DW: Iran obogaćuje uranijum i čeka, Zapad na potezu

Iran bi u ovom trenutku mogao da bude sposoban da za samo mesec dana proizvede dovoljno nuklearnog materijala za jednu nuklearnu bojevu glavu. Do tog zaključka su, prema pisanju „Njujork tajmsa“, došli američki stručnjaci nakon što su proučili najnovije podatke Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).Američki zvaničnici koji su dobili poverljivi izveštaj ne smeju o tome da govore u javnosti, ali oni su u nezvaničnim razgovorima rekli da bi Iran u dogledno vreme mogao da ima na raspolaganju neophodan nuklearni materijal, piše njujorški list. Ipak, kako se dodaje, Teheranu će biti potrebno još dosta vremena pre nego što bude imao na raspolaganju upotrebljivu bojevu glavu, prenosi Dojče vele.Nema konkretnog vojnog plana„Njujork tajms“ citira i studiju koju je nekoliko dana ranije objavio vašingtonski Institut za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS). Na osnovu nje, a kao rezultat iranske „trke za obogaćivanjem uranijuma na 60 odsto“, Teheran bi da mogao da proizvede drugu količinu uranijum za nuklearnu bojevu glavu za manje od tri meseca, a treću količinu za manje od pet meseci.

Uranijum upotrebljiv za oružje je onaj koji ima nivo obogaćenja od 90 odsto, odnosno 90 odsto izotopa uranijum-235. Prema poslednjem izveštaju IAEA, Iran u ovom trenutku ima desetak kilograma sa 60 odsto i oko 84 kilograma od 20 odsto obogaćenog uranijuma. Prema nuklearnom sporazumu iz 2015, Iranu je dozvoljeno obogaćivanje od najviše 3,67 odsto.Do sada su se procene Instituta iz Vašingtona uglavnom pokazale kao tačne, kaže nemački politikolog Oliver Mejer sa Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku Univerziteta u Hamburgu. „U tom pogledu, sasvim je moguće da Iran sada ima dovoljno materijala i efikasnih centrifuga za proizvodnju dovoljne količine uranijuma za bojevu glavu u roku od mesec do dva dana. Ipak, to nije dovoljno da on postane sposoban za proizvodnju nuklearnog oružja, za to je potrebno mnogo više“, ukazuje Mejer.Osim toga, za sada nema dokaza da je Iran nastavio svoj vojni nuklearni program koji je obustavio pre petnaestak godina, kaže Mejer za DW. „Teheran verojatno želi da poveća svoju poziciju u pregovorima snagu i izvrši pritisak na Evropljane i Amerikance.“Novi glavni pregovaračU međuvremenu je objavljeno da je Iran promenio svog glavnog pregovarača na pregovorima u Beču o oživljavanju nuklearnog sporazuma. Dosadašnji šef Abas Arakči ostaje deo pregovaračkog tima Irana, ali samo sa savetodavnom ulogom. Arakči je smenjen i sa mesta zamenika ministra spoljnih poslova, a na njegovo mesto imenovan je Ali Bageri, blizak novom predsedniku Ebrahimu Raisiju. Bageri je poznat po tome da se zalaže za tvrdu liniju u pregovorima sa Zapadom.Te smene deo su širih promena u iranskom Ministarstvu spoljnih poslova, ukazuje politikolog Hamidreza Azizi iz berlinske Fondacije za nauku i politiku (SWP). Ali, iako je smena zamenika ministra prilično uobičajena pojava kad novi ministar preuzme dužnost, dolazak Bagerija na to mesto možda bi mogao da znači i promenu u pregovorima. Hazizi ne misli sasvim tako: „Sve u svemu, ta promena je birokratsko pitanje i ne treba je nužno posmatrati kao promenu iranske nuklearne politike“.

Trnovit putProšlog vikenda, povodom posete šefa IAEA Rafaela Grosija Teheranu, iranska vlada objavila je da će dozvoliti međunarodnim inspektorima da instaliraju nove memorijske kartice u nadzorne kamere na relevantnim nuklearnim lokacijama. Time je delimično okončana jednomesečna blokada kontrolnih aktivnosti IAEA.To pokazuje da Iran želi da i dalje ide diplomatskim putem, smatra Azizi. Ipak, čini se da je vlada u Teheranu pooštrila svoj stav po brojnim drugim pitanjima, a naročito insistira na tome da se pruže garancije da se SAD više neće povlačiti iz dogovora.Šta bi moglo dalje da se dešava? Važno je, kaže Mejer, da se razgovori nastave što je moguće pre. Zapad bi, smatra, morao da izvršiti pritisak, ali „takođe je jasno da su SAD prve prekršile sporazum i da je Iran na to reagovao. Zato bi primeren signal bio kada bi bile spremne da ukinu sve sankcije koje je uveo Tramp“, kaže Mejer. Konkretnim obećanjima bi, dodaje, jasno trebalo pokazati da su koristi od povratka nuklearnom sporazumu veće od njegovog kršenja.Čini se da je Iran i dalje zainteresovan za sporazum, smatra i Hamidreza Azizi. Ali zbog iskustva iz poslednje tri godine Teheran je sada manje fleksibilan. „Mislim da je dogovor još uvek moguć, ali način na koji se do njega može stići je, čini mi se, prilično trnovit.“

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram