ima poverenje u tajvansku vojsku.
„Kineski lideri će dvaput razmisliti pre nego što odluče da upotrebe silu protiv Tajvana. I bez obzira da li je 2025. ili 2027. ili čak i kasnije, Tajvan jednostavno treba da se pripremi“, rekao je on.
BONUS VIDEO Tajvan vojne vežbe
