Bogati razgrabili vakcine protiv korone

Već do kraja godine bi na tržištu mogle da se nađu stotine miliona doza odobrenih vakcina. Ali, prema studiji američkog univerziteta Djuk, već sada su polovinu proizvodnje za sebe obezbedile najbogatije zemlje čije stanovništvo čini tek mali deo svetske populacije.Činjenice govore suprotno od lepih reči koje su se čule o pokretanju globalne platforme Kovaks (Covax) gde je, pod vođstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO), okupljeno 186 država koje bi trebalo da učestvuju u pravednoj raspodeli vakcina."Zajedno obezbeđujemo milione doza za siromašne zemlje“, rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Evropska unija je za sistem Kovaks donirala 800 miliona evra. Pa ipak, do kraja godine će ovaj sistem obezbediti doze vakcine dovoljne za imunizaciju svega 200 miliona ljudi širom sveta.Humanitarna organizacija Lekari bez granica kritikuje što Kovaks ne raspolaže dovoljnim sredstvima i zavisi od donacija. Osim toga, kažu u ovoj organizaciji, bogate zemlje su razgrabile sve vakcine kojih su mogle da se dočepaju.Recimo, Evropska unija je već do kraja iduće godine obezbedila dve milijarde doza, što je dovoljno za imunizaciju milijardu ljudi – a EU će, bez Velike Britanije, imati oko 450 miliona stanovnika.

Preskupe vakcine"Svakako je dostignuta dimenzija da Evropa može nešto i da prepusti drugima“, kaže evropski poslanik i lekar Peter Lize i naglašava da je važno što ugovori Brisela i proizvođača vakcina izričito dopuštaju da EU "besplatno ili za male pare“ ustupi vakcine trećim zemljama.Tako se cementira zavisnost zemalja u razvoju od EU, kritikuje Ane Jung iz organizacije za ljudska prava Mediko internešnal. "To ne može da reši načelno pitanje pravedne raspodele vakcina", kaže Jung.Uz to postoji i problem sa transportom, prevashodno Bajontekove vakcine koju proizvodi američki Fajzer – ta vakcina mora da bude u posebnim zamrzivačima na minus 70 stepeni. Kako je nedavno za DW rekao nemački naučnik Mihael Piontek, održavanje tako hladnog lanca nije moguće u tri četvrtine sveta.Piontek je ukazao da su cene vakcina preterane. Recimo, poznato je da SAD plaćaju Bajontekovu vakcinu 17 dolara po dozi, dakle 34 dolara po osobi. Piontek, koji takođe radi na razvoju vakcine na bazi kvasca i već je prodao licence dvema velikim azijskim firmama, tvrdi da će njegova vakcina moći da košta manje od jednog evra po dozi.

Masovna proizvodnja umesto zaštite patenataNeki kritičari podsećaju da je EU iz budžeta – dakle novcem svih građana – izdašno podržala istraživanja te da zato na neki način polaže prava i na vakcinu kao krajnji proizvod."Pravo na zdravlje kod nasušno neophodnih vakcina ima takvu težinu, da bi vakcine mogle da se proglase globalnim javnim dobrom“, smatra Karina Tojrer iz Evropskog centra za ustavna i ljudska prava. Ona podseća da sporazum o intelektualnoj svojini (TRIPS) omogućava državama da ograniče prava firmi na patent u slučaju zdravstvene krize.U prevodu, države bi mogle da obavežu proizvođače vakcina da podele licence za proizvodnju. No za tim mehanizmom se retko poseže jer se države plaše tužbi firmi za odštete koje mogu da koštaju milijarde.Dovoljno bi bilo da se zaštita patenta na vakcinu ukine do suzbijanja pandemije, kao što traže Indija i Južnoafrička Republika, dve zemlje teško pogođene koronom. Tako bi se vakcina mogla proizvoditi svuda.Iako tu ideju podržava SZO, industrijske zemlje je blokiraju, uključujući i Evropsku uniju. Na to ukazuje poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Juta Paulus: "Niko nije zaštićen dok svi nismo zaštićeni. Voleli bismo da Evropska unija ovde pokaže malo više solidarnosti.“EU ima priliku da promeni pristup još pre praznika. Sredinom decembra Svetska trgovinska organizacija treba da raspravi pitanje patenata – između ostalog, i onih medicinskih.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram