Nemačka železnica FotoTanjug/Bodo Marks/dpa via AP

Za građane Nemačke u 2024. godini dosta toga će se promeniti. Povećavaju se minimalna zarada i razne naknade za one slabijeg imovnog stanja. Ali u nekim segmentima život će biti skuplji. Početkom 2024. godine na snagu stupaju mnoge reforme i izmene zakona koje utiču na svakodnevni život. Dojče vele donosi popis šta se sve menja.

Građanski dodatak

Od 1. januara više od pet miliona primaoca tzv. građanskog dodatka („Bürgergeld“) dobija u proseku 12 odsto više novca. Za samce iznos te pomoći raste za 61 evro i iznosiće 563 evra mesečno. Odrasle osobe koje žive s partnerom dobijaće 506 evra, a za svako dete, zavisno od starosne dobi, između 357 i 471 evra, prenosi Index.hr.

Raste i dečiji dodatak

mala matura
Foto:Shutterstock

Dečiji dodatak („Kinderzuschlag“) dobijaju roditelji koji rade, ali imaju male plate. Najveći iznos koji se može dobiti povećaće se s 250 na 292 evra, zavisno od primanja i eventualne imovine.

Niža granica za porođajnu naknadu

Uskoro će važiti niže granice primanja za ostvarivanje prava na porođajnu naknadu („Elterngeld“) koju određeno vreme dobijaju roditelji koji nakon rođenja deteta ne rade ili imaju skraćeno radno vreme.

popularna imena za decu
Foto: Shutterstock

Do sada su tu naknadu mogli da dobiju roditelji čija primanja, koja čine poresku osnovicu, ne prelaze 300.000 evra godišnje, a samohrani roditelj ako ne zarađuje više od 250.000 evra. Od aprila 2024. ta granica za parove će najpre biti smanjena na godišnja primanja od 200.000, a od aprila 2025. na 175.000 evra. Za samohrane roditelje od aprila vredi granica od 150.000 evra.

Naknada za bolovanje radi nege bolesnog deteta

Zaposleni roditelji koji su zakonski zdravstveno osigurani od 2024. godine imaju pravo na naknadu za bolovanje radi nege bolesnog deteta („Kinderkrankengeld“) u trajanju od 15 dana, a samohrani roditelji 30 dana. Do sada je to bilo 10, odnosno 20 dana.

Foto: Shutterstock

Više novca za zaposlene s nižim primanjima i polaznike strukovnog obrazovanja

Zakonski propisana minimalna satnica od 2024. godine se povećava s dosadašnjih 12 na 12.41 evro. Planirano je i povećanje na 12.82 evra za 2025. godinu. Time raste i najviši dopušteni iznos za zaposlene na tzv. mini poslovima („Minijob“) s 520 na 538 evra. To je granica zarade na koju se ne plaćaju porezi i druga davanja.

Raste i minimalna plata za polaznike strukovnog obrazovanja („Azubi“) u prvoj godini za 4.7 odsto, na 649 evra. Ali tarifnim ugovorima je moguće utvrditi izuzetke.

Viktor Cap / Panthermedia / Profimedia

Veća neoporeziva osnovica

U novoj godini povećava se i neoporeziva osnovica („Grundfreibetrag“), odnosno iznos primanja na koji primalac nije dužan da plaća porez, s dosadašnjih 10.908 na 11.784 evra. Povećava se i neoporeziva osnovica po detetu („Kinderfreibetrag“) sa 6.024 na 6612 evra. Povećana je i granica primanja od koje se plaća najveća poreska stopa („Spitzensteuersatz“), s dosadašnjih 62.810 na 66.761 evro.

Rastu i dodatak za negu i dodaci za negu

Doplatak za pomoć i negu („Pflegegeld“) povećava se za pet odsto, što, zavisno od nivoa potrebe, mesečno znači 16 do 45 evra više.
Uvode se i olakšice za osobe kojima je potrebna nega i koje borave u staračkom domu: povećavaju se dodaci za negu u iznosu od pet do deset odsto, zavisno od dužine boravka u ustanovi.

Foto: Shutterstock

Povećana starosna granica za odlazak u penziju

Zakonski propisana starosna granica za odlazak u penziju u 2024. iznosi 66 godina. To važi za osobe rođene 1958. Za one koji su kasnije rođeni starosna granica se povećava za dva meseca po godini, što znači da će morati duže da radi.

Nova pravila za grejanje za novogradnju

Što se tiče energije, potrošači će morati računati s većim troškovima. Od 2024. na snagu stupa Zakon o grejanju prema kojem u novim stambenim objektima unutar novoizgrađenih područja sme da bude ugrađen samo onaj sisten grejanja koji koristi najmanje 65 odsto energije iz obnovljivih izvora. To bi u većini slučajeva trebale biti toplotne pumpe.

Foto: Shutterstock

Veća cena za CO2 i ukidanje podsticaja za e-automobile

Raste iznos tzv. CO2 poreza, odnosno poreza na energiju iz klimatski štetnih izvora. Od 1. januara on iznosi 45 evra po toni, zbog čega će poskupeti gorivo i grejnje na lož-ulje ili gas. Zbog rupe u državnom proračunu od 1. januara se ukidaju i državne kočnice za cenu struje i gasa. Ali one zbog pada cena na tržištu za većinu potrošača ionako nisu više igrale nikakvu ulogu.

Od 2024. ukida se državni podsticaj, tzv. „Umweltbonus“, za kupovinu automobila na električni pogon.

Povećanje PDV-a u gastronomiji

U novoj godini bi odlasci u restorane i kafiće mogli poskupeti jer od 1. januara za gastronomiju ponovo vredi regularna stopa PDV-a od 19 odsto, umesto dosadašnjih sedam.

Pročitajte još...

Obvezan e-recept, naknada za ambalažu i dečiji pasoš

Lekari su od januara obvezni da izdavaju e-recepte. Uvodi se i povratna naknada za ambalažu za mleko i mlečne napitke, ako se prodaju u plastičnim bocama.

Od januara u Nemačkoj više neće moći da se dobije dečiji pasoš koji se do sada izdavao za decu do 12 godina. Umesto toga se uvodi elektronski pasoš s dužim trajanjem i mogućnošću korišćenja za putovanja širom sveta.

Naime, dosadašnji dečiji pasoš nije imao sigurnosni čip, pa je izdavan samo na godinu dana i nije bio priznat u nekim zemljama.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare