Astronomi u čudu: Otkrivena nova planeta koji uopšte ne bi trebalo da postoji

Kako piše Jutarnji list, planeta, otprilike mase Neptuna i više od 13 puta masivnija od Zemlje, otkrivena je u orbiti oko ultrahladne M-patuljaste zvezde nazvane LHS 3154 - devet puta manje mase od Sunca. Inače, M-patuljaste zvezde su najmanja i najhladnija vrsta zvezda.Planeti - nazvanoj LHS 3154b - potrebno je 3,7 zemaljskih dana da obiđe svoju zvezdu, što je čini najmasivnijom dosad poznatom planetom u bliskoj orbiti oko jedne od najhladnijih zvezda male mase.

Postojanje takve planete dovodi u pitanje dosadašnje shvatanje o formiranju planeta."Ovo otkriće je još jedan pokazatelj koliko zapravo malo znamo o svemiru. Nismo očekivali da postoji ovako masivna planeta oko zvezde tako male mase", rekao je profesor astronomije i astrofizike na Univerzitetu Pen Stejt, Suvrat Mahadevan.Zvezde nastaju iz velikih oblaka gasa i prašine, a ostatak materijala stvara disk oko zvezde iz kojeg se kasnije rađaju planete.

Koliko će masivne da budu te planete, određuje količina materijala koji je prisutan u diskovima oko zvezde.U našoj galaksiji Mlečni put najčešće su male M-patuljaste zvezde - a takvo je i naše Sunce - oko kojih najčešće kruže male stenovite planete, a ne gasoviti divovi."Nije za očekivati da će u disku koji formira planetu oko zvezde male mase LHS 3154, biti dovoljno čvrste materije da naprave ovu planetu. Ali takva planeta ipak postoji zbog čega sada moramo da preispitamo svoje razumevanje o tome kako se formiraju planete i zvezde", rekao je Mahadevan.

Planeta u orbiti oko zvezde udaljene oko 51 svetlosnu godinu od Sunca, otkrivena je pomoću "Habitable Zone Planet Finder"-a ili HPF-a, instaliranog na teleskop Hobi-Eberli na opservatorijumu Mekdonald u Teksasu.Tim naučnika predvođen Mahadevanom dizajnirao je HPF kako bi otkrio planete koji kruže unutar nastanjive zone malih, hladnih zvezda. Nastanjiva zona je područje na pravoj udaljenosti od zvezde gde je dovoljno toplo da na površini planeta može da postoji tekuća voda koja je preduslov za život.To što je površinska temperatura malih zvezda niža, znači da planete mogu da kruže oko njih na mnogo manjoj udaljenosti, a i dalje da na svojim površinama zadrže osetljive elemente poput vode. Zbog te male udaljenosti, gravitacijsko povlačenje između oba tela stvara kolebanje koje HPF može da otkrije u infracrvenom spektru.

"Probajte da zamislite da je zvezda poput logorske vatre. Što se vatra više hladi, moraćete da se približite toj vatri da vam i dalje bude toplo. Isto važi i za planete. Što je zvezda hladnija, planeta će morati da bude bliže toj zvezdi kako bi ostala dovoljno topla da može da podržava tekuću vodu. Ako je planeta dovoljno blizu svojoj ultrahladnoj zvezdi, to može da se detektuje kao vrlo suptilna promena u boji zvezde", kaže profesor.Naučnici pretpostavljaju da planeta ima teško jezgro za čije je formiranje bilo potrebno više čvrstog materijala u disku iz kojeg se formirao, nego što je zaista bilo prisutno, kazala je autorka studije Megan Delamer.Za formiranje takve planete, količina prašine u disku trebala je da bude barem 10 puta veća od one koja se obično nalazi u diskovima oko zvezda male mase."Naše trenutne teorije o formiranju planete ne mogu da objasne ono što vidimo. Na osnovu trenutnog istraživanja s HPF-om i drugim instrumentima, objekti poput ovog verovatno su vrlo retki tako da je ovo otkriće zaista uzbudljivo", kaže DelamerOsim planete LHS 3154b, pronađeno je još nekoliko masivnih planeta koji kruže oko zvezda male mase, poput planeta GJ 3512 b otkrivenog 2019. godine. Ali njihove orbite su puno duže, a planete ne kruže tako blizu oko svojih zvezda."Ono što smo otkrili stavlja sve postojeće teorije o formiranju planeta na test. Upravo zbog toga smo i izgradili HPF, da otkrijemo kako se oko najčešćih zvezda u našoj galaksiji formiraju planete - i da ih onda i pronađemo", kaže Mahadevan.