Evropa na udaru, kriza stigla i do Hrvatske: Antibiotika nema nigde, a virusi napadaju kao nikada pre

Nestašice lekova u HrvatskojU Hrvatskoj, sudeći po HALMED-u, nema kritične nestašice nijednog leka nego su, kažu, dostupne zamenske terapije sa istim učinkom ili iz istih terapijskih grupa. Ipak, situacija u apotekama je znatno drugačija.U apotekama trenutno nedostaju brojni lekovi, a kritična je situacija s lekom Litalir, kojim se leči hronična leukemija i za koji nema zamenskog leka. Nadalje, nema Augmentin sirupa, za koji na HALMED-ovim stranicama uopšte nije objavljena nestašica. Nema ni Klavocin sirupa, Hyzaara (za lečenje esencijalne hipertenzije kod bolesnika kojima krvni pririsak nije dobro kontrolisan), Propranolola 40 mg (koristi se u profilaksi stenokardije bolesnika s hroničnom stabilnom anginom pektoris), Tobrex kapi, kao ni Tobrex masti..."U apotekama i veledrogerijama situacija je barem 30 odsto lošija od onoga što se može videti na HALMED-ovim stranicama, i to se stanje iz dana u dan menja. Agencija o nestašici lekova obaveštava na osnovi informacija koje im daju nosioci odobrenja (proizvođači), a to ne odgovara stvarnom stanju na tržištu", rekla je za Jutarnji predsednica Hrvatske apotekarske komore Ana Soldo.

Pacijenti se masovno žale da nisu uspeli da dobiju propisani lek, a HALMED tvrdi da nema kritičnih nestašica.Soldo pojašnjava da lekari ne smeju da izdaju generički, zamenski lek ako na stranicama HALMED-a nije napisano da leka nema na tržištu."Trenutno je nestašica pojedinih antibiotika, lekova za ublažavanje bolova, snižavanje povišenog krvnog pritiska, snižavanje holesterola, smanjenje pritiska u oku i slično", priznaju iz HALMED-a i dodaju da su nestašice uobičajena pojava koju brzo rešavaju zakonski dostupnim alatima, koji se temelje na preraspodeli zaliha istog ili zamenskog leka s tržišta druge države članice EU, čime su dosad uspevali da osiguraju kontinuirano snabdevanje potrebnim lekovima.Međutim, Hrvatska nije jedina evropska zemlja koja se suočava s nestašicom.

Koliko su velike nestašice?U istraživanju grupa koje predstavljaju apoteke u 29 evropskih zemalja, uključujući članice EU, kao i Tursku, Norvešku i Severnu Makedoniju, skoro četvrtina zemalja prijavila je više od 600 lekova u nedostatku, a 20 odsto prijavilo je nedostatak 200-300 lekova. Tri četvrtine zemalja reklo je da su nestašice ove zime bile veće nego pre godinu dana. Grupe u četiri zemlje rekle su da je nestašica povezana sa smrtnim slučajevima.Belgijske vlasti prijavljuju da skoro 300 lekova nedostaje. U Nemačkoj je taj broj 408, dok se u Austriji trenutno više od 600 lekova ne može kupiti u apotekama. Italijanska lista je još duža — sa preko 3.000 uključenih lekova, iako su mnoge različite formulacije istog leka.Koji lekovi fale?Antibiotici - posebno amoksicilin, koji se koristi za lečenje respiratornih infekcija - su u nedostatku. Druge klase lekova, uključujući sirup za kašalj, paracetamol za decu i lekove za krvni pritisak, takođe su retke.

Zašto se ovo dešava?Reč je o mešavini povećane potražnje i smanjene ponude.Sezonske infekcije — pre svega gripa i respiratorni sincicijski virus (RSV) — počele su rano i jače su nego inače. Takođe postoji neuobičajeno izbijanje bolesti grla streptokoka A kod dece. Stručnjaci smatraju da je neuobičajeno visok nivo aktivnosti bolesti povezan sa slabijim imunološkim sistemima koji više nisu upoznati sa klicama koje nas okružuju u svakodnevnom životu, zbog izolacije. Ova teška zima, posle par mirnih godina (sa izuzetkom kovida-19), zatekla je proizvođače lekova nespremne.Inflacija i energetska kriza takođe pogađaju farmaceutske kompanije, utičući na snabdevanje.Prošle godine, "Centrient Pharmaceuticals", holandski proizvođač aktivnih farmaceutskih sastojaka, rekao je da njegova fabrika proizvodi četvrtinu manje nego 2021. godine zbog visokih troškova energije. U decembru, "InnoGenerics", još jedan proizvođač iz Holandije, spašen je od strane vlade nakon što je proglasio bankrot kako bi njegova fabrika ostala otvorena.Rezultat je, prema "Sandozu", jednom od najvećih proizvođača na evropskom tržištu generičkih lekova, posebno „zategnuta situacija sa snabdevanjem“. Portparol ove kompanije je za Politiko rekao da drugi krivci uključuju nedostatak sirovina i ograničenja proizvodnih kapaciteta. Dodali su da je "Sandoz" u stanju da zadovolji potražnju u ovom trenutku, ali da se „suočava sa izazovima“.

Kina i IndijaPoslanica u Evropskom parlamentu Sunčana Glavak navodi da su glavni uzroci problema sa snabdevanjem lekovima - nagli porast potražnje zbog više respiratornih infekcija, neuobičajen za ovo vreme, zajedno s nedostatnim proizvodnim kapacitetom."Fenomen nestašice lekova nije nov, ali se pogoršao pandemijom kovida-19 i ratom u Ukrajini. Nestašice antibiotika verovatno će se ponavljati u Evropi zbog problema u sektoru, kao što je migracija generičke proizvodnje u Aziju", pojašnjava Glavak. Upozorava da Kina i Indija proizvode između 60 i 80 odsto svetskih aktivnih farmaceutskih sastojaka.Kako reaguju vlade?Neke zemlje koče izvoz kako bi zaštitile domaće snabdevanje. U novembru je grčki regulator za lekove proširio listu lekova čija je preprodaja drugim zemljama – poznata kao paralelna trgovina – zabranjena. Rumunija je privremeno obustavila izvoz određenih antibiotika i dečjih lekova protiv bolova. Ranije u januaru, Belgija je objavila uredbu koja dozvoljava vlastima da zaustave izvoz u slučaju krize.

Ova zamrzavanja mogu imati negativne efekte. U pismu evropske komesarke za zdravlje Stele Kirijakides upućenom grčkom ministru zdravlja Tanosu Plevrisu, zamolila ga je da uzme u obzir efekte zabrana na treće zemlje.„Države članice moraju da se uzdrže od preduzimanja nacionalnih mera koje bi mogle uticati na unutrašnje tržište EU i koje sprečavaju pristup lekovima za one kojima je potreban u drugim državama članicama“, napisala je Kirijakides.Nemačka vlada razmatra izmenu zakona kako bi olakšala zahteve za nabavku, koji trenutno primoravaju zdravstvene osiguranike da kupuju lekove tamo gde su najjeftiniji, koncentrišući snabdevanje u ruke nekolicine najkonkurentnijih proizvođača. Novi zakon bi nalagao kupcima da kupuju lekove od više dobavljača, uključujući i skuplje, kako bi snabdevanje bilo pouzdanije. Holandija je nedavno uvela zakon koji zahteva od prodavaca da zadrže šest nedelja zaliha kako bi premostili nestašice, a u Švedskoj vlada predlaže slična pravila, prenosi Politiko.

Može li EU da se oporavi?U teoriji, EU bi trebalo da bude spremnija nego ikada da se uhvati u koštac sa krizom u celom bloku. Nedavno je unapredila svoje zakonodavstvo kako bi se bavila zdravstvenim pretnjama, uključujući nedostatak farmaceutskih proizvoda. Agencija za lekove (EMA) je dobila proširena ovlašćenja da nadgleda nestašicu lekova. Osnovano je i potpuno novo telo, Zdravstvena uprava za hitne slučajeve i odgovor (HERA), koja ima moć da izađe na tržište i kupi lekove za ceo blok.Ali ne slažu se svi da je još toliko loše.„Mislim da će se to srediti samo od sebe, ali to zavisi od vrhunca infekcija“, rekao je Adrijan van den Hoven, generalni direktor lobija za generičke lekove Lekovi za Evropu.„Ako smo dostigli vrhunac, snabdevanje će brzo sustići. Ako ne, verovatno nije dobar scenario.“BONUS VIDEO: Pucnjava u Parizu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=appucnjavaparizds-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4937720"]