Da li je DeepSeek stvarno toliko revolucionaran? Kineska kompanija je napravila haos na tržištu, ali ima mnoge probleme

Piše Petar Donić

Prvi na udaru su bili američki tehnološki giganti koji su se 27. januara 2025. godine suočili sa ogromnim padom vrednosti kompanija. Nvidia je izgubila gotovo 600 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, što je prouzrokovalo da im vrednost akcija padne za 17% u jednom danu. Nvidia je tog ponedeljka izgubila 24,20 dolara po akciji i ostala sa 118,42 dolara vrednosti jedne akcije. Iako je godina tek počela, kompanija beleži pad od 11,8% u 2025. godini, uprkos prethodnim dobicima od 171% u 2024. i 239% u 2023. godini.

Akcije Vertiv Holdings-a, ključnog igrača na tržištu infrastrukture data centara, srozale su se za 29,9%, dok su energetske kompanije, koje su prethodno rasle na osnovu očekivanja povećane potražnje za AI, a uslovljene činjenicom da AI zahteva velike količine energije za svoje funkcionisanje, takođe zabeležile su oštre gubitke.

Ovaj tržišni preokret je u velikoj meri bio uzrokovan tvrdnjom DeepSeek-a da je njegov AI model 20 do 50 puta jeftiniji za korišćenje od OpenAI-ovog o1 modela, u zavisnosti od zadatka koji AI dobije da obrađuje. Ovaj, reklo bi se dramatičan razvoj događaja, su neki okarakterisali kao prelomni trenutak u gotovo hladnoratovskoj borbi Amerike i Kine za tehnološkom hegemonijom. Ovaj trenutak, poznati investitor iz Silicijumske doline Mark Andresen uporedio je sa lansiranjem sovjetskog satelita Sputnjik 1957. godine koje je pokrenuo svemirsku trku, koja je u dobrom delu oblikovala razvoj tehnologije za vreme hladnog rata. Međutim, još uvek postoje sumnje u to da li je uticaj DeepSeek-a zaista toliko revolucionaran kao što tvrde njegovi zagovornici. 

Naime, znatno niži troškovi obrade podataka i zahteva koje nudi DeepSeek dovode u pitanje strateško pozicioniranje ove kompanije. Za razliku od OpenAI-a, koji se oslanja na ogromne klastere skupih GPU-ova u naprednim data centrima, DeepSeek je odabrao put efikasnosti kroz optimizaciju modela veštake inteligencije (AI) odnosno put optimizacije softvera. Prema istraživačkom radu objavljenom prošlog meseca, DeepSeek-V3, model lansiran 10. januara, treniran je koristeći Nvidia H800 čipove – manje moćnu alternativu A100 i H100 čipovima koji se često koriste u zapadnim AI laboratorijama – uz ukupni trošak treniranja manji od 6 miliona dolara. S obzirom na ozbiljna ograničenja nabavke najnaprednijeg hardvera iz SAD-a, koje Kina ima zbog sankcija koje je uveo prethodni predsednik Bajden, sposobnost kompanije da nadoknadi nedostatak hardvera kroz softversku optimizaciju osim što je visoko inovativna je i nužna. Ipak, postoje spekulacije da je Kina nabavila sankcionisane Nvidia čipove preko posrednika, efektivno zaobilazeći tehnološke zabrane, što donekle baca senku na ovu tezu. Iako su ove tvrdnje neproverene, brz napredak DeepSeek-a sugeriše pristup naprednoj infrastrukturi više nego što zvanične informacije pokazuju.

Projekat Stargate

Trenutak javnog istupanja DeepSeek-a dodatno usložnjava i činjenica da je nekoliko nedelja pre vlada SAD-a najavila plan za jačanje domaćeg AI ekosistema kroz projekat nazvan Project Stargate, investicioni plan vredan 500 milijardi dolara u kome će učestovati OpenAI, SoftBank, Oracle i investitori iz UAE s ciljem da se SAD učvrsti kao globalni lider u veštačkoj inteligenciji. Predsednik Donald Tramp ponovio je svoju posvećenost tome da Amerika postane 'svetska prestonica veštačke inteligencije', ističući da će energetski resursi SAD-a igrati ključnu ulogu u podršci i razvoju AI infrastrukture. Kao odgovor na uspon DeepSeek-a, Tramp je ovu situaciju nazvao 'pozivom na buđenje' za američku tehnološku industriju. Njegov AI savetnik, Dejvid Saks, optužio je DeepSeek da je trenirao svoj model na ukradenim podacima OpenAI-a, što je dovelo do pokretanja više istraga i zabrana DeepSeek-ovih AI aplikacija u SAD-u i nekoliko drugih zemalja zbog zabrinutosti u vezi sa privatnošću i bezbednošću.

Niži troškovi

Uprkos ovim kontroverzama, DeepSeek je privukao pažnju zahvaljujući svojim drastično nižim troškovima. Kineski startup, osnovan 2023. godine i vođen mladim matematičarem Liangom Venfengom, razvio je open-source AI model koji je po performansama delovao kao dostojan rival vodećim američkim modelima, ali po neuporedivo nižoj ceni. Kompanija je objavila da je obuka jednog od njenih osnovnih modela koštala samo 5,6 miliona dolara, što je daleko ispod budžeta koji koriste zapadni konkurenti. Međutim, ova cenovna prednost ima svoju pozadinu. Dok DeepSeek nudi AI usluge po znatno nižim cenama, one su velikim delom omogućene zahvaljujući državnim subvencijama. Ovakav model je Kina koristila i ranije kao polugu svoje ekonomske strategije – masprodukcija i agresivno snižavanje cena kako bi istisnula konkurenciju pre nego što bi učvrstila svoju tržišnu dominaciju i kasnije podigla cene. Ovakva praksa izaziva sumnje u dugoročnu održivost DeepSeek-a. Da li je on zaista ima održiv poslovni model koji ne zavisi od državnog plana za podrivanje zapadne AI dominacije?

Problem sa privatnošću i cenzurom

Uz prethodno, postoji i problem u vezi sa su privatnošću podataka i cenzurom sadržaja. Za razliku od OpenAI-a i zapadnih AI modela, koji, uprkos određenim ograničenjima, dozvoljavaju relativno slobodan protok informacija, DeepSeek radi u skladu sa strogim regulacijama Komunističke partije Kine. Upiti koji se odnose na osetljive teme – poput političkog statusa Tajvana ili pogroma na trgu Tjenanmen – ili bivaju ignorisani ili preusmereni na zvanične državne narative. Dodatnu nelagodu i bojazan stvara kineski zakoni o nacionalnim bezbednosnim zajednicama koji obavezuju sve građane i domaće kompanije u Kini da na svaki način sarađuju i svoj rad podrede nacionalnim bezbednosnim interesima ako se od njih to zatraži i da o tome ne smeju nikoga ni na koji način da informišu. Ovo efektivno znači da kineska država ima pravo da u bilo kom trenutku bilo kog pojedinca ili kompaniju iz Kine može da podredi zadatku tajne službe. Od tih subjekata se dalje očekuje da sarađuju i sve informacije u vezi sa tim zadatkom drže tajnim čineći ih instrumentom špijunaže, subverzije ili drugo. Jedan ovakav zakon u velikoj meri može da onesposobi mogućnost DeepSeek-a da postane pretendent na globalni tron modela veštačke inteligencije, zbog bojazni koje mnoge velike kompanije mogu da imaju u vezi sa svojim podacima i podacima svojih kupaca.

Na kraju, DeepSeek-R1 ipak predstavlja jedno impresivno tehničko dostignuće, ali njegova dugoročna uloga u AI industriji ostaje neizvesna. Dok se može reći da je izazvao preispitivanje globalnih AI igrača, pitanje njegove održivosti i dalje je otvoreno. Američki tehnološki giganti poput OpenAI-a, Mete i Alfabeta spremni su da odgovore novim investicijama i postavljaju temelje za intenzivnu tehnološku trku. Iako DeepSeek čeka duga i teška utakmica sa već etabliranim igračima koji imaju ogromne baze korisnika i mnogo meseci više iskustva, što u ovoj, najbržoj industriji je kao deceniju u drugima, jedno je sigurno. Konkurencija i rivalstvo ovakvog tipa uvek donosi korist globalnoj ekonomiji i svim krajnjim korisnicima. Kao što je svemirska trka donela ogroman napredak nauci i inženjeringu, tako i takmičenje u AI može ubrzati inovacije i učiniti tehnologiju pristupačnijom svima.