Aleksandra iz Njujorka: Priče o hladnjačama su tračevi

autor:

Svet

20. apr. 2020. 00:15

20. apr. 2020. 11:40

Postavi Nova.rs za omiljeni Google izvor Više

Njujork je već neko vreme žarište pandemije koja je pogodila čitav svet, a Amerika zemlja koja uporno broji najveći broj zaraženih i preminulih. "Grad svetlosti" jedan je od najteže pogođenih, a o tome kako danas izgleda, kakva je atmosfera u njemu, o potresnim slikama koje obilaze svet i kome Njujorčani najviše veruju za Nova.rs je ispričala Aleksandra Dinić, Srpkinja koja već deset godina živi i radi u Njujorku.

Oglas

Kako izgleda grad?

"Grad koji nikad ne spava" i u kojem živim već deset godina je kao i većina svetskih metropola pust. Ulice su prazne. Nema buke i vlada neka čudna tišina. Jedinini prolaznici su esencijalni radnici, poneki auto ili delivery boys koji rasnose hranu na biciklima. Njujorčani su ozbiljno shvatili karantin i pridržavaju se svih pravila, ne bi li podržali naše zdravstvene radnike, rasteretili bolnice i sprečili širenje bolesti.

Njujorčani imaju neviđenu snagu i pozitivan duh i ogromnu solidarnost. Mnogi su, nažalost, izgubili svoje najbliže; zdravstveni radnici, vatrogasci, metro vozači i esencijalni radnici skoro svakodnevno gube kolege, tako da svi osećamo tugu, ali i želju da nekako pomognemo u ovoj situaciji.

Svakodnevno viđamo potresne prizore i slike hladnjača u kojima se skladište tela preminulih obilaze svet, a mnogo se pričalo i o improvizovanoj bolnici u Central parku. Kakva je atmosfera u gradu?

Bolnica u Central Parku, kao i vojnički brod usidren na reci Hadson i bolnica u ogromnom Javits centru su u rekordnih par dana opremljeni i izgrađeni; to je pomoć vojske i državne vlasti gradu Njujorku. Brod koji je bio predviđen za hitne slučajeve koji ne podrazumevaju pacijente zaražene Covidom-19 ostao je prazan, jer je procenat udesa i kriminala nenormalno opao tako da niko i nije odlazio tamo. Sada je i deo tog broda pretvoren u bolnicu sa Covid pacijente. Zaista je impresivno da bolnice sa odličnom opremom mogu biti izgrađene u samo nekoliko dana i da američka vojska ima tu sposobnost.

Što se preminulih tiče, broj je veliki, ali i Njujork je grad od 8 miliona stanovnika, pa je nažalost za očekivati da neće biti lako. Imali smo neviđen broj ljudi koji je putovao u Kinu oko Nove godine, ili prolazio kroz Njujork u februaru i martu tako da nije neočekivano da ima ovoliko zaraženih. Mnogo ljudi se testira i brojevi rastu u celoj zemlji, ali to je i startegija oporavka - saznati ko je zaražen, ko ima imunitet i antitela koja možda mogu pomoći obolelima kao i ko je sposoban da se vrati na posao.

Njujorške vlasti su transparetane, svakodnevno se drže konferencije za štampu, i brojevi se ne kriju kao što je to bio slučaj u Kini čija komunistička vlast i danas pokušava da sakrije činjenice o tome kada je bolest počela i koliko je zaista mrtvih.

Kada je sahranjivanje preminulih u pitanju, tu je ostrvo Hart Island na kome se sahranjuju tela i koje se koristilo i posle 9/11 za sahranjivanje. Kao što pretpostavljate, na običnim grobljima nema mesta, s obzirom na činjenicu da dnevno umire po nekoliko stotina ljudi. Što se tiče hladnjača i tračeva da se ljudi sahranjuju u parkovima, to zaista nije tačno i čak je guverner Kuomo to negirao.

Amerika je zemlja u kojoj postoji transparentnost i sloboda govora, tako da se takve stvari ne bi nikada krile. Mediji se, međutim, i u doba epidemije služe senzacionalizmom.

Kako sada izgleda šetnja ulicama Njujorka?

Ja živim na Menhetnu, u jednom od najprometnijih delova grada, koji je sada sušta suprotnost od svakodnevnice na koju sam navikla. Za razliku od gužve koja je ovde 24 sata dnevno, sada sa svog prozora mogu videti tek ponekog prolaznika koji džogira ili ide u nabavku, radnike koji rade svakodnevno na renoviranju grada, dežurne radnike u zgradi Gugla, ponekog policajaca i raznosače hrane na bickli, poneki par koji šeta.

Ljudi nose maske i rukavice, a neki su veoma kreativni u izradi domaćih maski sa različitim dezenima. U radnjama se drži odstojanje između ljudi, kasirke su zaštićene staklom od mušterija, a na ulazu i izlazu iz radnje možete uzeti dezinfekcione ubrise i dezifinkovati ambalaže pre nego što krenete kući.

Kakav je stav o pandemiji generalno među Njujorčanima?

Ljudi su pozitivni, nalaze načina da vežbaju, da se druže virtuelno ili izađu na prozore i krovove i aplaudiraju lekarima svake večeri. Mnogi moji prijatelji pomažu starijima i volontiraju, raznose hranu, a male radnje i pojedini lokalni restorani nude besplatnu hranu lekarima. Dragstori, recimo, daju pravo prvenstva starijima i esencijalnim radnicima.

Neki delovi grada sakupljaju novac za zdravstvene radnike, svako na svoj način želi da doprinese i ako ne može da donira, da onda makar ostane kod kuće i poštuje pravila. Naravno, nekima je strašno teško ukoliko su usamljeni ili izgubili nekog bliskog ili nemaju sredstava da prežive. Bolesnima koji su sami, takođe. Postoje telefonske linije za psihološku pomoć i sajt za pomoć nezaposlenima. Mnogi su uplašeni šta će biti sa ekonomijom, a neki su i nestrpljivi da počnu da rade.

Kakvo je misljenje o pristupu koji je američka vlada zauzela u pandemiji; da li Amerikanci imaju poverenja u Faučija ili više veruju predsedniku Trampu?

Kao i svakoj zemlji, mišljenja su podeljena. A u zemlji kao što je Amerika pogotovo. Svaka od 50 saveznih država je drugačija i ima drugačiji pristup. Mislim da je dobro što je predsednik Tramp bio jedan od prvih koji je zatvorio granicu sa Kinom u januaru. Opozicija ga je zato kritikovala, ali da to nije učinio, broj zaraženih bi bio daleko veći. On je u svojim nastupima ekscentričan i, kao što rekoh, ljudi su podeljenog mišljenja o tome kako je pristupio pandemiji. Ono sto je činjenica je da ima najbolji tim strucnjaka - uključujući dr Faučija, jednog od najboljih epidemiologa na svetu, kao i Debru Birks čiji je internacionalni uspeh u stabilizaciji broja oblelih od AIDS u osamdesetih godina kada se bolest naglo proširila bio krucijalan, kao i njen svakodnevni rad u sprečavanju širenja HIV-a, a sada i Covida.

Kada govorimo o poverenju u dr Faučija, to je pitanje mnogo stvari. Ja verujem i njemu i doktorki Birks, ali mi je jasno da će njihovo viđenje uvek biti zasnovano na istraživanjima, zdravstvenim podacima i naučnim tehnikama, jer oni nisu političari i ekonomisti, već epidemiolozi i stručnjaci u svojoj branši. Zato je važno objediniti mišljenja lekara, ekonomista i političara zajedno da bi se našlo najbolje rešenje za otvaranje gradova i ekonomije.

Što se Trampa tiče, uvek je pitanje ko odgovara na pitanje o njemu. Činjenica je da je ekonomija bila na vrhuncu, stopa nezaposlenosti najniža, čak i među manjinama, ali niko se nije nadao ovakvoj zdravstvenoj katastrofi.

Njegov cilj je da zaštiti ljude i vrati ih na posao, kako bi se ekonomija pokrenula. Takođe, ovo je i izborna godina za njega što znači da tu ima mnogo faktora. Mediji pišu svašta, zavisi koga gledate ili čitate. Ono što jeste tačno je da su mnogi mediji pristrasni i nisu objektivni. Zato je važno slušati uživo konferecije i oslanjati se na proverene statistike i istraživanja univerziteta. Senzacionalizam postoji svuda.

Važno je reći da američka država nikad u istoriji nije pružila ovoliki stimulans običnim građanima i malim preduzećima koji ce na kraju iznositi oko 6 triliona dolara. Triliona! Nažalost, mnoga mala preduzeća i pojedninci se nikad neće oporaviti, neki će možda morati i da se odsele iz Njujorka. Ne postoji ovde život u maminom i tatinom stanu i spavanje do podneva. Ako ne radiš, ne možeš opstati, sem ako ne pripadate grupi najbogatijih, ali i mnogi od njih su takođe jako pogođeni ovom zdravstvenom krizom zbog koje je ekonomija stavljena na pauzu. Ipka, ovo je grad mogućnosti, Njujorčani su jaki, vredni, kreatvni, pregrupišu se brzo i nastave još jači. Ljudi su čudo i pravo blago.