DW: Afera sa zaštitnim maskama - jedan od najvećih skandala u Nemačkoj

Kako se navodi, kupovina maski se već sada smatra jednim od najvećih skandala sa rasipanjem novca poreskih obveznika u istoriji Nemačke.

U sporu oko maski za zaštitu od korona-virusa koje je naručilo Ministarstvo zdravlja Nemačke, ali ih nije preuzelo niti platilo, Apelacioni sud u Kelnu nedavno je presudio u korist dobavljača, a sudije su u drugom stepenu odlučile da ministarstvo treba da plati skoro 86 miliona evra plus oko 33 miliona evra na ime zatezne kamate.

Ova presuda bi, navodi se, mogla da ima značajne posledice jer je podneto još oko 100 sličnih tužbi, a ukoliko Ministarstvo zdravlja izgubi i te slučajeve, preti ukupan rekordni trošak od 2,3 milijarde evra ili čak i više.

DW podseća da je u martu 2020. nakon proglašenja pandemije korona-virusa, nedostajalo pre svega zaštitne opreme - maske za disanje sa tzv. FFP2, KN95 ili N95 standardom bile su apsolutno deficitarne, nije bilo dovoljno zaštitne odeće za medicinsko osoblje.

"Kina, tadašnji proizvođač oko 80 odsto maski, dakle glavni proizvođač, bila je u karantinu i zaustavila je izvoz", podsetila je poslanica CDU-a Simone Borhart u junu u Bundestagu tokom debate o kupovini maski.

Globalno je došlo do pomame za preostalim dostupnim maskama, a u Nemačkoj su čak razvijene smernice kako da se maske koriste više puta i da li mogu da se peru.
U toj situaciji, tadašnji ministar zdravlja Jens Špan (CDU) odlučio je da nabavi maske putem tzv. procedure "Otvorene kuće", postupku u kome javni naručilac sklapa ugovore sa svim zainteresovanim kompanijama bez biranja, što je značilo da svaki ponuđač dobija priliku.

Suprotno preporuci svojih službenika u ministarstvu, koji su smatrali da je tri evra po maski razumna cena, Špan je odredio 4,50 evra, dok je za svaku hiruršku masku ponuđeno 0,60 evra.

Dodaje se da je odziv bio ogroman, a mnogo više dobavljača nego što je očekivano želelo je da isporuči mnogo više maski nego što je bilo predviđeno, zbog čega je na kraju ministarstvo imalo na stolu porudžbine za 5,7 milijardi maski.

"To može dovesti samo do jednog zaključka: cena je bila postavljena previsoko. Već se ovde postavlja pitanje kako je moguće da se tako loše kalkuliše na tržištu i ko za to snosi političku odgovornost", rekla je poslanica SPD-a Martina Štam-Fibih u Bundestagu.

Jens Špan odbacio je optužbe navodeći da bi sa današnjim saznanjima, neke odluke doneo drugačije, kao i da ne bi preporučio proceduru Otvorene kuće.

"Međutim, ne sme se zaboraviti kakvo je tadašnje znanje bilo i pod kojim okolnostima smo odlučivali. Radilo se o ljudskim životima, direktori klinika su pretili zatvaranjem, medicinsko osoblje je tražilo zaštitu. Nabavili smo maske. Da li je bilo skupo? Da. Da li je bilo delimično haotično? Da. Tako je bilo u svim zemljama sveta. Ne poznajem nikoga ko je tada rekao: Pazite da cene ne budu previsoke! - Ali poznajem mnoge koji su rekli: Nabavite maske po svaku cenu, u pravom smislu te reči", rekao je on.

Proračun Ministarstva zdravlja se zasnivao na tome da je za pet miliona zaposlenih u zdravstvu, kojima su bile potrebne dve maske dnevno, bilo potrebno više od tri milijarde maski godišnje.

Na kraju je u Nemačku podeljeno samo 1,7 milijardi naručenih maski. Već 2023. godine, 1,2 milijarde zaštitnih maski moralo je da bude uništeno jer im je istekao rok trajanja.

Ono što Špan takođe nije pomenuo jeste da su u Ministarstvu zdravlja s obzirom na neočekivano visok broj porudžbina, u Ministarstvu zdravlja su rano došli do zaključka da su se preračunali - već početkom maja, procedura "Otvorene kuće" je naglo prekinuta i razmatrano je kako da se raskine što veći broj ugovora.

Ministarstvo zdravlja, koje od kraja 2021. vodi SPD, sada želi da slučaj reši Savezni sud, najviši pravni organ u Nemačkoj, ali tek treba da se vidi da li će Savezni sud prihvatiti slučaj.

Osim pravnog razjašnjavanja, politička debata se nastavlja - i ide daleko izvan kupovine maski - da li su državne mere tokom korona krize, sa dubokim i dalekosežnim zadiranjem u osnovna prava, bile opravdane, koje lekcije treba izvući iz pandemije, šta bi u budućnosti moglo da se radi drugačije, piše DW.

Navodi se i da vladajuće stranke SPD, Zeleni i FDP još uvek nisu uspele da se dogovore o tome na koji način bi se trebalo suočiti sa bliskom prošlošću, a sve tri stranke su nagovestile da bi pozravile formiranje Građanskog saveta koji bi se time bavio.

BONUS VIDEO: Verica Ilić u "Među nama": Novi oblik korone - šta donosi flirt?