0
Nismo se zatvorili i ne nameravamo da zatvorimo granicu za nove izbeglice iz ratom zahvaćene Ukrajine. Računamo i smatram da imamo pravo da računamo na međunarodnu zajednicu, na Evropsku uniju, naše saveznike i prijatelje, jer oni su svesni svih izazova koji proističu iz najveće humanitarne krize s kakvom smo se suočili od kraja Drugog svetskog rata, navodi njegova ekselencija Rafal Perl, ambasador Poljske u Srbiji u autorskom tekstu za Nova.rs.
Autor: Njegova ekselencija Rafal Perl, ambasador Poljske u Srbiji
Fotografija s praznog perona na železničkoj stanici u pograničnom gradu Pšemišlu, gde prazna dečja kolica čekaju da ih preuzmu majke koje sa svojim bebama beže iz Ukrajine; antiratni plakati s heštegom #WestandwithUkraine i fotografijama bombardovanih i uništenih škola, bolnica, pozorišta i stambenih zgrada u Marijupolju, Harkovu, Irpinju.
Oglasi „tražim stan/kuću za šestočlanu ukrajinsku porodicu”, „na raspolaganju vozači za humanitarni transport”, „nudim besplatan prevoz za petoro ljudi od granice do bilo kog grada Poljskoj”, „potreban alt saksofon za jedanaestogodišnju devojčicu iz Ukrajine koja će nastaviti da pohađa muzičku školu u Poljskoj, ali u begu nije uspela da ponese instrument sa sobom.“
Društvenom mrežom popularnom u Poljskoj i širom sveta, na kojoj su mnogi moji sunarodnici rado delili s rođacima i prijateljima postove o svojim putovanjima, malim i velikim radostima, rođendanima ili godišnjicima, ovih dana su u potpunosti ovladali rat, istinska ljudska drama, ali i opšte uverenje da u takvoj situaciji moramo i možemo nešto učiniti i pružiti konkretnu pomoć.
Suočeni s nemilosrdnom ruskom agresijom na ukrajinsku državu i ukrajinski narod, poljskim političarima, diplomatama i zvaničnicima koji se u Evropi i svetu zalažu za punu podršku herojskoj borbi Ukrajine i za osudu i kažnjavanje kremaljskog režima, vojnicima i oficirima koji čuvaju poljske granice, aktivistima nevladinih i humanitarnih organizacija koje pružaju pomoć pridružila se „armija“ običnih poljskih građana.
Pročitajte još:
0
1
1
4
Zahvaljujući tom spontanom društvenom pokretu i masovnom gestu solidarnosti s našim ukrajinskim susedima, ni uprkos prilivu od preko dva miliona izbeglica u Poljskoj nisu formirani klasični izbeglički kampovi kakve smo navikli da vidimo tokom izveštavanja o ratnoj krizi na Bliskom Istoku ili u Africi.
Ogromna društvena energija, duboko osećanje zajedničke istorijske sudbine i neočekivana mobilizacija desetina hiljada volontera omogućili su da se izađe na kraj s humanitarno-izbegličkom krizom koja se produbljuje takvom brzinom da je i za najefikasniju državnu ili međunarodnu administraciju faktički nerešiva.
Zahvaljujući posvećenosti hiljada Poljaka koji su primili izbeglice u svoje domove, saradnji nevladinih organizacija i lokalnih vlasti koje aktivno rade na tome da se izbeglicama obezbede skromni ali pristojni uslovi za život u našoj zemlji, zahvaljujući specijalnim uredbama Vlade i parlamenta koje izbeglicama iz Ukrajine omogućavaju pravo na rad, obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, njihov boravak u našoj zemlji neće biti puko pasivno čekanje na povratak u domovinu.
Već sada je gotovo 100.000 dece iz Ukrajine upisano u poljske škole, u kojima mogu da započnu ili nastave učenje, upoznaju svoje vršnjake iz Poljske i otkriju da nas, pored sličnih reči nacionalnih himni („Jeszcze Polska nie zginęła” – „Shche ne vmerla Ukrajiny”) veže još mnogo toga.
U ovom trenutku u Poljskoj na svet dolaze najmlađe izbeglice kojima nije bilo suđeno da se rode u svojoj zemlji, ali i odlaze sa ovog sveta najmlađi onkološki pacijenti koji su morali hitno da se evakuišu iz Ukrajine zbog neprekidnog bombardovanja i brojnih napada na tamošnje medicinske ustanove. Ne treba, naravno, imati iluzije da će sve biti bajno i da će se problemi sami rešiti.
Sada su potrebne hiljade nastavnika psihologa i socijalnih radnika koji govore ukrajinski i koji treba da pruže pomoć najmlađim žrtvama ratne traume i bekstva od agresorske vatre svesno usmerene na velike grupe ljudi. Biće potrebne nove škole, klinike i bolnice, ali i ogromna finansijska sredstva za medicinsku negu starijih i bolesnih ljudi koji su u velikom talasu izbeglica iz Ukrajine pronašli utočište u našoj zemlji.
Uprkos kulturnim i istorijskim sličnostima i jezičkoj bliskosti naših dvaju naroda, fenomen velikog priliva izbeglica u našu zemlju nesumnjivo predstavlja ozbiljan socijalni izazov. Iako u trenutku najbrojnijeg priliva (a ko zna, možda nas čeka još brojniji?) niko nije tražio novac ili „izbegličke kvote” niti se pravdao propisima ili skrivao iza demonstrativnih uveravanja o „solidarnosti i saosećanju”, nema sumnje da ogromna i višestruka odgovornost za sudbinu miliona ljudi koju je naša zemlja bez oklevanja preuzela na sebe treba da bude potpomognuta međunarodnom humanitarnom podrškom.
Nismo se zatvorili i ne nameravamo da zatvorimo granicu za nove izbeglice iz ratom zahvaćene Ukrajine. Računamo i smatram da imamo pravo da računamo na međunarodnu zajednicu, na Evropsku uniju, naše saveznike i prijatelje, jer oni su svesni svih izazova koji proističu iz najveće humanitarne krize s kakvom smo se suočili od kraja Drugog svetskog rata.
BONUS VIDEO Mariupolj iz vazduha posle mesec dana rata
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: