0
Otkako je njen sin poginuo zajedno sa još 15 ljudi u urušavanju krova železničke stanice u Srbiji, Dijana Hrka postala je lice masovnih antivladinih protesta, piše Njujork tajms.
Kao tinejdžerka koja je odrastala tokom ratnih godina na prostoru Zapadnog Balkana, Dijana Hrka naučila je da živi sa glađu. U vreme kada se srpski narod skrivao od neprijateljskog bombardovanja, nije bilo hrane, struje ni vode – ali je preživela.
PROČITAJTE JOŠ:
Danas, sa 48 godina, ponovo je bez hrane, ali ovoga puta svojom voljom.
Već je dve nedelje u štrajku glađu ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu, nastojeći da se izbori za pravdu zbog smrti 16 osoba, među kojima je bio i njen 27-godišnji sin Stefan. Njih je u novembru prošle godine usmrtila betonska nadstrešnica koja se srušila na tek renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
Ta tragedija izazvala je veliki gnev javnosti zbog državnog nemara i korupcije i podstakla jedne od najvećih antivladinih protesta u Srbiji od pada Slobodana Miloševića 2000. godine.
Pre nesreće, gospođa Hrka, razvedena majka dvoje dece i kuvarica u restoranu brze hrane, jedva da je obraćala pažnju na politiku ili proteste protiv predsednika Aleksandra Vučića – za čiju vladu zvaničnici Evropske unije upozoravaju da je u riziku od demokratskog nazadovanja.
Ali nakon tragedije u Novom Sadu, Dijana Hrka postala je toliko prisutna na protestima koje predvode studenti, da se pretvorila u simbol pokreta koji niko nije očekivao.
„Spremna sam da umrem zbog ovoga, spremna sam da živim zbog ovoga“, rekla je prošle nedelje, sklupčana u šatoru koji je postavila ispred Skupštine Srbije.
„Spremna sam na sve kako bismo se ujedinili i rešili se ovog zla“.
Prvog novembra navršila se godina od nesreće koja joj je odnela sina. Već narednog dana, želeći da skrene pažnju na zahteve porodica žrtava i pritisne vlast da preuzme odgovornost, prestala je da jede.
„Pošto sam već bila gladna ranije, mislim da to mogu bolje da izdržim nego možda obični ljudi“, rekla je Dijana, koja je ovih dana pila samo vodu, čaj i sok.
„Ali opet“, dodaje, „ne može to dugo da se izdrži – možda 12 do 13 dana pre nego što se nešto ozbiljnije ne desi“.
Tokom štrajka glađu nailazila je na provokacije pristalica vlasti, koji su prema njenom šatoru usmeravali lasere i puštali glasnu muziku. Njihovo protestno-kampersko naselje nalazi se svega nekoliko metara dalje.
Srbija je trenutno duboko podeljena zemlja, sa rastućim besom i nepoverenjem, uz atmosferu dezinformacija. Zemlja je rastrzana između želje da postane deo Evropske unije i istorijskih veza sa Rusijom. Mnogi građani i dalje su ogorčeni zbog NATO bombardovanja iz 1999. godine.
Politički prostor godinama je opterećen optužbama i kontraoptužbama: o pranju novca, prebijanjima na ulici i laganju – čak i na najvišim državnim nivoima.
Odobrenje da se na mestu bombardovane zgrade u centru Beograda (zgrade Generalštaba) izgradi luksuzni „Trampov hotel“, dodatno je pojačalo sumnje u korupciju i podstaklo nove proteste.
U predmetu urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici, tužilaštvo je optužilo najmanje 13 osoba – uključujući dva visoka državna službenika – za korupciju povezanu sa radovima koje su izvodili kineski izvođači.
Ipak, mesecima kasnije, sudovi i dalje nisu presudili ni u jednom slučaju, što pojačava sumnju javnosti da odgovorni za smrt žrtava neće biti kažnjeni.
Gospođa Hrka kaže da je u nedeljama posle tragedije bila u šoku. Ali onda je, gledajući televiziju u svom domu u Beogradu, videla mlade ljude – kako kaže, „decu“ – kako izlaze na ulice i traže pravdu.
„Odjednom sam prosto krenula za njima na ulicu“, ispričala je u jednom od četiri razgovora za Njujork Tajms. „I evo me opet, na ulici“.
Njen sin Stefan radio je na održavanju u jednoj firmi u Novom Sadu.
„Bili smo veoma bliski i uvek smo pokušavali da gledamo pozitivno, jer je život bio težak“, rekla je.
„Počeo je da radi i pomagao mi je da ne moram da radim po nekoliko poslova. Rekli smo jedno drugom da ćemo biti srećni s onim što imamo i bili smo“.
Kada je bila mlađa, želela je da bude kozmetičarka, i čak i sada, tokom štrajka, nokti su joj uredno nalakirani svetlucavom roze bojom.
„Ako se sve dobro završi“, kaže, „volela bih da osnujem fondaciju sa Stefanovim imenom – da pomaže svoj deci“.
Podrška joj svakodnevno stiže: sveštenici, građani i drugi demonstranti donose joj molitvenike, cveće, ikone i poklone. Ali Dijana priznaje da ne vidi jasan kraj protesta: „Ne znam – kako Bog kaže. Sve je u Božjim rukama“.
O svom mlađem sinu ne želi da govori, iz straha da bi bio meta službi bezbednosti. Ali kaže da se oseća kao da je majka studentima koji predvode proteste.
„Ako moram da umrem da bi sva deca živela slobodno, da bi Srbija bila slobodna – spremna sam“, poručuje.
Ako bi Hrka preminula usled štrajka glađu, to bi moglo da postane „tačka preokreta“ nakon godine protesta koji tinjaju, smatra Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA.
Hrka i ostali demonstranti traže i vanredne izbore, kako bi se zamenio predsednik Vučić, koji je na vlasti od 2014. godine – prvo kao premijer, zatim kao predsednik. On ne pokazuje nameru da se povuče.
U razgovoru za Njujork Tajms, Vučić je rekao da će „pokazati da pravda postoji“ i da će odgovorni biti kažnjeni, ali je naglasio da istrage vodi sud – da se izbegne bilo kakav utisak političkog mešanja.
Takođe je negirao navode da službe bezbednosti zastrašuju i pritvaraju demonstrante, kako EU zvaničnici tvrde.
Vučić se uzdržao od direktne kritike gospođe Hrke, ali je sugerisao da je postala „figura“ u rukama političkih protivnika.
„Nadali su se da će Dijana Hrka umreti i da će svi mene kriviti“, rekao je. „Brinem za nju, iskreno. Oni ne brinu“.
Rekao je i da ju je pozvao telefonom i molio da prekine štrajk. Umesto toga, razgovor je dodatno produbio jaz. Čak su i opozicioni lideri zamolili Hrku da prestane.
„Ako nastavi, to je praktično samoubistvo“, kaže Dragan Đilas. „Veoma sam tužan zbog ovoga“.
Drugi, pak, osećaju inspiraciju. Jedan demonstrant i njegov maloletni sin takođe su započeli štrajk glađu, iako je dečak ubrzo ponovo počeo da jede.
„Dijana je majka koja je pretrpela mnogo i želi da bude sa čitavim pokretom jer je izgubila dete“, rekao je košarkaš Vladimir Štimac, koji je nedavno bio priveden zbog učešća na protestima. „Brinem za njeno zdravlje, ali niko ne može da joj oduzme pravo na odluku“.
Jedanaestog dana štrajka glađu, Hrka je prebačena u kliniku nakon što joj je pozlilo i krvni pritisak naglo pao. Stotine građana okupile su se ispred njenog šatora na tihoj, petnaestominutnoj bdeniji sa svećama. Zatim je tišina prerasla u glasno skandiranje njenog imena.
Vratila se nekoliko sati kasnije. Narednog jutra, dvanaestog dana štrajka, bila je bleda i iscrpljena, ali zvučala je odlučnije nego ranije.
„Deca gledaju u mene“, rekla je. „Kada su počeli proteste, policija je pokušala da ih uguši, da uguši pokret. Ali sa mnom, zajedno, mi smo jači“.
