Crkva i epidemije: Nekada bosih nogu protiv kuge, a sada...

Najvažnije dane u hrišćanskoj liturgijskoj godini, od večernje mise na Veliki četvrtak do nedeljne mise na Uskrs, papa Franjo slavi bez vernika jer je pristup bazilici Svetog Petra zabranjen zbog pandemije novog koronavirusa, piše portal Index.hr.Pre dostignuća moderne medicine epidemije su se doživljavale kao "božanska osveta", podseća u razgovoru za AFP istoričar Kristof Diks."Čak i za vreme španske groznice (1918–1919) na selu se neko vreme mislilo da je to bila kazna za grehe", kazao je.Đavolska novotarija Papa Lav XII (1823–1829), koji je osnažio delotvornost inkvizicije osuđujući jeretike i ponovno naterao Jevreje u Italiji u geta, protivio se vakcinaciji protiv boginja, đavolskoj novotariji, po njegovom sudu.Nakon eksplozije virusa HIV-a osamdesetih godina prošlog veka, stanovište Crkve bilo je suprotno tome "jasno usmereno na patnju obolelih, uprkos još nekim izolovanim mišljenjima sveštenika o tome da je bolest božanskog porekla", kazao je Diks.Danas je velika episkopalna katedrala u središtu Njujorka pretvorena u improvizovanu bolnicu za obolele od kovida 19, respiratorne bolesti koju uzrokuje novi koronavirus.Da je i katolička, to sigurno ne bi smetalo papi Franji, koji je pozvao sveštenike da "imaju hrabrosti da izađu i posete" obolele od koronavirusa.Crkva upravlja velikim brojem zdravstvenih ustanova u svetu.Papa Franja jako je osetljiv na svetovnu pobožnost. Pešice je 15. marta posetio Crkvu svetog Marsela, usred karantina u Rimu. Došao je da se pomoli ispred čudotvornog raspeća koje je preživelo požar 1519, a koji je u potpunosti uništio tu crkvu. To raspeće je 1522. nošeno gradom 18 dana u procesiji u nadi da će pomoći okončanju strašne epidemije kuge, što se zapravo i dogodilo.Epidemije odnele dvojicu papaVelika kuga iz 14. veka, koja je od 1348. odnela između trećine i polovine stanovništva Evrope, bila je čest povod za verske procesije bosih nogu i mise.To je bilo doba kada su se fanatici bičevali u javnosti tokom procesija radi okajavanja greha, rizikujući pritom nehotično širenje bolesti.Kuga je bila i motiv za pogrome Jevreja, koji su postali žrtveno jare, optuženi da su skrivili bolest trujući bunare. To je toliko uzelo maha da je papa Klement VI stao u odbranu Jevreja.Praznoverno masovno ubijanje mačaka (koje su smatrane inkarnacijama Sotone, posebno ako su crne) nesumnjivo je doprinelo produžavanju epidemija kuge koju su širile pacovske buve, smatraju istoričari.A mačke su na selu, gde su bile brojnije, zapravo smanjivale broj tih glodara. Što se tiče samih papa, oni su, čini se, kroz istoriju, kao nekim čudom, bili pošteđeni epidemija.Benedikt XV, koji je bio papa i tokom Prvog svetskog rata (1914–1922), umro je doduše od španske groznice.Znatno pre njega, Pelagije II (579–590) jedini je papa koji je umro od kuge koja je u njegovo doba harala Mediteranom.Njegov naslednik, erudit Grgur I Veliki (590–604), imao je više sreće, mada bi njegov metod danas bilo teško ponoviti.Prema legendi koja se prenosila vekovima nakon njegove smrti, on je organizovao veliku procesiju kako bi se nošenjem ikone Blažene Device Marije, koju je navodno uradio jedan apostol, pročistio vazduh od kuge. Prolazeći ispred mauzoleja cara Hadrijana na obali Tibra (današnja Anđeoska tvrđava), imao je navodno viziju arhanđela Mihaila kako vraća svoj mač u korice, što je protumačeno kao znak skorog kraja epidemije, piše Indeks.hr