Izjave novoizabranog predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da odluka o priznavanju nezavisnosti Kosova od strane Crne Gore neće biti povučena, kao i da će sankcije Rusiji biti pooštrene, izazvale su pravu pometnju među onima koji su čvrsto verovali da pobeda zamenika predsednika pokreta Evropa sad znači i pobedu Srba u Crnoj Gori nad Milom Đukanovićem. Zbog toga je sada centralno pitanje u srpskoj, ali i crnogorskoj javnosti - da li će doći do narušavanja odnosa na relaciji Beograd-Podgorica, ali i razdora između Milatovića i prosrpski orijentisanih partija koje su ga podržale u drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori, imajući u vidu da su procrnogorske struje ranije otvoreno stale iza njegovog protivkandidata Mila Đukanovića.
Pitanje Kosova
Naime, Milatović je tokom intervjua za TV Nova S govorio o ključnim temama koje se tiču čitavog regiona, uključujući i pitanje Kosova. Tom prilikom je istakao Crna Gora svoj spoljnopolitički kurs neće menjati i tako izazvao u jednu ruku čuđenje, pa i gnev prosrpskih opcija i glasača u Crnoj Gori.
„Nije realno da se očekuje otpriznavanje Kosova i to je stvar koja je vrlo jasna. Podržavamo sve što se dogovore Beograd i Priština, i smatram da bi normalizacija odnosa Beograda i Prištine bila značajna za sve zemlje u regionu. U tom smislu Crna Gora želi da bude jedan dobar sused, koji će negde promovisati dobrosusedske odnose“, rekao je Milatović.
Iako su izjave Milatovića za analitičare očekivane, izazvale su revolt među onima koji su smatrali da je on „srpska opcija“ u Crnoj Gori, nasuprot Đukanovića. Prema mišljenju političkog analitičara iz Beograda Cvijetina Milivojevića, to nije neuobičajeno jer je upravo stav – ili si sa nama, ili protiv nas – tipičan za ovo podneblje. Apsurd toga je, prema rečima našeg sagovornika, Milatović najbolje objasnio ličnim primerom.
„Jedni smatraju da je on neprijatelj Srbije, a drugi da je velikosrbin. Istina je baš u Milatovićevoj izjavi u kojoj je situaciju objasnio na ličnom primeru. Naime, kazao je da je on glasao za nezavisnu Crnu Goru, dok je njegov otac glasao za to da Crna Gora i Srbija opstanu zajedno. I to je taj problem identiteta u Crnoj Gori. Ne verujem da je on neprijatelj svom ocu, niti da je njegov otac neprijatelj njemu“, smatra Milivojević.
Udarac ili iskrenost?
Željko Ivanović, jedan od osnivača podgoričkih „Vijesti“ kaže za Novu da je izjava novoizabranog predsednika Crne Gore zapravo prijateljska, dobronamerna i iskrena.
„Upućuje na dijalog Beograda i Prištine na postizanje dogovora i rešavanje najvećeg regionalnog problema što bi onda imalo pozitivne implikacije na stabilnost čitave regije, posebno Srbije. Svaki političar u Srbiji koji je mislio da će biti drugačije je zalutao i promašio profesiju, ne shvata realnost i ne želi da je prihvati već živi u tom nekom imaginarnom svetu“, ocenuje Ivanović.
Istovremeno, Milivojević ističe da se na Milatovićevom mestu ovim pitanjem ne bi intenzivno bavili ni predstavnici prosrpskih stranaka.
„Potpuno sam siguran da i da je za predsednika izabran Andrija Mandić, koji važi za jednog od čelnika prosrpske opcije, ne bi se zaletao sa otpriznavanjem Kosova. Prosto, to nije moguće u ovoj raspodeli snaga, jer će buduću vladu Crne Gore verovatno činiti uslovno rečeno i procrnogorske i prosrpske stranke. Kao što su i dosadašnje dve vlade od 2020. godine otprilike činile te vrste koalicija. I u sadašnjoj tehničkoj vladi Dritana Abazovića imate i srpsku komponentu koju čini Socijalistička narodna partija (SNP)- stranka koja ima potpredsednika vlade Vladimira Jokovića. I prethodna vlada Zdravka Krivokapića je bila neka vrsta kompromisa između suverenističke crnogorske opcije i onih stranaka koje nisu bile za otcepljenje Crne Gore. Treba napomenuti da i oni ne misle da Crna Gora sad treba na silu da se ujedinjuje sa Srbijom“, ocenjuje naš sagovornik.
Mogu li odnosi biti lošiji?
Ipak, ovdašnju javnost uznemirilo je i to što će Milatović kao predsednik prvo posetiti Brisel, a ne Beograd kako su mnogi očekivali.
„Crna Gora se istinski kreće ka Briselu, i zbog toga ću ga prvo posetiti. Istovremeno, želim najbolje moguće odnose sa Srbijom i dok sam bio ministar ekonomskog razvoja, to sam uvek stavljao u fokusu. Srbija je najveća zemlja Zapadnog Balkana, i potpuno je prirodno da će i moja poseta Srbiji i nakon poziva Vučića, uslediti“. istakao je Milatović.
Prema mišljenju Ivanovića, bilateralni odnosi između Srbije i Crne Gore se neće pogoršati – jer kako kaže, ne mogu biti gori nego što su sada.
„Odnosi su loši već oko 10 godina. Oni su se zapravo čitavo vreme temeljili na privatnim odnosima između dvojice predsednika – Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića. Kada su njihovi odnosi, privatni i poslovni bili odlični, onda su i jedan i drugi, pogotovo Đukanović, veličali te odnose kao najbolje u istoriji i to je trajalo sedam-osam godina. Ipak, kada su početkom litija počeli da se remete i kada je Vučić pustio niz vodu Đukanovića onda su ti odnosi odjednom postali najgori mogući i Srbija je ponovo postala okupator“, rekao je jedan od osnivača „Vijesti“.
Time je, kako kaže, logičan sled da odnosi sada postanu bolji.
„Mislim da je Milatović svime ovime što je rekao tokom poslednja dva dana, što se tiče spoljne politike ukazao na magistralne puteve koji vode Crnu Goru ka EU, Crna Gora je već NATO članica i to diktira sve ostalo, ako ima racionalnosti u političkom vrhu Srbije, a nadam se da ima, onda će to prihvatiti kao realnost i truditi se da izgrade odnose između dve zemlje. Ako se bude očekivalo da Crna Gora, kao posle avgusta 2020. godine povuče priznanje Kosova ili da novoizabrani predsednik, pa onda i premijer otrči u Beograd i primi svetlost od predsednika Vučića, onda će odnosi ostati zamrznuti da nivou na kom su sad“, dodao je Ivanović.
Naposletku, Milatovićevi stavovi kose se sa stavovima Beograda i po pitanju uvođenja sankcija Rusiji. Naime, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nije uradila ništa po ovom pitanju, dok je Crna Gora uvela sankcije Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu još na samom početku rata – 8. aprila prošle godine.
Novi predsednik će ostati dosledan ovom narativu i, kako je naveo, nastaviti da se drži političkog kursa koji zvanični Brisel ima prema Rusiji povodom rata u Ukrajini.
„Punopravna politika Evropske unije (EU) je ona koju Crna Gora treba da vodi u budućnosti, a posebno je važna sada kada je u pitanju ruska agresija na Ukrajinu. Ne postoji niko u Evropi, a u Crnoj Gori očigledno, ko može da podrži invaziju jedne zemlje na drugu suverenu zemlju“, naveo je Milatović.
Medojević: Milatović izneverio volju birača
Na Milatovićeve izjave o Kosovu reagovao je jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Nebojša Medojević, koji je novog predsednika optužio da je izneverio volju birača.
„Predsednik suverene države mora u svakom trenutku da štiti interese svoje državne i naroda, a ne da bude poslušnik globalne duboke države i zastupnik tuđih interesa. Samo da DPS ode, samo da završimo popis, samo da Milo ode…Mila-tović je drugog dana pljunuo u lice 90 odsto svojih birača i time pokazao da ne zna šta je demokratski legitimitet i državnički dignitet predsednika“, naveo je Medojević.
Procrnogorski birači već protiv Milatovića
Iako je sada došlo do izvesne promene mišljenja prosrpski orijentisanih glasača o Milatoviću, oni koji isključivo zagovaraju „crnogorsku opciju“ i ranije su bili protiv njega.
Milatović je u politiku ušao kao ministar u vladi Zdravka Krivokapića, koja je formirana na talasu litija vernika Srpske pravoslavne crkve, nakon spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Već tada označen je kao jedan od „litijaša Zdravka Krivokapića“, koje procrnogorske struje u toj zemlji krive za udar na državnost.
U toku ove predsedničke kampanje, on je isticao da je vernik SPC, ali da je glasao za nezavisnost Crne Gore na referendumu 2006. godine. To, međutim, nije bilo dovoljno da ne dođe do žestoke prljave kampanje protiv njega, koja je uključivala izmišljene izjave, čak i fizički napad.
POGLEDAJTE JOŠ:
Tako su pobornici politike Mila Đukanovića, koja je označena kao jedini branik Crne Gore pred „srpkim svetom“, za čije je širenje optužen Milatović, na društvenim mrežama raširili njegovu izjavu, koja je, kako će se ispostaviti – lažna.
Ona se ticala ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju, kada je, prema navodima pojedinaca i medija u Crnoj Gori, Milatović rekao „da je prihvatljivo žrtvovati živote deset Crnogoraca“, sve zarad ustoličenja.
Sam Milatović je to demantovao, ali su napadi na njega kulminirali upravo na Cetinju, gde je fizički napadnut kada je pokušao da uđe na tribinu.
BONUS VIDEO Jakov Milatović na glasanju