Janis Varufakis objašnjava: Kako je DeepSeek porazio Open AI i kakav će uticaj imati na novi Hladni rat između SAD i Kine

Kineska kompanija za veštačku inteligenciju DeepSeek ove nedelje je promenila globalni pejzaž veštačke inteligencije, izazvavši gubitke od bilion dolara (1.000 milijardi) na njujorškoj berzi i NASDAQ-u. Usput je demonstrirala razliku između kapitala u oblaku, koji pokreće tehno-feudalizam, i AI usluga, koje su oduvek bile balon spreman da pukne. Ostaje da se vidi kakav će biti uticaj DeepSeeka na Novi Hladni rat između SAD i Kine, koji je od početka bio motivisan sukobom američkog i kineskog kapitala u oblaku.

DeepSeek je kineski odgovor na OpenAI-jev ChatGPT. Njegovi modeli funkcionišu jednako efikasno kao i njihovi američki pandani. Ključna razlika? DeepSeek je potpuno besplatan, dok novac zarađuje samo prodajom usluga programerima – i to za frakciju cene koju naplaćuje OpenAI!

Suština DeepSeekove pojave na sceni AI-ja leži u iznenadnoj tranziciji sa vlasničke na open-source tehnologiju. Nije ni čudo što je, čim je DeepSeek postao najskidanija aplikacija na Apple Store-u, srušio tržišnu vrednost prenaduvanih američkih tehnoloških kompanija.

Kako se ovo dogodilo?

Kako je moguće da se roba iznenada nudi besplatno? Da li to znači da je tehno-feudalizam ugrožen?

Za početak, važno je napomenuti da veštačka inteligencija nikada nije bila isključivo vlasnička tehnologija. Osnovni kod je uvek bio open-source. Ono što je učinilo AI delimično privatizovanim bio je način na koji su modeli trenirani pomoću ogromnih količina privatizovanih (tj. ukradenih) podataka.

Već 2017. godine, procurio je Guglov interni memorandum, koji je tada izazvao buru u industriji, ali je kasnije negiran:

„Ako open-source LLM model, treniran za nekoliko miliona dolara, može da nadmaši vlasničke modele... OpenAI neće imati nikakvu zaštitu.”

DeepSeek je probušio balon američkih AI kompanija dekomodifikacijom rezultata treniranja modela, prebacujući iz modela koji se plaća u javnu sferu. Već za nekoliko dana, programeri širom sveta počeli su da prave svoje modele na osnovu DeepSeek-a.

To je noćna mora za američke AI kompanije koje su prodavale rezultate promptova kao robu, kroz pretplate. DeepSeek sada omogućava besplatne prevode visoke preciznosti, čime je ugrozio firme specijalizovane za te usluge, poput nemačkog Deepl-a.

Da li je tehno-feudalizam ugrožen?

Ipak, postoji jedno veliko „ali” – izgubio je samo AI kao roba, čija je vrednost bila prenaduvana. Kapital u oblaku koji ne funkcioniše kao roba, već kao sredstvo modifikacije ponašanja, nije ugrožen.

Ključna razlika može se ilustrovati poređenjem Alexe i ChatGPT-a:

ChatGPT je roba – korisnici plaćaju pretplatu da bi koristili njegove usluge.
Alexa nije roba – ona je besplatna, ali vas trenira da trenirate nju da trenira vas. Njen cilj je da modifikuje vaše ponašanje i usmeri vas da kupujete na Amazonu, gde Bezos uzima do 40% od cene proizvoda (kao „renta u oblaku”).
Zato DeepSeek uništava OpenAI, ali ne i Amazon.

Zaključak

Kapital u oblaku, kao osnova tehno-feudalizma, nije ugrožen kompanijama poput DeepSeek-a. Samo kompanije koje su naivno investirale u AI kao robu, poput OpenAI-ja, trpe ogromne gubitke. Ovo je još jedan znak da je kapitalizam mrtav, dok tehno-feudalizam jača i dodatno podstiče Novi Hladni rat između SAD i Kine.

Govoreći o ovom sukobu, zanimljivo je razmotriti reakciju SAD. Vašington i Silicijumska dolina su sebe ubedili da Amerika ima ogromnu AI prednost nad Kinom. Sada je mala kineska firma uništila to samopouzdanje, pokazavši da Kina može na brzinu razviti bolju AI tehnologiju nego što je bilo ko u Silicijumskoj dolini zamišljao.

Ne zvuči li ovo kao novi Sputnjik momenat?

Biće zanimljivo videti kako će Donald Tramp reagovati na ovu pretnju američkim AI kompanijama – posebno s obzirom na to da Ilon Mask odavno upozorava da je monetizacija AI-ja kroz pretplate pogrešan potez i da tehno-feudalizam nudi veći profit.

Živimo u zanimljivim vremenima – u onom tradicionalnom kineskom smislu.