0
Hiljade ljudi okupiralo je prethodnih dana ulice evropskih metropola, protestujući protiv predloženih penzijskih reformi, smanjenja plata i, uopšte, rasta životnih troškova. Dok francuski predsednik Emanuel Makron defanzivno stoji iza penzione reforme, usvojene bez glasanja u parlamentu, u kojoj se starosna granica odlaska u penziju povećava sa 62 na 64 godine, dvocifrena inflacija i stagnirajuće plate naterale su pola miliona britanskih radnika na ulice, a najveći štrajk u poslednjih 30 godina paralisao je pre dva dana saobraćaj u Nemačkoj.
Kompromis je umetnost rezervisana za druge nacije
Protesti su u Francuskoj prerasli u nemire, a sindikati ne pokazuju da će odustati od svojih namera. Oni su pokrenuti zbog penzione reforme koja je starosnu granicu pomerila sa 62 na 64 godine. Primoravajući predsednike da napuste ili čak ukinu sporne zakone, protestni pokreti dugo su bili poslednji arbitar francuskog političkog sistema.
Ovaj put, hiljade demonstranata izašlo je na javne trgove širom Francuske zbog penzione reforme, smatrajući da će imati konačnu reč po ovom pitanju.
Napadnuta je policijska stanica u Lorijanu, zapaljen je ulaz Gradske skupštine u Bordou, a u Parizu je bilo mnogih sukoba demonstranata i policije.
Organizatori protesta saopštili su u nedelju da je povređeno oko 200 demonstranata, a od njih je 40 imalo duboke rane, navodno od policijskih projektila.
Izgleda kao da je Savet Evrope podržao proteste, jer je osudio „prekomernu upotrebu sile“ francuskih policijskih snaga.
U takvoj atmosferi, Francuska „sa nestrpljenjem“ čeka naredni talas protesta, dok Makron insistira da neće odustati od pomenute reforme.
Period nereda u Velikoj Britaniji
Istovremeno, zahtevajući od vlade veće plate i penzije, uslove otpuštanja i sigurnost posla, Sindikat javnih i komercijalnih službi (PCS) u Britaniji saopštio je da će više od 100.000 državnih i javnih službenika da se pridruži sveopštem štrajku 28. aprila.
PCS je saopštio da su njegovi članovi glasali da se preduzmu mere za povećanje pritiska na vladu i da „ne odustaju“.
„Ministri treba da reše spor tako što će staviti novac na sto. Znamo da su štrajkovi već izazvali ozbiljne poremećaje. Nove obustave rada i još jedan nacionalni dan akcije će jačati pritisak na vladu koja odbija da sluša“, izjavio je generalni sekretar PCS Mark Servotka.
Sindikat PCS-a predstavlja stotine hiljada radnika u vladinim odeljenjima, kao i u organizacijama kao što su Ofsted, Agencija za pomorsku i obalsku stražu i granične snage.
Vlada je ranije saopštila da zahtevi sindikata koštaju „nepriuštivih 2,4 milijarde funti“, a članovi sindikata, kojima je ponuđeno povećanje od dva do tri odsto, poslednji put su štrajkovali pre mesec dana.
Naime, u februaru je oko pola miliona nastavnika, univerzitetskih predavača i drugih državnih službenika u Velikoj Britaniji stupilo u štrajk, tražeći veće plate i bolje radne uslove.
Štrajk, koji su analitičari ocenili kao „najveći u Velikoj Britaniji poslednjih godina“, zatvorio je škole, zaustavio većinu železničkih usluga, a vojska je stavljena u pripravnost da pomogne u graničnim kontrolama.
„Mega štrajk“ u Nemačkoj
Pre samo dva dana, u Nemačkoj je održan najveći štrajk u poslednjih 30 godina, a povod je gotovo isti kao u Velikoj Britaniji – male plate. Sindikat železničara i zaposlenih u saobraćaju (EVG) i Sindikat uslužnih delatnosti Verdi zahtevaju da im se plate povećaju zbog inflacije za više od 10 odsto, a takav jedinstveni protest, kako su ocenili analitičari, „izuzetno je retka pojava u Nemačkoj“.
Međutim i ovaj protest je deo rastućih socijalnih tenzija u Nemačkoj, gde se od početka godine organizuju sve brojniji štrajkovi u školama, bolnicama i poštama.
Ovaj „mega štrajk“ može biti i „opravdan“ s obzirom na to da su cene u Nemačkoj ozbiljno povećavane u poslednjih godinu dana, a inflacija je dostigla 8,7 odsto.
POGLEDAJTE JOŠ:
Pored povećanja plata, sindikati traže i bolje uslove rada za oko 2,7 miliona zaposlenih u javnom sektoru i saobraćajnim delatnostima, a nova runda pregovora počela je u ponedeljak.
Poslodavci predlažu povećanje od pet odsto i dve jednokrate isplate od 1.000 i 1.500 evra. Železnica Dojč Ban u ponedeljak je potpuno ukinula saobraćaj na velikim linijama, upozoravajući da će poremećaji biti veliki i na regionalnim llinijama.
Jedna anketa pokazala je da je 55 odsto građana podržalo štrajk.
BONUS VIDEO Zbog štrajka komunalnih radnika Pariz je zatrpan đubretom
