Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
0
U avgustu je utvrđeno da je 2013. njegova dobrotvorna organizacija prihvatila 1,21 milion evra od člana porodice Bin Laden.
Do krunisanja novog britanskog kralja Čarlsa III proći će još dosta vremena. No, Čarls je postao kralj onoga trenutka kad je objavljeno da je njegova majka, kraljica Elizabeta II., preminula. On je sada kralj Ujedinjenog Kraljevstva, ali i državni poglavar niza zemalja, poput Australije, Kanade i Bahama. Od 2018. godine na čelu je Komonvelta, organizacije koju uz Veliku Britaniju čine još 53 zemlje, uglavnom bivše kolonije.
PROČITAJTE JOŠ
Kada su ga jednom prilikom pitali razmišlja li o tome da će jednoga dana biti kralj i kako će to izgledati, odgovorio je: „Ne previše, to je nešto što će se jednostavno dogoditi“. Drugom prilikom, 2010. godine, na slično je pitanje odgovorio: „To je, nažalost, posledica smrti majke, smrti roditelja, što svakako nije lep događaj“.
Trenutak je stigao, a sada svi traže odgovor na pitanje kakav će kralj biti Čarls III.
Vreme nije idealno. Ujedinjeno Kraljevstvo još uvek pokušava da se pozicionira u svetu nakon Bregzita, napuštanja EU. Tu su globalna kriza zbog rata u Ukrajini, divljanje inflacije, energetska kriza te promene na čelu britanske vlade.
Tokom svoje duge vladavine kraljica Elizabeta II vodila je naciju kroz niz kriza: u vremenima raspada kolonijalnog sistema, u vremenima sukoba u Severnoj Irskoj, kroz hladni rat i nakon njega, tokom financijske krize 2008. Bregzit i pandemiju kovida-19. Ona je bila tu kao simbol, nit koja veže, lepak.
– Britanski nacionalni identitet zaisa je formiran oko lika kraljice Elizabete. Bila je deo života tolikih generacija, i to je logično – objasnila je za portal Vox Brooke Newman, stručnjakinja za modernu britansku istoriju sa Univerziteta Virginia Commonwealth u SAD-u. – Nakon nje teško će itko imati toliku moć povezivanja.
To je, za Čarlsa, naizgled nemoguć zadatak.
Između Elizabete II i njenog sina velika je razlika. Ona je postala kraljica kao vrlo mlada žena, u 26. godini. Oblikovala je lik kraljice, ali i uloga kraljice oblikovala je nju. Tokom svoje vladavine sarađivala je s čak 14 premijera, a dva dana pre smrti kod nje je na audijenciji bila i nova, njena 15. premijerka, Liz Tras. Stručnjaci se nadaju da je Čarls naučio ponešto od majke koja je vrlo spretno i elegantno izražavala svoje mišljenje. Njen je sin mnogo otvoreniji u izražavanju svojih mišljenja i stavova, a raspon tema je neverovatan. Novinari The Guardiana su cele decenije pokušavali da dođu do različitih poruka koje je Čarls pisao ministarstvima i vladinim telima, zalažući se za razne ciljeve – od strastvenog zahteva za ukidanje ilegalnog lova patagonijskog zubaca do poziva za bolje opremanje britanskih vojnika u Iraku. Bilo je tu i zalaganja za ukidanje zabrane lova na lisice (jer je romantičan), ulaganja u alternativnu medicinu i ko zna šta sve ne.
U analizi „kakav će Čarls biti kralj“ na portalu Vox pišu da je sigurno da će biti „zelen“. Ekologija, zaštita okoline i spas planete deo su njegovih poruka već decenijama.
Čarlsovo zalaganje za zaštitu okoline i gradnju lika „zelenog vladara“ mnogi vide kao njegov pokušaj stvaranja nove uloge, nove globalne platforme za britansku monarhiju. Veliko je pitanje što će biti s Komonveltom, koji je kraljici Elizabeti bio izuzetno važan, iako je odnos s mnogim zemljama u tom savezu opterećen događajima iz prošlosti.
Mnogi sada predviđaju brži raspad te organizacije. Pitanje je može li Čarls šta učiniti da to spreči, posebno zato što bi nestanak Komonvelta bio udarac i njegovoj ideji „globalnoj Britanije“, one koja svoju moć i uticaj jača dalje od Evropske unije.
Malo je toga što su podanici imali da prigovore kraljici Elizabeti. Ustvari, najveća mrlja u njenoj biografiji mogla bi biti zakasnela i, prema mišljenju mnogih, neprimerena reakcija na smrt princeze Dajane. Ipak, kraljica je bila i uvek ostala najpopularnija i najomiljenija pripadnica kraljevske porodice. S Čarlsom je sasvim drugačija priča. Od njega su popularniji i njegov sin Vilijam i snaja Kejt. Tokom svog dugog prestolonasledničkog staža Čarls je nakupio mnogo negativnih bodova. Ružna priča s princezom Dajanom, preljuba, odnos sa sinovima i neoprezne izjave doprineli su tome da baš ne bude omiljen u narodu.
Jedan od poslednjih skandala, o kojem je počelo da se piše u avgustu ove godine kada je utvrđeno da je 2013. jedna dobrotvorna organizacija pod njegovim patronatom prihvatila 1,21 milion evra od člana porodice Bin Laden. Nekoliko meseci pre toga otkriveno je da je princ prihvatio torbe s gotovinom, tri miliona dolara, od šeika Hamada bin Jasima bin Jabera Al Tanija, bivšeg premijera Katara. Lani su mediji objavili da su ljudi povezani s još jednom Čarlsovom dobrotvornom organizacijom, Prince‘s Trust, ponudili pomoć saudijskom milijarderu da osigura počasti i britansko državljanstvo u zamenu za donacije. Taj je čovek, tajkun Mahfouz Marei Mubarak bin Mahfouz, donirao velike iznose za projekte obnove od posebnog interesa za Čarlsa.
„On jednostavno jako loše prosuđuje o tim stvarima, i to u kombinaciji s nekom vrstom bezobrazne arogancije. Kao da veruje da se zbog svog važnog položaja ne mora pridržavati standarda poput nas običnih smrtnika“, napisao je tada komentator Stiven Glover u „Daily Mail“-u.
Njegov uspon na tron promeniće Vndzor. Ako Čarls ostvari planove, njih čeka „veliki update“. Charles III planira da smanji monarhiju ili, kako je kolokvijalno nazivaju, „Firmu“. Navodno je zamislio da status „zaposlenika krune“ ima samo sedam članova porodice. Portal „Insider“ je objavio kako bi uz Čarlsa to bili Kamila, njegova supruga, princ Vilijam i njegova supruga Kejt, princ Edvard i njegova supruga Sofi te princeza En.
Kralj namerava da promeni i način života u Bakingemskoj palati. Umesto 52 sobe, on i njegova supruga Kamila žele stan „iznad kancelarije“, po uzoru na rezidenciju premijera u Dauning Stritu. Prostori palate bi se, na neki način, otvorili za javnost.
BONUS VIDEO: Krunisanje kraljice Elizabete II