0
Hrvatska je kupila polovne francuske avione „Rafal“, Srbija je najavila kupovinu novih avona istog tipa, u BiH se uzdaju u donacije, u Crnoj Gori u kredite, dok najmlađa članica NATO sa Balkana Severna Makedonija ima ambiciozan desetogodišnji plan nabavke oružja. Zašto se bivše jugoslovenske republike ubrzano naoružavaju i koliko to košta?
Jedan od razloga za novu rundu balkanske trke u naoružanju je činjenica da je vojna oprema i naoružanje svih vojski bivše zajedničke republike zastarela. Većina oružja na Balkanu ili je nasleđena iz bivše Jugoslavije ili nabavljena tokom rata devedesetih.
Većina nasleđenog naoružanja je sovjetske proizvodnje i upravo to oružje se sada menja modernijim, uglavnom zapadnim, naoružanjem. U tome prednjače zemlje članice NATO-a iz regiona, ali i Srbija, koja nije članica saveza, takođe pregovara sa zapadnim proizvođačima.
U regionalnoj trci u naoružanju prednjače Hrvatska i Srbija, koje imaju najbrojniju vojsku i najveće vojne budžete u regionu.
„Srbija i Hrvatska se percipiraju u javnom mnjenju celog regiona kao zemlje koje se nadmeću u naoružanju. To je atmosfera koja je stvorena kod nas – slika o tome da se vodi trka, da je bitno da ako Hrvatska ima 12 polovnih ‚Rafala‘ Srbija mora imati da ima 12 novih i onda to čini srećnim dobar deo populacije u Srbiji, a nesrećim dobar deo populacije u Hrvatskoj“, kaže za „Novu“ vojni analitičar Aleksandar Radić.
Prema rečima našeg sagovornika, prepoznatljiv deo spoljne politike Srbije bila je nabavka oružja od Amerike do Kine, ali najava o kupovini francuskih „Rafala“ jasno pokazuje da će „trend biti okretanje Srbije ka Zapadu“. Nabavka francuskih višenamenskih aviona je najveća nabavka srpske vojske, ali Srbija kupuje još oružja od Francuske i drugih zapadnih zemalja.
„Iz Francuske takođe su naručeni laki prenosni raketni sistemi protivvazdušne odbrane, osmatrački radari firme Tales iz serije Graund – Master 200, 400 i 60. Iz SAD će biti kupljena laka borbena vozila, a od Erbasa iz pogona iz Nemačke kupljeni su helikopteri H-145, a iz pogona iz Francuske ‚super pume‘ H-215 i potpisan je nedavno ugovor sa pogonom iz Španije i Sevilje. Sva srpska borbena vozila, osim protipa borbenog vozila pešadije Lazanskog imaju američke motore, američke menjače… Generalna slika je da je Srbija kroz dugoročne ugovore i planiranje redovnih nabavki i svega onoga što je potrebno za domaću proizvodnju i održavanje raznolikih sredstava – da je okrenuta ka Zapadu“, ističe on.
Dodaje da iako svi opipljivi elementi pokazuju da je Srbija okrenuta ka Zapadu kada je reč o naoružanju, da nabavke naoružanja iz Rusije i Kine privlače izuzetnu medijsku pažnju.
„Nažalost, jako je visoka cena plaćena, ne znamo kolika je, ali verovatno je merljiva brojkama koje se izražavaju u stotinama miliona evra kroz nabavke sa Rusijom. Do sada je javno rečeno da su potpisani ugovori – znači da su gotovo sigurno avansno plaćeni u dobrom delu za nabavku četiri helikoptara Mi-35, zatim tri helikoptera Mi-17V-5, sistema protivvazdušne odbrane ‚Pancir-S1‘… U toku je modernizacija ‚MiG-ova 29‘ i za to je kupljena oprema razna elektronika i novo naoružanje. Sve ono što nije do sada isporučeno iz Rusije, više ne može ni biti isporučeno“, dodaje on.
Kada je reč o novcu, Radić napominje da Srbija izdvanja najviše sredstava za naoružanje.
„Teško je izračunati koliko je to, ali ako se prati budžet i planovi prešlo se dve milijarde evra od decembra 2016. godine kada su potpisani prvi ugovori. Sama nabavka ‚Rafala‘ ne može biti manja od te cene. Taj jedan ugovor će udvostručuti sumu koju Srbija izdvaja za naoružanje“, kaže Radić.
Kako kaže naš sagovornik, Hrvatska je ušla u velike nabavke, a od 2007. godine do pre pre nekoliko godina, veći deo budžeta bio je namenjen za nabavku 126 oklopnih borbenih vozila „Patria AMV“.
„To su finska vozila koja su prilagođena hrvatskim potrebama. Hrvatska je ove godine dobila donaciju od SAD. U pitanju su prva dva borbena helikoptera ‚Blek Hok‘, a Hrvatska planira i da svojim sredstvima nabavi narednu količinu. Od SAD su takođe dobili eskadrilu lakih borbenih helikoptera ‚OH-53D Kiova Vorior‘. Neke od poslova koje sada realizuje u i nabavka haubica PZh2000, u pitanju su nemačke haubice. Očekuje se i nabavka borbenih oklopnih vozila pešadije ‚Bredli‘“, kaže Radić.
Ističe da je najveći finansijski program za Hrvatsku nabavka eksadrile polovnih višenamenskih borbenih aviona „Rafal“ iz Francuske što bi trebalo da košta 1,1 milijardi evra.
„Iz sopstvene vojne industrije Hrvatska nabavlja nešto sredstava, jer oni imaju proizvodnju automatskih pušaka, pištolja, šlemova i uniformi. Takođe pokušavaju da održe ostatke brodogradnje kroz gradnju patrolnih čamaca“, objašnjava.
BiH trku u naoružanju ne trči, ali ne zato što ne želi, već iz političkih razloga.
„BiH ima aktivan plan nabavke naoružanja i vojne opreme koji je donet pre nekoliko godina, ali neostvaruje se zbog disfunkcionalnosti državnog sistema i zato su njihovi planovi samo slovo na papiru i ništa više. Očekuju turske donacije, a iz američkih donacija su dobili u decembru prošle godine četiri helikoptera, međutim nisu imali sreće je jedan pre dva-tri dana uništen u udesu“, ističe Radić.
Kada je reč o Severnoj Makedoniji izdvajanja za odbranu su uvećana, a prema planu u narednih deset godina uložiće 300 miliona evra u nabavku oružja. Očekuje se da će najmlađa članica NATO-a držati „američku liniju“ kada je reč o budućoj kupovini oružja i vojne opreme.
„Severna Makedonija je naručila američka laka borbena vozila JLTV, što je novo sredstvo koje ulazi u američko naoružanje u većem broju. Pored toga, Makedonci su kupili i veća borbena oklopna vozila ‚Strajker‘, a prvi primerici trebalo bi da stignu ove godine“, kaže Radić i dodaje da bi ova zemlja uskoro trebalo da počene da menja helikoptere ruskog porekla sa američkim.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Amerikanci su kroz donacije obezbedili i automatske puške za makedonsku vojsku. Drugi izvor za Makedonce je Turska. Ima nagoveštaja da će kušiti haubice 105mm iz Turske. Ova zemlja ima svoj program vojne pomoći, koji važi i za BiH i Crnu Goru, pa će i ove zemlje dobiti i tursku opremu“, navodi Radić.
I Crna Gora je kupovala američko naoružanje, uglavnom iz kredita. Kako kaže naš sagovornik, to je posledica činjenice da potreba za obnavljanjem zastarelog naoružanja i razvojem pojednih sposobnosti prevazilazi ili je bliska čitavom godišnjem vojnom budžetu.
„Zato se Crna Gora snalazi kroz kredite i ima velike programe. Jedan je nabavka vozila JLTV i naoružanje za to vozilo kupuju u Izraelu. Zatim veliki program nabavke helikoptera. Uzeli su tri ‚pela 412‘ iz SAD. Najnoviji plan koji ima Crna Gora jeste da se ove godine uzme kredit od 50 miliona evra za nabavku dva patrolna broda što je jednako vojnom budžetu. Raniji krediti su iznosili oko 30 miliona i sada ih otplaćuju“, zaključuje sagovornik „Nove“.
BONUS VIDEO Francuski „Rafali“ na srpskom nebu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
