“Borimo se protiv bolesti 21. veka sa oružjem iz 20. veka”

Pre samo tri nedelje, vlada je bila spremna da pusti hiljade Škota da putuju kroz Englesku do Velsa na ragbi meč i nazad, a trebalo je mesec dana da se razvije strategija testiranja. Nakon decenije decentralizacije, zdravstveni sistemi pokušavaju da povrate snagu reakcije javnog zdravlja, piše dr Dejvid Hanter, profesor epidemiologije i medicine na Oksfordu za Gardijan, prenosi Nedeljnik.Neće proći još sto godina do sledeće pandemije. Rast populacije, ugrožavanje životinjskih staništa i brzo putovanje sa kontinenta na kontinent će se pobrinuti za to. Hitno je potreban sistem posle ovih zatvaranja gradova i zemalja da bi se sprečilo da drugi talas pandemije Covid-19 bude gori od prvog naleta.Nedotatak koherentnih i spojenih informacionih sistema znači da još uvek ne možemo da odgovorimo na mnoga važna klinička pitanja od značaja za ovu epidemiju. Koje postojeće bolesti i lekovi predstavljaju predispoziciju za zarazu i loš ishod obolevanja od Covid-19? Da li su neki ljudi genetski podložniji i ako jesu, da li oni koji rade na lekovima i vakcinama moraju da vode računa o tome? Zašto je nekim mlađim ljudima potrebna hospitalizacija, dok većina jedva primeti infekciju? Trebalo bi da sistemi javnog zdravlja zemalja odgovore na ova pitanja korišćenjem nekoliko kompjuterskih programa.

Nakon što prođe vrhunac epidemije, ekonomije će morati da se otvaraju i da se nastavi s putovanjima, a sve znajući da Covid-19 još postoji i obuzdava se u pozadini. Kreativna rešenja dolaze do nas brže, na primer putem aplikacija za praćenje s kim sve dolazimo u kontakt kako bi nas upozorili da možemo da se zarazimo, ili nedeljno testiranje celokupne populacije preko mreže laboratorija. U Velikoj Britaniji, aplikacija za praćenje širenja simptoma koji liče na Covid-19 preuzeta su više od dva miliona puta za samo nekoliko dana. U SAD, mreža povezana blututom sa milion digitalnih toplomera generiše zdravstvenu vremensku mapu koja prati epidemiju.Lekarima koji rade u javnom zdravstvu potrebni su novi digitalni alati poput ovih da bi mogli brzo da odgovore na širenje zaraze. I dok se vadimo iz ove akutne katastrofe, moramo da izgradimo temelje za budući odgovor, piše profesor Hanter za Gardijan.Zamislite kada bi mogle da se povezuju informacije o faktorima rizika iz evidencije primarne zaštite sa podacima o ishodu Covid-19 u satima, a ne mesecima, i time da se odgovori na sva pitanja o faktorima rizika od infekcije i smrti. Zamislite kada bismo mogli da povežemo podatke Covid-19 pojedinačnih sekvenci genoma u sigurnoj bazi podataka za istraživanje za pet miliona nas, kako je to predviđala Inicijativa za ubrzanje otkrivanja bolesti u Velikoj Britaniji, i da se na taj način odgovori o genetskoj predodređenosti i osetljivosti, kaže profesor.Čini se da odgovor na pandemiju može da izazove recesiju, ako ne i depresiju. Ulaganje u nacionalnu digitalnu zdravstvenu strukturu povezanu sabiološkim uzorcima predstavljao bi mali deo ekonomskog odgovora.

Razmišljanje o infrastrukturi informacionog javnog zdravstva 21. veka nije počelo sa Covid-19. U Velikoj Britaniji je pokušano olakšavanje i povezivanje zdravstvenih podataka. Ipak, napredak je spor i informacije se prikupljaju. Glavni jaz je u tome što se rutinski ne beleže podaci o faktorima rizika, kao što su porodična istorija bolesti ili struktura domaćinstva i podrške. U starom svetu su to razgovori i ručni unosi podataka: sada mogu da budu prikupljeni i osveženi velikim brojem onih koji koriste aplikaciju. Naravno, povezivanje zdravstvenih kartona zahteva pristanak pacijenta. Opet, saglasnost može da se efikasno traži i putem interneta, a većina pacijenata (u Britaniji) se iznenadi kada čuje da njihovi podaci nisu korišćeni ni za njihovo niti za dobro javnosti. Poverljivost, spremnost pojedinca da mu se koriste medicinski podaci i nezavisnost zemalja moraju da se poštuju.Jedinstveni i sveobuhvatni zdravstveni sistem podataka ne bi nam pružio samo platformu za poboljšanje odgovora zdravstva na sledeće talase Covid-19, i epidemiju nakon ove, već bi omogućio i bolje razumevanje faktora rizika za neinfektivne bolesti kao što su rak, srčane bolesti, moždani udar i dijabetes, koji su glavne bolesti između pandemija. Svakodnevno se tapše zdravstvenim radnicima na herojskim naporima u ovoj pandemiji. Ali, može im se pomoći tako što će im se pružiti podaci da otkriju, spreče i pripreme se za sledeću pandemiju, može im se pomoći da spreče i kontrolišu neinfektivne bolesti koje su glavni uzroci smrti patnji između epidemija, zaključuje profesor Hanter.