Ako je Putin mislio da gore ne može, upravo je stigao novi težak udarac

Napad na rafineriju bio je jedan od najudaljenijih ukrajinskih udara od početka sukoba, koji traje već petu godinu. Prema procenama, ukrajinski bespilotni sistemi preleteli su između 2.500 i čak 3.000 kilometara kako bi pogodili cilj. Obustava rada postrojenja, koje je najveći ruski proizvođač benzina, mogla bi dodatno da pogorša nestašicu goriva širom zemlje, ocenjuje Reuters.

„Postrojenja u omskoj rafineriji oštećena su kao posledica napada. Nijedan zaposleni nije povređen“, izjavio je Anatolij Serišev, predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina za Sibir.

On je dodao da je procena štete u toku i da su nadležne službe započele radove na sanaciji, ali nije izneo detalje o tome kako su oštećenja uticala na rad rafinerije. Kompanija Gazprom Njeft, vlasnik rafinerije, za sada nije odgovorila na zahtev za komentar.

Istovremeno, rafinerija je u utorak prestala da prodaje benzin i dizel na Međunarodnoj robnoj berzi u Sankt Peterburgu, pokazuju podaci berze.

Prema izvorima, u napadu je zapaljena i oštećena jedinica za destilaciju sirove nafte CDU-10, koja čini oko 38 odsto proizvodnog kapaciteta postrojenja i može da preradi 24.580 tona nafte dnevno.

Van pogona je i druga jedinica za primarnu preradu, CDU-11, koja učestvuje sa 37 odsto ukupnog kapaciteta i može da preradi oko 24.000 tona nafte dnevno. Iako sama jedinica nije direktno pogođena, oštećene su ključne mrežne veze neophodne za njen rad. Izvori navode da bi CDU-11, koja je puštena u rad 2023. godine, mogla ponovo da bude pokrenuta u bliskoj budućnosti.

Obustavljen rad i moskovske rafinerije

Omska rafinerija već ima dve zatvorene jedinice za primarnu preradu, CDU-7 i CDU-8, kapaciteta po 10.000 tona dnevno.

Prema dostupnim podacima, rafinerija je tokom 2024. godine preradila oko 22 miliona tona nafte, odnosno približno 440.000 barela dnevno, proizvevši oko pet miliona tona benzina i osam miliona tona dizela, piše The Moscow Times.

Kampanja ukrajinskih napada dronovima na rusku energetsku infrastrukturu, pre svega na rafinerije, izazvala je nezapamćene nestašice goriva širom Rusije, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci ogromnih kolona vozila čiji vozači čekaju i po 24 sata da natoče gorivo, a mnogi ostaju bez uspeha. Građani se pitaju kako je moguće da do toga dolazi u zemlji koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, dok su svađe i fizički sukobi na benzinskim pumpama postali gotovo svakodnevni. Mnoge pumpe, čak i u Moskvi, zatvorene su jer nemaju gorivo za prodaju.

Rat je sada stigao i do svakodnevnog života običnih građana. Nakon godina tokom kojih je Kremlj nastojao da, posebno u Moskvi i Sankt Peterburgu, održi privid normalnog života i predstavi rat kao nešto što se dešava daleko od većine stanovništva, posledice sukoba postale su vidljive i u samoj Rusiji.

Prošlog meseca ključna moskovska rafinerija u Kapotnji, koja obezbeđuje više od 40 odsto benzina za glavni grad, dva puta je napadnuta u razmaku od svega nekoliko dana. Nakon velikih oštećenja ključnih postrojenja i ona je potpuno obustavila rad, a prema pojedinim procenama, proizvodnja možda neće biti obnovljena pre 2027. godine.

Kriza postaje sve dublja

Posle ukrajinskih udara na neke od najvećih ruskih rafinerija, pri čemu je oštećena približno trećina ukupnih kapaciteta za preradu nafte, proizvodnja benzina u Rusiji pala je za oko 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše britanski The Guardian.

Tokom letnje turističke sezone i perioda žetve, kada je potrošnja goriva tradicionalno najveća, benzinske pumpe sve teže uspevaju da zadovolje potražnju.

Nestašice su prvo pogodile okupirani Krim još u maju, ali su se od tada proširile na gotovo celu Rusiju. Prema pojedinim informacijama, samo dve ruske oblasti ostale su pošteđene problema.

Kriza sa gorivom postala je jedan od najočiglednijih poremećaja svakodnevnog života građana od početka invazije na Ukrajinu i dovodi u pitanje napore Kremlja da stanovništvo zaštiti od ekonomskih posledica rata.

Za Vladimira Putina, slike vozača koji satima čekaju u redovima za gorivo teško se uklapaju u njegovu dugogodišnju poruku da se, uprkos sankcijama i ratu, život u Rusiji uglavnom odvija normalno.

„Masovni umor od rata prerasta u masovno nezadovoljstvo“, izjavio je moskovski politički analitičar Andrej Kolesnikov.

Ipak, smatra da nestašice verovatno neće izazvati masovne proteste zbog strogo kontrolisanog političkog sistema.

„Šok svakako postoji, ali nepostojanje stvarnih mogućnosti da se utiče na situaciju, kao i rizici povezani sa pokušajem delovanja, čine proteste malo verovatnim“, ocenio je.

Rusija razmatra uvoz goriva

Situacija je postala toliko ozbiljna da su ruski zvaničnici prošle nedelje priznali da razmatraju uvoz goriva iz Belorusije, Kazahstana i Indije, što predstavlja svojevrsno poniženje za zemlju koja je jedan od najvećih svetskih izvoznika rafinisanih naftnih derivata.

Vlada takođe razmatra privremeno ublažavanje standarda kvaliteta goriva kako bi kompanije mogle da proizvode benzin i dizel slabijeg kvaliteta.

Analitičari smatraju da će dalji razvoj krize u velikoj meri zavisiti od toga da li će Ukrajina uspeti da nastavi napade na rusku naftnu infrastrukturu.

Kriza već menja svakodnevni život i počinje da utiče na širu ekonomiju.

Anastasija, zaposlena u logističkoj kompaniji iz Irkutska, jednog od sibirskih gradova koji su najteže pogođeni nestašicama, ispričala je pod pseudonimom da je nekoliko kamiona njene firme pet dana bilo zaglavljeno kod grada Čite jer vozači nisu mogli da pronađu gorivo.

„To me podseća na priče koje sam slušala o Sovjetskom Savezu, kada su ljudi morali da stoje u redovima za hranu“, rekla je.

Sve više taksista odustaje od rada. Predstavnici ovog sektora rekli su za poslovni dnevnik Kommersant da je broj vožnji opao za oko 20 odsto, dok vozači sve češće odbijaju duže relacije iz straha da posle toga neće uspeti da natoče gorivo.

Na jugu Rusije, jednom od područja koja su uz istočni Sibir najteže pogođena nestašicama, vlasti su angažovale kozačke patrole kako bi održavale red na benzinskim pumpama u crnomorskim turističkim mestima.

Procvat sivog tržišta

Nestašice su dovele do razvoja sivog tržišta kakvo nije viđeno još od perioda neposredno posle raspada Sovjetskog Saveza.

Prema pisanju lista Novaja Gazeta Evropa, benzin se sada otvoreno prodaje putem Telegrama i internet platforme Avito. Na Krimu pojedini prodavci nude dostavu goriva taksijem u roku od četiri sata, ali po višestruko višim cenama.

Neki vozači odlaze čak i u Kazahstan ili Kinu kako bi natočili gorivo, što je postalo poznato kao „benzinski turizam“.

Nestašice sve ozbiljnije utiču i na politički položaj Kremlja.

Prema istraživanju nezavisnog Centra Levada, podrška Vladimiru Putinu u junu pala je za pet procentnih poena, na 74 odsto, što je najniži nivo u poslednje četiri godine.

Istovremeno, procenat građana koji smatraju da se Rusija kreće u dobrom pravcu pao je sa 61 odsto u maju na 52 odsto.

Sve više visokih ruskih zvaničnika otvoreno govori o ceni rata.

„Ne verujem da u ovoj zemlji postoji ijedna osoba kojoj je išta važnije od što skorijeg završetka vojnih sukoba“, izjavio je nedavno predsednik Sberbanke German Gref, prenosi The Guardian.

Kremlj ne menja kurs

Uprkos svemu, nema mnogo pokazatelja da se Kremlj sprema da promeni svoju politiku.

Tokom vikenda Vladimir Putin je posetio štab ruske vojske, obučen u vojnu uniformu, gde je pohvalio, kako je rekao, uspehe ruskih snaga na frontu i odbacio tvrdnje Kijeva o nedavnim uspesima ukrajinske vojske, nazivajući ih „informativnom i propagandnom operacijom“.

Ipak, prošlog meseca bio je primoran da prizna postojanje problema sa snabdevanjem gorivom.

Gostujući na državnoj televiziji rekao je da Rusija ima „izvestan manjak“ goriva, „ali ne kritičan“.

Na državnim medijima poruka građanima još je direktnija – izdržite.

„Setimo se svega što smo već preživeli. Nema benzina? Moja generacija pamti vreme kada se hrana delila na bonove“, izjavila je Margarita Simonjan, glavna urednica televizije RT i jedna od najpoznatijih prokremaljskih propagandistkinja, u svojoj nedeljnoj emisiji na kanalu Rusija 1.

„Pozivam sve da ostanu mirni. Da, teško je. Veoma teško... Ali i ovo ćemo prebroditi. U to nimalo ne sumnjam“, poručila je Simonjan građanima Rusije.