8
Plakati sa poznatim licima niču širom Mađarske. Uz slogan „Ne dozvolimo da odlučuju umesto nas“ prikazane su tri osobe koje mađarska vladina propaganda često predstavlja kao pretnje.
Na plakatima su: ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemački političar Manfred Veber, lider Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, kojoj pripada i najjači Orbanov opozicioni protivnik.
Tema je članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, proces koji je još daleko od realizacije i o kojem ovi političari nemaju direktnu ovlašćenost da odlučuju. Mađarskim građanima ovih dana na kućne adrese stižu glasački listići sa jednostavnim pitanjem: „Podržavate li članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji?“
Iako je pitanje neutralno formulisano, mađarska vlada je jasno stala na jednu stranu. Premijer Viktor Orban prošle nedelje pozvao je građane da izađu na referendum, tvrdeći da bi članstvo Ukrajine značilo „da bismo sav mađarski novac morali trošiti na Ukrajinu“, piše Gardijan.
Vlada je, bez ikakvih dokaza, upozorila i da bi dolazak „jeftine radne snage“ iz Ukrajine ugrozio radna mesta Mađara, te da bi se zbog niskih stopa vakcinacije u Ukrajini proširile zarazne bolesti.
Bivši evropski komesar iz Mađarske, Laslo Andor, komentariše kako je Fides još pre nekoliko godina prepoznao da „među građanima postoji otpor prema uključivanju u rat“. „Ali taj sentiment se sistematski koristi kako bi se opravdalo odbijanje da se pruži prava podrška Ukrajini“, kaže Andor.
Mađarska je više puta pokušavala da blokira evropske sankcije protiv Rusije, a iako je na kraju često popuštala, uspela je da zadrži 6 milijardi evra pomoći drugim članicama za vojnu podršku Ukrajini, i odbila je da potpiše dve ključne deklaracije podrške Ukrajini. Sada bi Orbanova politika mogla dovesti do ozbiljnog sukoba sa Briselom, baš u trenutku kada se suočava sa najjačim izazivačem u poslednjih desetak godina.
Zemlje članice EU sve ozbiljnije razmatraju aktiviranje krajnje mere: oduzimanje Mađarskoj prava glasa u skladu sa članom 7. Ugovora o Evropskoj uniji. Iako je zasad reč tek o početnim razgovorima, većina upućenih smatra da je takav scenario teško izvodljiv jer bi za ukidanje prava glasa bila potrebna jednoglasna odluka svih preostalih 26 članica.
Pre nekoliko godina Poljska je najavljivala da će braniti Mađarsku vetom; danas se pretpostavlja da bi tu ulogu mogao preuzeti slovački premijer Robert Fico. Postupak prema članu 7. pokrenut je još 2018, ali od tada nije značajno napredovao.
Međutim, vetrovi u Briselu se menjaju. „Orban danas otvoreno opstruira inicijative koje većina država članica smatra ključnim za bezbednost i budućnost Evrope“, upozorava Andor, podsećajući kako su prvi ozbiljni problemi u Mađarskoj počeli još 2010–2011. sa udarima na nezavisnost pravosuđa.
Neki smatraju da bi pravi sukob mogao nastati ako Mađarska pokuša da blokira produženje sankcija protiv Rusije, uključujući zamrzavanje 210 milijardi evra ruske imovine unutar EU. Ta imovina je ključna za finansiranje ukrajinskog otpora i buduću obnovu zemlje, a odluka o njenom zamrzavanju mora se produžavati jednoglasno – do kraja jula.
„Da imaju podršku SAD-a, Mađari bi sigurno pokušali da blokiraju odluku“, tvrdi jedan visoki zvaničnik EU. „Time bi se de facto stavili izvan Evropske unije.“
Pročitajte još:
8
30
0
Ipak, diplomate ističu da Mađarska do sada uvek na kraju odustane od svojih pretnji, posebno kada oseti međunarodni pritisak. „Ako je suditi po prošlosti, trebalo bi da budemo sigurni. Ali bilo bi neodgovorno osloniti se na to“, upozorava jedan iskusni diplomata.
Holandska evroposlanica Tineke Strik, koja vodi rad na praćenju vladavine prava u Mađarskoj, kaže da su „države članice sve zasićenije Orbanovim ponašanjem“. Po njenim rečima, 19 vlada već je spremno da podrži sledeći korak u okviru člana 7, ali im nedostaje dogovor o zajedničkoj strategiji. Prošle nedelje grupa evroposlanika posetila je Mađarsku i zaključila da se stanje demokratije „ubrzano pogoršava“.
Posebno zabrinjava sve veći pritisak na nezavisne glasove. U govoru prošlog meseca, Orban je novinare, političke aktiviste i sudije nazvao „insektima“, koristeći retoriku koja podseća na najmračnije periode evropske istorije.
Očekuje se da će izveštaj evroposlanika potvrditi široku političku kontrolu nad medijima i pravosuđem, kao i nova ograničenja za LGBTQ+ zajednicu nakon ustavnih promena kojima su zabranjene Parade ponosa i slična javna okupljanja. „Svi se plaše da bi to mogao biti napad na samo pravo na slobodno okupljanje“, upozorava Strik.
Analitičari upozoravaju da zabrana Parade ponosa ima i političku pozadinu: vlasti žele da prisile Petera Mađara, opozicionog lidera, da se izjasni. Ako zabranu osudi – rizikuje da izgubi konzervativne glasače; ako ćuti – otuđiće urbane, obrazovane birače.
Slična taktika koristi se i sa referendumom o Ukrajini, kojim se Mađar pokušava predstaviti kao „pro-ukrajinski“ političar koji „radi za Brisel“ na štetu Mađarske. „Tisa (opozicioni pokret) predstavlja takvu egzistencijalnu pretnju Fidesu da se ne može isključiti ni pokušaj izborne prevare na narednim parlamentarnim izborima“, upozorava Danijel Hegediš iz Nemačkog Maršalovog fonda.
Iako su dosadašnji izbori u Mađarskoj ocenjeni kao nepravedni zbog dominacije provladinih medija, formalno su bili slobodni. Ali analitičari sada strahuju da bi naredni izbori mogli biti ni slobodni ni pošteni. Za evropske diplomate to predstavlja dodatni izazov: dosad su verovali da će se „Orbanov problem“ rešiti na izborima, kao što je rešen „poljski problem“. Ali Strik upozorava da takva strategija više nije održiva.
Ona poziva Evropsku komisiju da bude odlučnija – da javno prozove Orbana, zatraži sudsku zabranu diskriminacije LGBTQ+ zajednice i usmeri blokirana sredstva direktno ka civilnom društvu i lokalnim vlastima. „Orban mora biti pod snažnim pritiskom Brisela da promeni kurs“, poručuje Strik.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare