0
Prvi put u istoriji u ljudsko telo usađeno je srce od genetski modifikovane svinje. Dejvid Benet, čovek kome je ovaj revolucionarni poduhvat pre tri dana spasao život, sada se oporavlja, a stručnjaci kažu da je prerano da se zna da li će operacija zaista uspeti.
Lekari Medicinskog centra Univerziteta Merilend kažu da je transplantacija pokazala da srce genetski modifikovane životinje može da funkcioniše u ljudskom telu bez trenutnog odbacivanja.
Pročitajte još:
Ovo otkriće bi jednog dana moglo da pomogne u rešavanju hroničnog nedostatka organa za doniranje.
Pacijent Benet je znao da nema garancije i nije znao da li će eksperiment uspeti, ali je umirao, i nije imao drugu opciju.
“Želim da živim. Ovo je moja slamka spasa, poslednja nada”, rekao je Benet dan pre operacije.
Dr Bartli Grifit, direktor programa za transplantaciju srca u medicinskom centru, koji je izvršio operaciju, rekao je da je prvi put započeo eksperimentalni tretman sredinom decembra.
„Rekao sam mu da ne možemo da mu damo ljudsko srce, ali da bismo mogli da upotrebimo neku životinju, na primer svinju“, rekao je dr Grifit.
Kako doktor kaže Benet nije delovao kao da razume o čemu tačno priča, ali se na njegovom licu videla nada.
Doktor priznaje da pozitivan ishod još uvek nije siguran. Sledećih nekoliko nedelja biće kritične jer se Benet oporavlja od operacije, a lekari pažljivo prate kako mu srce napreduje.
Prema rečima Davida, Benetovog sina, Dejvid je bio potpuno zdrav većinu svog života, a onda je počeo da oseća jake bolove u grudima u oktobru. Otišao je u Medicinski centar Univerziteta Merilend hronično umoran i sa kratkim dahom.
„Nije mogao da se popne tri stepenika“, rekao je njegov sin, inače fizioterapeut po struci koji je razumeo ozbiljnost stanja svog oca.
On je video svog oca nakon operacije i sviđa mu se kako izgleda.
„Radi i izgleda normalno. Oduševljeni smo, ali ne znamo šta nam donosi sutra. Ovo nikada ranije nije urađeno”, rekao je sin.
Njemu nije bilo moguće “presaditi” ljudsko srce jer ima srčanu insuficijenciju i nepravilan rad srca – što ga čini nepodobnim za transplantaciju ljudskog srca ili bajpas.
Benet takođe nije uspeo da se kvalifikuje na listu čekanja za transplantaciju ljudskog srca jer nije poštovao naređenja lekara, propuštao lekarske preglede i prekinuo terapiju.
Prethodni pokušaji transplantacije – ili ksenotransplantacije – nisu uspevali, uglavnom jer su tela pacijenata odbacila životinjski organ.
Davne 1984. beba Vila, koja je bila na samrti, živela je 21 dan sa srcem pavijana. U odnosu na taj slučaj, hirurzi iz Merilenda ovog puta koristili su srce svinje koja je bila podvrgnuta modifikovanju gena da bi uklonili šećer u ćelijama koji je odgovoran za to hiper-brzo odbacivanje organa.
Svinje su pogodnije jer nihovo srce lakše dostiže veličinu srca odrasle osobe. U Benetovom slučaju, svinja čije je srce implantirano imala je deset genetskih modifikacija.
Četiri gena su inaktivirana, uključujući i jedan koji kodira molekul koji izaziva agresivan odgovor na odbacivanje. Gen za rast je takođe inaktiviran kako bi se sprečilo da svinjsko srce nastavi da raste nakon što je implantirano.
Pored toga, šest ljudskih gena je ubačeno u genom svinje donora – modifikacije dizajnirane da svinjski organi budu podnošljiviji za ljudski imunološki sistem.
Operacija je trajala sedam sati u bolnici u Baltimoru. Dodatna komplikacija je to što jednostavno stavljanje srca na led, kao što se radi sa ljudskim srcem, ne funkcioniše u transplantaciji između različitih vrsta.
Nemački tim je smislio metod perfuzije srca hranljivim materijama i hormonima, kako bi se transplantacija nastavila.
„I za sada smo zadovoljni našom odlukom da ne odustanemo”, rekao je jedan od lekara.
Pošto je prva u svetu, nejasno je da li će operacija biti uspešna na duži rok ili koliko će srce služiti Beneta. Nakon standardne transplantacije srca pomoću ljudskog organa, oko devet od deset ljudi će živeti najmanje godinu dana.
Lekari su upozorili da je ova operacija samo prvi probni korak u istraživanju da li bi transplantacija životinjskih organa u ljudska tela mogla da funkcioniše.
U Velikoj Britaniji se svake godine izvrši oko 200 transplantacija srca, dok je u SAD taj broj oko 3.800. Oko 300 Britanaca i 1.700 Amerikanaca trenutno je na listi čekanja za srce. Ogroman nedostatak ljudskih organa doniranih za transplantaciju naterao je naučnike da pokušaju da shvate kako da umesto toga koriste organe životinja.
“Ako operacija sa svinjskim srcem bude uspešna, mogla bi da reši ovu hroničnu nestašicu i obezbedi snabdevanje organa za pacijente”, rekli su lekari.
BONUS VIDEO: Bosanski lekari se spremaju za novi kovid talas
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
