Rusija pod novim udarom iz Brisela: Produžene sankcije EU posebno će pogoditi ključne sektore

Restriktivne mere ostaju na snazi uprkos sve izraženijim razlikama među državama članicama oko načina finansiranja pomoći Ukrajini i korišćenja zamrznute ruske imovine, ali i u trenutku kada diplomatski pokušaji da se rat okonča ne daju opipljive rezultate.

Sankcije uvedene još 2014.

Ekonomske sankcije protiv Rusije prvi put su uvedene 2014. godine, nakon aneksije Krima i destabilizacije istoka Ukrajine. Međutim, njihov obim i intenzitet značajno su prošireni nakon 24. februara 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu.

Od tada je Evropska unija usvojila ukupno 19 paketa sankcija, koje zvaničnici u Briselu opisuju kao najstrože i najobuhvatnije u istoriji Unije. Njihov cilj je da oslabe rusku ekonomiju, ograniče sposobnost Kremlja da finansira rat i pošalju političku poruku da kršenje međunarodnog prava neće ostati bez posledica.

Širok spektar sektorskih ograničenja

Produžene sankcije obuhvataju gotovo sve ključne sektore ruske privrede. Na snazi ostaju ograničenja u oblasti trgovine, finansija, energetike, industrije, transporta, tehnologije i luksuzne robe.

Među najznačajnijim merama su zabrana uvoza ruske sirove nafte i određenih naftnih derivata koji se transportuju morskim putem, kao i zabrana osiguranja i finansiranja transporta ruske nafte ka trećim zemljama. Takođe je zabranjen izvoz tehnologije i opreme za preradu nafte, čime EU nastoji da dugoročno oslabi ruski energetski sektor.

U okviru finansijskih sankcija, veliki broj ruskih banaka isključen je iz sistema SWIFT, čime im je značajno ograničen pristup globalnim finansijskim tokovima. Do danas je oko 50 ruskih kreditnih institucija pogođeno potpunom zabranom transakcija, uključujući i najveće državne banke.

Udari na transport, avijaciju i „flotu iz senke“

EU je zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione, uključujući privatne letelice, dok je ruskim brodovima zabranjen ulazak u luke Unije. Posebna pažnja posvećena je takozvanoj „floti iz senke“ tankera, koju Rusija koristi za zaobilaženje sankcija u trgovini energentima.

Do sada je ukupno 557 brodova stavljeno na crnu listu, čime im je zabranjen pristup lukama EU i korišćenje pomorskih usluga. Brisel navodi da je cilj ovih mera da se spreči prikriveni izvoz ruske nafte i gasa i dodatno smanje prihodi Moskve.

U avio-sektoru, uvedena je zabrana izvoza delova, tehnologije i usluga održavanja za avione, što je posebno pogodilo rusku civilnu avijaciju, s obzirom na to da je veliki deo flote proizveden u EU, SAD i Kanadi.

Tehnologija, industrija i vojni kapaciteti

Sankcije obuhvataju i zabranu izvoza robe dvostruke namene, naprednih poluprovodnika, dronova, elektronskih komponenti i sofisticiranih tehnologija koje mogu biti korišćene u vojnoj industriji. EU je takođe ograničila izvoz industrijskih proizvoda, hemikalija, plastike, čelika i aluminijuma, čime nastoji da oslabi rusku proizvodnu bazu.

Brisel navodi da ove mere imaju dugoročni efekat, jer ograničavaju tehnološki razvoj Rusije i njenu sposobnost da modernizuje vojsku i industriju.

Lične sankcije i udar na rusku elitu

Restriktivne mere odnose se i na pojedince. Više od 2.500 osoba i pravnih subjekata podvrgnuto je zamrzavanju imovine i zabrani putovanja u EU. Među njima su najviši državni zvaničnici, vojni komandanti, oligarsi, poslovni ljudi, ali i medijski akteri koje EU smatra ključnim za širenje ratne propagande.

Zabranjena je prodaja luksuzne robe Rusiji, kao i programi „zlatnih pasoša“, čime EU nastoji da direktno pogodi najimućnije slojeve ruskog društva.

Mediji i borba protiv dezinformacija

EU je suspendovala emitovanje i dozvole za rad više ruskih medija koje označava kao kanale za širenje dezinformacija i propagande u korist Kremlja. Ove mere, kako je saopšteno, ostaće na snazi sve dok traje agresija na Ukrajinu i dok se ne obustave aktivnosti informacionog rata protiv EU.

Snažna podrška Ukrajini

Dok pojačava pritisak na Moskvu, Evropska unija istovremeno nastavlja da pruža sveobuhvatnu podršku Ukrajini. Od početka rata mobilisano je više od 156 milijardi evra u vidu finansijske, humanitarne i vojne pomoći, dok ukupna pomoć, uključujući sredstva za zbrinjavanje izbeglica i prihode od zamrznute ruske imovine, premašuje 177 milijardi evra.

Iako postoji saglasnost o dodatnoj pomoći Ukrajini, među članicama EU i dalje postoje razlike oko načina korišćenja zamrznutih ruskih sredstava, posebno zbog pravnih i finansijskih rizika.

Bez napretka u pregovorima

Produženje sankcija dolazi u trenutku kada mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine ne donose napredak. Kijev, uz podršku zapadnih saveznika, insistira na očuvanju teritorijalnog integriteta i snažnim bezbednosnim garancijama, dok Moskva nastavlja vojne operacije i odbacuje zahteve koje smatra neprihvatljivim.

U Savetu EU poručuju da su spremni da dodatno pojačaju pritisak, uključujući nove sankcije, ukoliko se rat nastavi. „Evropska unija ostaje uz Ukrajinu onoliko dugo koliko bude potrebno“, zaključuje se u saopštenju.