Aktivnost privatnog sektora u 19 zemalja evrozone pala je u martu tempom bez presedana kao posledica pandemije koronavirusa, zbog čega analitičari ocenjuju da je "recesija tek počela".
Prema danas objavljenoj prvoj proceni kompozitnog indeksa PMI, koji meri poslovnu aktivnost, taj indeks je 31,4 poena, u odnosu na 51,6 poena u februaru, što je najveći pad globalne aktivnosti od prve publikacije podataka u julu 1998, saopštila je finansijska firma Markit koja sprovodi anketu.
Kada je indeks PMI koji odražava poverenje direktora za nabavku firmi viši od 50 poena to znači da privredna aktivnost raste, a ako je ispod tog praga znači da pada.
„Prethodni rekodni pad kompozitnog indeksa PMI (36,2) bio je zabeležen za vreme svetske krize, u februaru 2009“, podseća Markit.
Snažan pad indeksa objašnjava se vanrednim merama koje su razne zemlje usvojile da bi zaustavile širenje koronavirusa što je jako poremetilo aktivnost firmi.
Indeks aktivnosti usluga u evrozoni pao je na 28,4, u odnosu na 52,6 u februaru, što je takođe istorijski rekord.
Indeks prerađivačkih firmi, pao je na 39,5 u odnosu na 48,7 u februaru, na najniži nivo u poslednjih 131 mesec.
Nije iznenađenje da su dve glavne privrede u evro zoni pogođene, tako da je u Francuskoj indeks pao sa 52 u februaru na 30,2 u martu, a u Nemačkoj je pao sa 50,7 u februaru na 37,2 u martu.
Anketa takođe ukazuje na stepen pesimizma bez presedana u dva razmatrana sektora kada je reč o prognozama za aktivnost na dvanaest meseci.
Pad globalne aktivnost „daleko“ prevazilazi pad zabeležen na vrhuncu svetske finansijske krize, rekao je Kris Vilijamson ekonomista u firmi Markit.
Po njemu to ukazuje na pad BDP-a od oko dva odsto u prvom tromesečju, a taj veliki pad ekonomske aktivnosti preti da se produbi u mesecima koji dolaze tokom verovatnog sprovodjenja sve drastičnijih mera namenjenih borbi protiv sanitarne krize.
Pratite nas i na društvenim mrežama: