BiH priprema zakon o istopolnim zajednicama: Evo koja bi prava dobili partneri

Rad na zakonu zapravo traje godinama. Vlada FBiH je još 2018. godine formirala međuresornu grupu nakon usvajanja inicijative za regulisanje istopolnih zajednica, dok je prethodno Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH pripremilo plan za izradu propisa.

U izradi prednacrta učestvovali su predstavnici ministarstava pravde, zdravlja, rada i socijalne politike, kao i unutrašnjih poslova Federacije BiH. U radu su učestvovali i predstavnici Saveta Evrope i nevladine organizacije Sarajevski otvoreni centar, piše Klix.ba.

Partnerstvo pred matičarem

Prema prednacrtu, životno partnerstvo zaključivalo bi se zajedničkom izjavom dve osobe istog pola pred matičarem.

Partneri bi morali da imaju najmanje 18 godina, da nisu u braku ili drugom životnom partnerstvu, da nisu u bliskom krvnom srodstvu i da imaju punu poslovnu sposobnost.

Procedura bi bila gotovo identična sklapanju braka – podnošenje prijave matičaru, ceremonija u opštinskim ili gradskim prostorijama ili na drugom mestu uz ispunjene uslove, kao i prisustvo dva svedoka.

Vodio bi se poseban registar životnih partnerstava u opštinama i gradovima, dok bi pravila njegovog vođenja propisivalo Federalno ministarstvo unutrašnjih poslova. Partneri bi na osnovu tog registra mogli da dobijaju izvode i uverenja, a zakon predviđa i upis istopolnih zajednica zaključenih u inostranstvu za osobe koje imaju prebivalište u Federaciji BiH.

Prava gotovo jednaka bračnim partnerima

Prednacrt propisuje da partneri zajednički odlučuju o svim važnim pitanjima, imaju pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, kao i obavezu međusobne pomoći, nege i brige u slučaju bolesti.

Predviđena je mogućnost zadržavanja sopstvenog prezimena, uzimanja prezimena partnera ili kombinovanja oba prezimena.

Kada je reč o imovinskim pravima, partneri bi imali obavezu međusobnog izdržavanja, mogli bi da imaju zajedničku ili posebnu imovinu i nasledna prava pod istim uslovima kao bračni i vanbračni partneri.

Prednacrt im daje i ista prava u oblasti poreza, pravo na porodičnu penziju, kao i pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu partnera. Takođe bi imali pravo da budu informisani o zdravstvenom stanju partnera i da učestvuju u donošenju odluka o lečenju.

Odredbe koje se odnose na decu

Prednacrt ne uvodi pravo na zajedničko usvajanje dece, ali uređuje pojedine situacije u kojima partner može da brine o detetu.

Roditelj koji samostalno odgaja dete mogao bi, uz saglasnost nadležnog organa, privremeno da poveri čuvanje i vaspitanje deteta svom životnom partneru ako ispunjava uslove za staratelja.

U slučaju smrti roditelja, sud bi na zahtev životnog partnera ili organa starateljstva odlučivao o daljoj brizi za dete u skladu sa Porodičnim zakonom. U hitnim situacijama partner bi imao pravo da donese neophodne odluke radi zaštite interesa deteta, uz obavezu da o tome odmah obavesti roditelja.

Životno partnerstvo prestajalo bi smrću jednog od partnera, proglašenjem nestale osobe umrlom, poništenjem ili raskidom partnerstva, po pravilima koja važe i za brak.

Šta je ubrzalo donošenje zakona?

Kako navodi Klix.ba, proces izrade prednacrta ubrzala su dva ključna razloga.

Prvi je pritisak međunarodne zajednice da Federacija BiH usvoji zakon kojim bi se uredio status istopolnih parova.

Drugi razlog su brojne tužbe koje su protiv institucija Bosne i Hercegovine pokrenuli istopolni parovi koji su brak sklopili u inostranstvu, ali žive u BiH. Prema informacijama ovog portala, pojedini podnosioci tužbi najavili su da bi povukli postupke ukoliko zakon uskoro bude upućen u proceduru.

Zbog toga se očekuje da bi, nakon eventualnih manjih izmena, prednacrt uskoro mogao zvanično da bude upućen Vladi Federacije BiH na razmatranje.