Evropska unija između kriznih žarišta

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel vratio se iz izolacije zbog koronavirusa i za sastanak šefova država i vlada EU poslao impresivnu pozivnicu: radi se, piše tu, o mestu Evrope u svetu i tome „kako možemo oblikovati sopstvenu sudbinu“. Ali, zapravo će biti govora pre svega o svakodnevnom rešavanju kriza u spoljnoj politici.

Turska – otvorene sve opcije, pa i sankcije

Odnosi s Turskom su već nekoliko nedelja krajnje napeti – grčki i francuski ratni brodovi bili su spremni za borbu nasuprot turskih fregata, a posmatrači su govorili da sve ukazuje na rat. Turska je zaoštrila spor oko prava eksploatacije gasa i nafte u Sredozemnom moru sprovodeći eksperimentalna bušenja na spornom području. Atina i Pariz su zahtevali sankcije protiv Ankare, situacija je bila eksplozivna.U međuvremenu je uspelo, delom i zahvaljujući nastojanjima nemačke Savezne vlade, da se smanji napetost, a i grčka i turska vlast su izrazile spremnost na pregovore.Kipar se zato oseća izigranim: turski predsednik Erdogan naređuje da se gas traži ispred obale međunarodno nepriznatog Severnog Kipra, koji je zaposela Turska. Vlada u Nikoziji zahteva solidarnost EU, a s obzirom da je ona izostala, kiparska vlada blokira sankcije protiv režima u Belorusiji, kako bi iznudila sankcije protiv Turske.

Zasad nije jasno kako bi ostale članice EU mogle da privole Kiprane da popuste. Ali, evropske diplomate se nadaju rešenju. Oni potvrđuju da su u odnosu prema Ankari sve opcije na stolu. Ipak, neposredne sankcije su malo verovatne. Situaciju još komplikuje tursko mešanje u najnovije krizno žarište, vojni sukob Jermenije i Azerbajdžana oko Nagorno-Karabaha.I tu EU pokušava da utiče na smanjenje napetosti i traži pregovore.

Kako sa Kinom?

Na dnevnom redu evropske 27-orke je i rasprava o razgovorima vođstva EU s kineskim predsednikom Si Đinpingom. Iako Nemačka formalno ostaje pri cilju sklapanja investicionog sporazuma do kraja godine, izgledi za to su slabi. EU je jasnije nego do sada izrazila kritiku zbog kršenja ljudskih prava u Kini, što je razljutilo Peking.EU želi odnose koji će više počivati na obostranosti, naglasio je uoči samita Mišel. U Evropi izaziva ljutnju što Kina za svoje investitore u Evropi zahteva prava koja ne daje stranim investitorima kod kuće.

Na video-konferenciji s Pekingom, odnosi su izgledali prilično hladni. Pa ipak, EU je daleko od toga da složno nastupa prema Kini, što je ponovo zahtevala savezna kancelarka Merkel. Nemačka ima vrlo prisne gospodarske odnose s Kinom, a Mađarska ili Grčka nastoje da privuku kineske investicije na takozvanom novom Putu svile.Među teške partnere se ubraja i Rusija. Predsednici država i vlada EU nameravaju da izdaju zajedničko saopštenje u vezi strovanjem kritičara režima Alekseja Navaljnog. Pri tom će sigurno neke članice EU ponovo od Nemačke zahtevati da zaustavi izgradnju gasovoda Severni tok 2 kako bi kaznila Rusiju zbog korišćenja bojnog otrova novičoka.

Teški zadaci

Kod rasprave o stanju u Belorusiji, Evropska unija će verovatno nastaviti da balansira: ona želi, istina, da podrži protestni pokret u toj zemlji, ali bi da izbegne utisak da se meša u unutrašnju politiku Belorusije.

U Briselu znaju da nemaju mnogo načina da pritisnu beloruskog vlastodršca Aleksandra Lukašenka. Naprotiv, previše oštre pozicije mogle bi ga još ojačati.Kako god, biće ovo dugo i teško veče za predsednike država i vlada EU sa malim izgledima na velike uspehe. Potreba da se odluke donose jednoglasno sve je veći kamen spoticanja što pokazuje i namera Kipra da blokira sankcije protiv Belorusije, ako ne dobije sankcije protiv Turske.I na kraju biće reči i o Bregzitu. Zemlje članice će biti informirane o napretku – ili nedostatku napretka – u pregovorima s Velikom Britanijom o trgovinskom sporazumu. No prve konkretnije odluke ostaće za samit koji se održava kroz dve sedmice.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram