Američko proleće: Korona, protesti i milioni nezaposlenih

Čini se da se Sjedinjene Države nalaze na prekretnici, piše Gardijan. Nemiri koji su zahvatili zemlju mogu biti kraj za predsednika Donalda Trampa, a mogu i drastično da povećaju njegovu moć.Na koju stranu će novčić pasti? Glava znači da je ovo početak kraja Trampovog predsedavanja, pismo da ga nakon novembarskih izbora čeka drugi mandat.Ovo su tri udarna talasa krize koja je pogodila Ameriku snagom atomske bombe.

100.000 žrtava korone

Bilo da je izražen u dolarima, procentima ili, što je najtragičnije, brojem izgubljenih ljudskih života, bilans razorne pandemije koronavirusa u Americi je zastrašujuć. Otkako je u februaru registrovan prvi smrtni slučaj i zemlji, od KOVID-19 je umrlo više od 106.000 ljudi, što prosečno iznosi oko 900 umrlih dnevno. Skoro 80 odsto svih smrtnih slučajeva dogodilo se među populacijom starijih od 65 godina, prenosi Blic.Prema statistici, Amerika prednjači u svetu po broju slučajeva KOVID-19, kao i po broju preminulih, koji je skoro tri puta veći nego u Velikoj Britaniji, koja je po tome na drugom mestu, sa oko 39.000 umrlih.Broj preminulih od koronavirusa u zemlji premašio je ukupan broj Amerikanaca koji su poginuli u ratovima u Vijetnamu (više od 58.000), Južnoj Koreji (gotovo 37.000), Iraku (4.431) i Avganistanu (2.445).Broj žrtava korone je i oko 35 puta veći od broja nastradalih u terorističnom napadu 11. septembra 2001. godine, kolektivnoj traumi od koje se Amerikanci ni danas nisu oporavili.

40 miliona nezaposlenih

Svet je prošlog meseca nagađao da li će broj onih koji u Americi traže pomoć države zbog gubitka posla, nadmašiti surovu cifru od 40 miliona - i to desilo prošle nedelje kada je zahteve za naknadu za nezaposlene podnelo još 2,1 miliona ljudi.Na taj način, nezaposlenost u zemlji premašila je stopu od 15 odsto. Prema prošlonedeljnom zvaničnom izveštaju, bez posla je svaki četvrti radno sposobni građanin. Ovaj istorijski rekord desio se za svega 10 nedelja.Kao i smrtnost, nezaposlenost je drastično više pogodila crnačka i imigrantska predgrađa, što može biti objašnjenje za razmere koje je poprimila treća kriza.

Rasni nemiri

Baš kada su se duhovi rasnih tenzija ponovo uzburkali zbog nesrazmerne pogođenosti pandemijom crnačkog u odnosu na belačko stanovništvo, Derek Čovin, policajac i Mineapolisa, skoro devet minuta je klečao na vratu nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda, koga je prethodno priveo na ulici.Flojd je preminuo u bolnici, a protesti protiv rasizma koji su posledično zahvatili Ameriku prerasli su najveće od 1968. godine.Svake noći protekle nedelje gorelo je oko 140 gradova širom zemlje. Besna masa razbijala je izloge, palila objekte i automobile, a policija je odgovorila gumenim mecima i suzavcem. Tramp je odgovorio najavom vojne odmazde. Nemire je pripisao grupi "levičarskih anarhista", a komentar na scene policijske brutalnosti je izostao.https://www.youtube.com/watch?v=jugY5z8SVxMZa nedelju dana nereda uhapšeno je više od 7.200 ljudi. Prijavljeni su i brojni smrtni slučajevi čije će okolnosti tek biti ispitane.Tramp je pokazao da je nesposoban da okonča nasilje koje besni američkim ulicama jednako koliko je bio nesposoban da upravlja odgovorom na pandemiju korona virusa ili da sačuva radna mesta 40 miliona Amerikanaca.Suočen sa trostrukom krizom - rasnom, zdravstvenom i ekonomskom - Tramp otkriva svoje limite, a kako ocenjuje "Gardijan", Amerikanci stiču utisak da u Ovalnoj sobi sedi trogodišnjak.