Naučnici su došli do jezivog otkrića: Otkriveno za koliko godina će Zemlja doživeti katastrofu

To bi bilo prvo masovno izumiranje od dinosaurusa, što se dogodilo pre oko 66 miliona godina. Novu studiju predvodi viši naučni saradnik na Univerzitetu u Bristolu, Aleksandar Farnsvort, piše Dejli mejl."Prema našim prognozama, budućnost izgleda veoma sumorno. Ljudi i mnoge vrste životinja bi umrli, jer ne bi mogli svu toplotu da izbace kroz znoj", rekao je on.

Prema naučnim istraživanjima, za 250 miliona godina, svi kontinenti će se pomeriti i formirati takozvani "superkontinent" poznat kao "Pangea Ultima".Zemlja bi formirala oblik krofne u čijoj unutrašnjosti bi bilo more. To more bi bio ostatak nekada moćnog Atlantskog okeana, dok bi Tihi okean zauzimao veći deo Zemljine površine."Pangea Ultima" je jedna od mogućih projekcija kako bi superkontinent mogao da izgleda kada se tektonske ploče spoje.

Naučnici su sigurni da će se kontinenti spojiti i formirati jednu vruću, suvu i nenastanjivu masu.

Superkontinenti i kako se oni formiraju

Zemljine tektonske ploče godišnje se pomeraju za nekoliko centimetara. Tim pomeranjem polako formiraju "superkontinent".

Posle određenog vremena, ploče se udaljavaju jedna od druge, sve dok se na kraju, nakon 400 ili 600 miliona godina ponovo ne spoje.Tektonski procesi u Zemljinoj kori koji su spojili kontinente doveli bi do čestih vulkanskih erupcija, koje bi proizvele ogromno oslobađanje ugljen-dioksida u atmosferu, što bi doprinelo dodatnom zagrevanju planete.Ovome se dodaje još jedan manje poznat oblik globalnog zagrevanja – svetlost sunca, koje neprestano čini planete sve toplijim.

"Novonastali 'superkontinent' bi efektivno stvorio trostruki udar, koji bi podrazumevao toplije sunce i više ugljen-dioksida u atmosferi, povećavajući toplotu za veći deo planete. Temperature između 40 i 50 stepeni Celzijusa, pa čak i veći dnevni ekstremi, praćeni visokim nivoom vlažnosti, na kraju bi zapečatili našu sudbinu", rekao je Farnsvort.Za ovu studiju, naučnici su koristili kompjuterizovane klimatske modele kako bi uvideli trendove temperature, vetra, kiše i vlažnosti za "Pangea Ultima".Da bi procenili budući nivo ugljen-dioksida, koristili su modele kretanja tektonskih ploča i hemije okeana kako bi mapirali kretanje ugljen-dioksida.

Naučnici su naglasili da nisu uzeli u obzir doprinos emisije gasova iz sagorevanja fosilnih goriva, koja se danas obično navode kao najveći uzrok klimatskih promena."Naravno, ovo uz pretpostavku da će ljudi prestati da sagorevaju fosilna goriva, inače ćemo te brojke videti mnogo, mnogo ranije", rekao je profesor sa Univerziteta u Lidsu Bendžamin Mils.

Istraživanje je pokazalo da bi samo između osam i 16 odsto zemljišta bilo pogodno za život, ali da će verovatno sve vrste biti zbrisane sa lica zemlje.Da stvari budu gore, "superkontinent" bi se prvenstveno formirao u vrelim i vlažnim područjima, tako da bi veći deo planete mogao da se suoči sa većim temperaturama nego što su bile dosad.Farnsvort je ocenio da bi ljudi mogli da prežive ukoliko izgrade "ekološki kontrolisana skloništa sa klima uređajima"."Ali verovatno bismo morali da izgradimo i druge objekte za smeštaj proizvodnje hrane", smatra on.Još jedna nada za čovečanstvo je formiranje civilizacije na drugim planetama u drugim solarnim sistemima, ali to je trenutno naučna fantastika."Naš opstanak će zavisiti od toga da li možemo da pobegnemo sa ove planete, a ako ne, da li imamo kapacitet da koristimo geoinženjerska rešenja za upravljanje klimom", rekao je Farnsvort.