"Tri moguća raspleta u Crnoj Gori, samo jedan je poželjan"

Protekle dve godine definitivno su obeležili regularan izborni proces i mirna tranzicija vlasti, prvi put u trideset godina u Crnoj Gori, te otvaranje i poslednjeg pregovaračkog poglavlja u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Crna Gora je najdalje odmakla na tom putu s otvaranjem svih i privremenim zatvaranjem tri poglavlja, rekao je Picula.Što se tiče daljeg napretka, najveći izazov biće svakako zatvaranje otvorenih poglavlja. Sigurno je da će napredak u svim poglavljima zavisiti od napretka u vladavini prava, odnosno poglavljima 23. i 24, dodao je on.Picula je naglasio da treba biti svestan ograničenog napretka koji je Crna Gora postigla u pravosudnoj reformi, zbog čega bi crnogorska vlast u najskorijem roku trebalo da se uhvati u koštac s pitanjima nezavisnosti, profesionalnosti, efikasnosti i odgovornosti sudija, u skladu s preporukama GRECO. Isto važi i za reformu javne uprave koju svakako treba nastaviti i bazirati na stručnosti, ali i postizborno kadriranje gde bi trebalo izbegavati politički revanšizam.U izveštaju je naglašena konstruktivna uloga Crne Gore u kontekstu regionalne saradnje i međususedskih odnosa, a vredi pohvaliti i nastaviti dosadašnju potpunu usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i učešće u zajedničkim misijama, rekao je on.Na kraju, posebno sam naglasio područje slobode i nezavisnosti medija koje zabrinjava i koje je i u zadnjih pet izveštaja Evropske komisije ocenjeno "bez napretka“. Već sam ranije osudio napade na novinare i pozvao na hitnu istragu i kažnjavanje počinilaca. Upravo je sloboda medija jedna od osnovnih vrednosti EU, pa će to pitanje biti jedno od okosnica crnogorskog pretpristupnog puta, dodao je Picula.On smatra da je dobro da je prošlonedeljnim povlačenjem predloga izmjena Zakona o državnom tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal i korupciju izbegnut potez koji bi se sigurno mogao protumačiti kao nazadovanje. Svaki potez poput takvih izmena zakona, posebno imajući u vidu još višu podršku članstvu Crne Gore u EU, imao bi dvostruke negativne posledice za crnogorsku vlast: usporavanje procesa pregovora s jedne i nezadovoljstvo građana Crne Gore s druge strane.

Na pitanje šta je realno očekivati u narednim mesecima kada je pristupni proces Crne Gore u pitanju, Picula kaže da su minimalna većina u Skupštini i kohabitacija na relaciji Vlada-predsednik okvir u kojem su moguća samo tri raspleta, od kojih je samo jedan poželjan, a to je konsenzus oko zajedničkih rešenja za ključna pitanja Crne Gore i jačanje demokratskih institucija, na čemu insistira EU i nudi svoju logističku i svaku drugu podršku.Crna Gora se nalazi u politički izuzetno dinamičnoj i složenoj situaciji. Nije samo reč o sučeljavanju na relaciji Vlada-predsednik Republike ili tanke parlamentarne većine s parlamentarnom manjinom. Čini mi se da se radi i o konfrontiranju vrlo različitih političkih grupa unutar same vladajuće koalicije, rekao je on.Gotovo od početka mandata nove vlasti uočljiva je osetljiva kohabitacija nekoliko koalicija koje čine vlast. Već sam ideološki raspon učesnika okupljenih u vladajućoj strukturi zahteva ozbiljan napor i kompromise kako bi se održala. Za jedan deo vladajućih upitan je i sam koncept crnogorske državnosti i suvereniteta. U takvom kontekstu, biće naročito teško dogovarati rešenja kad jednom na dnevni red dođu konkretni problemi u pregovorima s Briselom tokom zatvaranja pojedinih poglavlja, dodao je Picula.Na komentar da je Krivokapić izrazio uverenje da će Crna Gora postati članica EU 2025. godine Picula je poručio: Naravno da bih voleo da do kraja ovog mandata u Evropskom parlamentu u leto 2024. imam priliku ili da glasam za pristupanje Crne Gore Uniji ili barem da budem svedok okončanja pregovora o pristupanju. Opet pozivam sve građanke i građane Crne Gore da pritiskom na izvršnu i zakonodavnu vlasti podstaknu ubrzane reforme potrebne za pristupanje u skoroj budućnosti.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram