Svakoga dana u Mjanmaru po nekoliko ljudi izgubi život u sukobima između policije i demonstranata, koji se na ulicama odvijaju nedeljama unazad. Prema podacima Ujedinjenih Nacija, najmanje 149 ljudi poginulo je tokom građanskih masovnih protesta od 1. februara. Neki smatraju da je stvarni bilans mnogo gori.
Demonstranti žele povratak „njihove“ demokratski izabrane civilne vlade. Podsetimo, vojska je 1. februara preuzela kontrolu u državi tvrdeći da su na prošlogodišnjim izborima načinjene razne prevare, koje su dovele na vlast Aung San Su Ći.
Međutim, ovu pobunu neki su iskoristili da bi iskazali ono što ih tišti na ličnom nivou. Vođa generalnog štrajkačkog odbora nacionalnalista, majka jednogodišnje devojčice i pripadnica jedne od etičkih manjina izašla je na ulicu kako bi doprinela konačnom prevazilaženju razlika i obezbedila bolju budućnost svom detetu.
„Demonstranti zahtevaju puštanje državne savetnice Aung San Su Ki i predsednika Vin Miinta, kao i verifikaciju izbornih rezultata 2020. godine. Ali mi, etničke manjine, imamo dublje zahteve. Naša vizija je uspostaviti saveznu demokratsku uniju sa svim nacionalnostima koje pripadaju Mjanmaru“, rekla je ona.
„Vojska je vladala strategijom podele i osvajanja dugi niz godina, ali sada su se sve nacionalnosti ujedinile. Imam ćerku jedinicu. Ne želim da pati zbog mojih postupaka. Uključila sam se u protest zbog moje ćerke, jer ne želim da odraste pod diktaturom kao ja“, dodala je.
Ona je spremna čak i da žrtvuje život, kako bi njena ćerka imala svetlu sutrašnjicu.
„Pre nego što sam se pridružila protestu, razgovarala sam o tome sa svojim mužem. Zamolila sam ga da se pobrine za našu bebu i nastavi život ako me uhapse ili umrem na ovim protestima“, kazala je.
„Ovu revoluciju ćemo završiti sami i nećemo je predati svojoj deci“, zaključila je.
Lekari na spisku nepoželjnih
Preterana upotreba sile, pored demonstranata, ugrozila je i lekare. Naime, zatražen je spisak imena svih lekara, dok je njegova svrha nepoznata. Jedan od ugroženih lekara bio je i Nanda, koji nije mogao da poveruje u to što ga je zadesilo.
„7. mart, noć pred policijski čas. Vozim automobil zatamnjenih stakala, pokupim između ostalog i ortopeda, njegovu suprugu i pod okriljem mraka spakujemo njihove torbe u svoj automobil i odvezemo ih u sigurnu kuću“, priseća se on noći kada je sve započelo.
„Pre samo jedan dan, vladini zvaničnici pozvali su bolnice u Mieik-u i zatražili imena specijalista, medicinskih službenika i medicinskih sestara koji su učestvovali u Pokretu građanske neposlušnosti“, dodaje.
Tada je među njima zavladao strah.
„U našem automobilu atmosfera vlada nevericom i odvratnošću. Zašto ljudi poput nas moraju da se kriju poput kriminalaca. Muka mi je u stomaku. Nikada nisam zamišljao da ću jednog dana morati da se sakrivam, nisam učinio ništa loše“, kazao je lekar.
Opkoljene žene
Jednom prilikom vojska je opkolila šest žena koje su protestvovale protiv vojnog režima.
„Bio je 8. mart, oko 14 časova, kada su snage bezbednosti došle i opkolile nas. Vlasnici kuća otvorali su vrata svojih domova i mašući rukama pozivali nas u njih. Snage bezbednosti bile sunapolju, čekale su da izađemo. U toj kući nas je bilo sedmoro, šest žena i jedan muškarac“, priseća se jedna od žena.
U kući nepoznatih ljudi ostali su satima.
“ U jednom trenutku shvatamo da snage bezbednosti ne nameravaju da odu. Odlučujemo da napravimo plan za beg. Domaćini su nam rekli u kojim ulicama se možemo sakriti. Pobegli smo te večeri nekako i noć proveli na sigurnom. Do jutra su otišli „, kazala je ona.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: