3
Deset, pedeset, 200, 500 miliona ili milijarda? U jednoj od ovih cifara krije se odgovor na pitanje koje interesuje gotovo čitavu regionalnu javnost već duže od trideset godina, a ono glasi - koliko je zapravo bogatstvo sada odlazećeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Najtačniji odgovor je - verovatno nikada nećemo znati, jer istinu zna samo Milo, ali upravo sada se iz dana u dan spekuliše, a cifre su astronomske. U žiži javnosti imovina Đukanovića i njegove porodice sada se našla zbog spornog imanja u Nikšiću, a primanja koje je tada predsednički kandidat Milo Đukanović prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) značajno se razlikuju od podataka istraživačkih novinara i agencija, ali su i u suprotnosti sa načinom života koji vode Đukanovići.
Milo Đukanović, koji je u drugom krugu predsedničkih izbora izgubio od Jakova Milatovića, funkciju predsednika obavljao je od 20.05.2018. godine, a poslednji izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije predao je 10. marta ove godine, neposredno pred održavanje predsedničkih izbora.
Njegova osnovna predsednička plata je oko 2.400 evra mesečno.
Njegova supruga Lidija Đukanović, čije je devojačko prezime Kuč, članica je tri privredna društva, od kojih zarađuje oko 1.000 evra mesečno. Lidija je vlasnik automobila marke Audi A3 koji je proizveden 2006. godine, a prijavljeno je da je kupljen na kredit.
Iako zajednička primanja bračnog para Đukanović iznose oko 3.000 evra mesečno, često se spekulisalo o znatno enormnijem bogatstvu, imajući u vidu njihov način života. Tako se ranije pominjalo da je Đukanović „težak“ 15 miliona, nekada dvesta, a njegov bivši partner i vlasnik „Atlas grupe“ Duško Knežević čak je pominjao milijardu. Naravno, ovi navodi nikada nisu dokazani, a crnogorski lider ih je konstantno oštro demantovao, ali je glavobolje često dobijao zbog garderobe i nakita svoje supruge.
Agencija za sprečavanje korupcije je čak pokrenula postupak protiv Lidije Đukanović, kada se u javnosti pojavila u toaleti koja košta nekoliko hiljada evra, iako su joj mesečna primanja oko hiljadu. Nikada nije obelodanjen epilog ovog postupka, a region je tokom predsedničke kampanje brujao o „luksuznoj Lidiji“ zbog ogrlice u vrednosti od 15.000 evra koju je nosila tokom jednog skupa u Nikšiću.
Kompanije, stanovi, pašnjaci
Pored toga, odlazeći predsednik Crne Gore ima 25 udela u vlasništvu kompanije „Univerzitats“ i 50 odsto udela u vlasništvu firme „Global Montenegro“.
I Lidija i Milo Đukanović su vlasnici po jedne hartije od vrednosti. Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, nemaju niti jedan kredit, niti dugovanje, ali je zato Đukanović vlasnik poslovni prostora koje zauzima „Univerzitats“, firma u kojoj ima 25 udela vlasništva.
Tako je prijavljeno da se u njegovom posedu nalaze parcela za potrebe poslovne zgrade od 3.381 m2, parcela za potrebe garaže od 1.581 m2, parcela uz privredni objekat od 7.066 m2, prva etaža podruma od 3.155 m2, prizemlje od 1.915 m2, prvi, drugi, treći i četvrti sprat zgrade od ukupno 6.941 m2, potkrovlje iste zgrade od 1.046 m2 – a sve koristi firma „Univerzitats“.
Đukanović nije dao dozvolu za uvid u bankarske račune.
On je, prema podacima koji su podneti Agenciji za sprečavanje korupcije, vlasnik četiri stana, od kojih jedan ima 106 kvadrata, drugi 73, treći 170, a četvrti 47 kvadrata.
Pored toga, poseduje i dve parcele ispod porodične stambene zgrade od 290 i 270 m2, nekoliko podruma, dvorišta i garaža. Vlasnica pomenute porodične stambene zgrade je njegova supruga Lidija, a prijavljeno je da je stekla nasledstvom. U pitanju je zgrada od 120 kvadrata, koja ima i pomoćni objekat i dvorište – sve stečeno nasledstvom.
Sporno imanje u Nikšiću
Milo i Lidija Đukanović u svom posedu imaju i pet livada, nekoliko voćnjaka, na desetine šuma i pašnjaka, među kojima su i oni u Nikšiću, koji su sada u središtu pažnje javnosti.
Njih je Đukanović kupio 2013. godine, a nalaze se u Kočanima u opštini Nikšić. Iako je inspekcija tek sada naložila odlazećem predsedniku Crne Gore da sruši objekte koji se na njima nalaze, upravo dve luksuzne vile su na tapetu već godinama jer se nalaze na zelenoj površini, na kojoj gradnja nije dozvoljena.
Uprkos velikom protivljenju javnosti i nevladinih organizacija za borbu protiv korupcije, sporno imanje porodice Đukanović u Nikšiću nije bilo predmet razmatranja inspekcije, sve do njegovog poraza u drugom krugu predsedničkih izbora. Sada, Đukanović ima rok od 20 dana da sruši nelegalne objekte u Kočanima, ali njegovi advokati najavljuju žalbu i početak pravne borbe za imanje u Kočanima.
Prvi milion
Veliko istraživanje podgoričkih „Vijesti“, koje je objavljeno neposredno pred drugi krug predsedničkih izbora u kom je Đukanović izgubio pokazalo je kako su on i njegov rođeni brat Aco, inače većinski vlasnik „Prve banke“ stekli prvi milion. Od tada su se milioni, pretpostavlja se, samo nizali, a ključnu ulogu odigrala je firma „Kapital Invest“ koja je sada u vlasništvu Blaža Đukanovića.
Akcije „Prve banke“, pokazalo je istraživanje „Vijesti“ kupila je firma „Izomont DV“ po pet puta višoj ceni od nominalne u julu 2008. godine.
„Prva banka“ dala je kredit firmi „Izomont DV“ kako bi kupila njene akcije, ali prema tadašnjem zakonu o bankama, zabranjeno je da banka kreditira klijenta kako bi kupio njene akcije.
Simptomatično, u periodu pomenutih transakcija sa „Prvom bankom“, sedište kompanije „Izomont DV“ bilo je na adresi Đukanovićeve firme „Kapital Invest“.
Usled svetske ekonomske krize 2008. godine, „Prva banka“ je doživela krizu, zbog čega je vlada tadašnjeg premijera Mila Đukanovića ovoj banci pomogla sa 44 miliona evra.
Potom, kompanija „Kapital Invest“ prodaje preostale akcije „Prve banke“ za 1,06 miliona evra, a te akcije kupio je niko drugi do Aco Đukanović. Na taj način, objavile su „Vijesti“, Aco je pomogao bratu da zaradi prvih legalnih milion evra.
U toku prodaje ovih akcija, Milo Đukanović bio je predsednik Vlade, a time što je novac za akcije dobio od većinskog vlasnika jedne banke, dovodi ga u sukob interesa, zato što je od državne pomoći pri spašavanju „Prve banke“ imao i ličnu korist.
Braća u poslovima sa Koza nostrom
Istraživanje o prvom milonu nije prvi put da su se braća Đukanović i „Prva banka“ našli u središtu skandala. Naime, tokom 2021. godine otkriven je sudski dokument u kom je predsednik Crne Gore Milo Đukanović označen kao čovek koji je sarađivao sa italijanskom mafijom Koza nostra, preko posrednika, a sve uz pomoć brata Aca.
Đukanovići su dovedeni u vezu sa albanskim naftnim tajkunom Rezartom Tačijem, koji je proneverio milione za potrebe mafijaške organizacije Koza nostra. Svedok u ovom slučaju podelio je sa sudom svoj razgovor sa Milom Đukanovićem, u kom se spominju planovi o ulaganju u „Prvu banku“ Crne Gore.
U pitanju je dokument istražnog sudije iz Palerma Alfreda Montalta, u predmetu koji se bavi slučajem albanskog tajkuna. Tači je godinama bio poznat po poslovanju u naftnoj industriji i svojevremeno se smatralo da je najbogatiji čovek u Albaniji.
Razgovori koji su snimljeni u junu 2021. godine dokazuju da je Tači bio u kontaktu sa braćom Đukanović. U jednom od njih, od nepoznatoj osobi govori da će im se isplatiti ukoliko otvore račun u „predsednikovoj banci“, misleći na Prvu banku Crne Gore.
Daniele Čestagali, jedan od osumnjičenih u ovom postupku svedočio je na sudu o razgovoru koji je vodio sa Tačijem.
“Nisam ti odgovarao jer me je zvao on, dobili smo poziv od predsednika Crne Gore. Račun je otvoren u njegovoj banci, tako će predsednik dugovati uslugu. Tači je zvao predsednikovog brata (Aco Đukanović prim.aut.), posle dva minuta je i predsednik zvao i rekao – donesi ih ovde, ostavi ih tamo, jer tako kapitalizuješ mene, a ja ti sve pokrivam“, ispričao je Čestagali.
Tači i nekoliko italijanskih državljana sumnjiče se da su proneverili više od 20 miliona evra.
Šverc cigara, Brano i Cane
Nadalje, saradnja sa Koza nostrom nije prvi put da su „večiti vladar“ Crne Gore i njegova porodica označeni kao saradnici mafije. Početkom dvehiljaditih godina, tada premijer Crne Gore Milo Đukanović našao se u središtu istraživanja tužilaštva u Napulju, koje ga je označilo kao čoveka koji je umešan u „duvansku mafiju“ iz Italije, koja švercuje duvan preko Crne Gore.
On se teretio za mafijaško udruživanje i šverc cigareta preko Jadrana. Međutim, Đukanović je samo jedno od i te kako poznatih imena koja su se našla na meti italijanskih organa. Pored njega, osumnjičeni za šverc cigara bili su Branislav Brano Mićunović, Branislav Vujošević, Veselin Barović, Dušanka Pešić Jeknić i srpski državljani Andrija Drašković i Stanko Subotić Cane.
Oni su se sumnjičili za šverc cigareta preko Crne Gore u periodu od 1994. do 2002. godine, a sve za potrebe Paola Savina, visokorangiranog pripadnika italijanske mafijaške organizacije Kamora.
Tužilaštvo u Napulju označilo je Mila Đukanovića kao ključnu osobu u nezakonitoj trgovini koja je Crnu Goru koristila kao tranzitnu tačku za krijumčarenje miliona cigareta preko Jadranskog mora u Italiju, nakon čega su cigarete distribuirane širom Evropske unije (EU).
Prema navodima italijanskih medija, Đukanović je bio zadužen za praćenje aktivnosti organizacije koju je predvodio Paolo Savino.
Tadašnji premijer Crne Gore našao se pod velikim pritiskom da se izjasni o svojoj navodnoj umešanosti u šverc cigareta, ali je on tokom čitavog procesa oštro demantovao navode italijanskog tužilaštva.
Opozicija u Crnoj Gori tražila je tada da Đukanović ode u Italiju kako bi pojasnio svoju navodnu umešanost, ali je premijer odbacio te zahteve. On je rekao da je Crna Gora legalno korišćena kao tranzitna tačka za otpremu cigareta iz luke Bar u Italiju.
Đukanović je tim povodom sazvao konferenciju za novinare u glavnom gradu Podgorici kako bi demantovao optužbe kao „odvratan politički trik“, usmeren na kriminalizaciju njega i njegove zemlje.
„Reč je o golim neistinama, izmišljotinama i podmetanjima, bez pokušaja da se ijedan od takvih navoda dokaže, sračunatim na moju moralnu i političku diskreditaciju“, naveo je Đukanović u pismu parlamentu koji je zatražio njegovu ostavku.
Međutim, on je kasnije ipak otputovao u Bari, ali isticao da to čini zbog svoje volje i na lični zahtev, sve kako bi nadležnim italijanskim organima predočio istinu u vezi sa dugogodišnjom istragom koja se u toj zemlji vodila protiv njega.
Po povratku u Crnu Goru, Đukanović je negirao tvrdnje da ga je tokom boravka u Italiji štitio diplomatski imunitet.
„To elementarno nije tačno. Samoinicijativno sam otišao u Bari da pružim sve neophodne informacije da bi ljudi shvatili da imaju pogrešnu percepciju onoga što se tada dešavalo u Crnoj Gori i da shvate da se odvijao posao, koji je u skladu sa našim pravnim sistemom“.
Iako je oštro negirao upotrebu diplomatskog imuniteta, koji je imao kao premijer Crne Gore, optužbe protiv Đukanovića su odbačene, a smatra se da je na odluku italijanskog tužioca Đuzepea Šelzija uticao upravo imunitet Đukanovića.
Kada je reč o ostalim ličnostima koje su se našle na optužnici, postupak je protiv njih vođen punih 18 godina, da bi 2019. zastareo, a procenuje se da je od šverca cigareta prihodovano oko 500 miliona evra.
Sin milioner
Još jedan član Đukanovićeve porodice koji je godinama u žiži javnosti zbog imovine, kompanija i prihoda je njegov sin Blažo. Četiri firme u kojima on ima vlasništvo prijavile su u prošloj godini neto profit od oko 27 miliona evra. Od toga, njegova dobit je neverovatnih 14 milona evra.
POGLEDAJTE JOŠ:
3
0
2
13
Firma „Kodio“ je prošle godine ostvarila profit od 21 miliona evra, a udeo mlađeg Đukanovića u tome je 8,4 miliona evra. Sa druge strane, „Kapital invest“, kompanija koja je odigrala ključnu ulogu u prvom milionu Mila i Aca Đukanovića, u maju 2018. godine prešla je u Blažove ruke i to kao poklon od njegovog oca, tada predsednika Crne Gore. Ova firma je prošle godine imala prihod od oko šest miliona evra, a Milov sin je sada jedini vlasnik i direktor.
Još jedna kompanija mlađeg Đukanovića – „BB Solar“, u kojoj vlasništvo deli sa Ivanom Burzanovićem imala je prihod od 6,7 miliona evra.
Ovaj dvojac ima i firmu „BB Hidro“, koja je ostvarila prihod od oko 300.000 evra.
BONUS VIDEO Crna Gora izabrala novog predsednika: Jakov Milatović pobedio Mila Đukanovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare