Balkan gori, ima li mu spasa? Apokaliptične scene stižu iz regiona: "Ne možemo da sprečimo munje, ali ovo možemo"

Ove slike koje podsećaju na sudnji dan dolaze sa Balkanskog poluostrva: iz Grčke, Severne Makedonije, Bugarske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Zemlje traže pomoć od suseda i Evropske unije kroz mehanizam civilne zaštite.

Posle toplih i dugih perioda sa malo ili bez padavina, toplo i suvo vreme, povezano sa klimatskim promenama, sa temperaturama od oko 40 stepeni, učinilo je požare učestalijim i intenzivnijim, požarne sezone dužim, a požarom opustošena područja veća.

Petar Jurić, komandir Profesionalne vatrogasne jedinice Mostar, kaže da je, prema njihovom iskustvu, ljudski nemar uzrok 95 posto požara.

On ističe da se većina požara može sprečiti odgovornim ponašanjem stanovništva.

"Imamo samo sporadične posete učenika, a ne znam koliko se to može nazvati obrazovanjem. Otvoreni smo, a zašto škole to ne rade češće i sistematičnije, ne bih pitao", rekao je Jurić.

Kako najčešće dolazi do požara u prirodi?

Vatrogasci kažu da najviše intervencija na otvorenim prostorima imaju u letnjem periodu, kada su visoke temperature. Leti se zemlja i goriva isušuju. Jurić kaže da je najgora kombinacija dug sušni period, vetar i ljudski nemar, koji navodi kao najčešći faktor za izbijanje požara.

Leti je, na primer, u Hercegovini, koja je sklona požarima, zabranjeno loženje vatre na otvorenom prostoru, što je uobičajen način čišćenja imanja i bašta.

U letnjem periodu zabranjeno je roštiljanje u šumama.

Čak i kod kuće, kada stavite roštilj, preporučljivo je da se to radi pod strogo kontrolisanim uslovima i treba paziti da se žar ne odnese vetrom na druga mesta“, kaže načelnik mostarske vatrogasne jedinice.

To ukazuje i na lošu naviku bacanja opušaka iz automobila jer i najmanja varnica može izazvati požar.

Kao primer navodi bacanje stakla u prirodu, gde staklena flaša može da postane sočivo kroz koje prolazi sunčeva svetlost i može da izazove vatru.

"Ne možemo da sprečimo munje. Možemo ovo", kaže Jurić.

Kako najčešće nastaju požari u stambenim i poslovnim zgradama?

Jurić upozorava da sistemi grejanja i hlađenja moraju redovno da se proveravaju i da to moraju da rade ovlašćeni serviseri.

Iskustva vatrogasaca govore da veliki broj požara u stambenim zgradama izazivaju i gasni sistemi, kako za grejanje, tako i za kuvanje, koje je takođe potrebno redovno servisirati najmanje jednom godišnje.

"Ljudi znaju da ostave aparate u kuhinji bez nadzora. Zaborave da skuvaju ručak i kuća se zapali", rekao je Jurić.

Požare u poslovnim objektima, pored kvarova na sistemima grejanja i hlađenja, mašinama i opremi ili instalacijama, mogu izazvati i zaboravljeni punjači za mobilne telefone i sl.

Kada izađete iz kuće ili sa radnog mesta, još jednom proverite da li je sve isključeno“, kaže Jurić.

Da li da sami ugasite vatru ili da prvo pozovete vatrogasce?

Iskustva vatrogasaca su raznolika, ali kažu da najčešće stanovništvo odmah zove vatrogasce, a u međuvremenu pokušavaju da spreče širenje.

"Vatrogascima, kada dođu na mesto gde je izbio požar, može se pomoći na razne načine, a ne samo da se uzme ranac sa vodom. Možete da im pokažite puteve jer ne možemo da znamo svako selo i kozji put“, objasnio je Jurić.

U zemljama regiona jedinice su organizovane na opštinskom nivou i nabavljaju neophodnu opremu.

Vatrogascima koji su leti stalno zaposleni često priskaču u pomoć sezonski radnici, čije zapošljavanje odobravaju lokalne vlasti.

Što se tiče opremljenosti naše mostovske jedinice, mi smo na 'zadovoljavajućem minimumu'“, rekao je Jurić za RSE.

Njegova jedinica je od početka godine imala više od 700 intervencija, od čega 205 u proteklih mesec dana u Mostaru i okolini, centru požarno ugrožene Hercegovine, koji ima oko 100.000 stanovnika.

U 50 slučajeva direktno je ugrožena imovina stanovništva.

BONUS VIDEO: Grčka se i dalje bori s požarima, vatra guta sve pred sobom