2
Manje od polovine građana Srbije veruje u rad predsednika Aleksandra Vučića, pokazalo je Demostatovo septembarsko ispitivanje javnog mnjenja. Ovaj pad poverenja, prema mišljenju sagovornika Nove, intenziviran je nakon junskih izbora i litijumske krize. Tragedija u Novom Sadu dodatno je oslabila donedavno neprobojan štit Vučićevog rejtinga.
U jeku čitave priče o tragediji u Novom Sadu i pogibiji 14 ljudi zbog urušavanja nadstrešnice železničke stanice, stiže nam novo Demostatovo istraživanje javnog mnjenja.
Podaci do kojih je došao Demostat pokazuju da građani Srbije imaju još manje poverenja u srpske institucije nego ranije. Preciznije, 47 odsto ljudi u Srbiji ima poverenje u predsednika Aleksandra Vučića, dok je trećina izjavila da nema nikakvo poverenje.
Takođe, prema rezultatima istraživanja Demostata, svega 14 odsto ljudi veruje Vladi Srbije, dok u Skupštinu veruje manje od trećine građana (28 odsto). Osim toga, lokalnim vlastima veruje svaki deseti građanin.
2
0
1
Dakle, jedno je jasno – građani mahom ne veruju vlastima i institucijama. Međutim, ono što je neobično jeste da se povećava broj onih koji ne veruju predsedniku.
Što se tiče mišljenja ispitanika Demostata u vezi aktuelne vlasti u Srbiji, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, treba istaći nekoliko stvari.
Poverenje u političke partije na vlasti iznosi svega 35 odsto. Otvoreno nepoverenje prema režimu gaji čak 42 odsto ispitanika.
Zatim, polovina građana koji su učestvovali u ovom istraživanju smatra lošom vladavinu u kojoj je sva vlast u rukama jakog vođe “koji ume sa narodom i zna svoj posao“. To je iznenađujuće s obzirom na to da u Srbiji imamo vladavinu upravo takvog tipa, barem prema profilisanju od strane samog naroda, navodi se u istraživanju Demostata.
“Pet puta je veći broj ispitanika (tačno tri četvrtine) koji misle da je za Srbiju dobro da postoji tip vladavine sa poštenim izborima i podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, od broja ispitanika koji misli da je to loše za Srbiju (14%). Pošteni izbori i podela vlasti bili su nam indikatori preferencije demokratije kao poželjnog tipa vladavine”, navodi se u istraživanju Demostata.
Dodaje se da ovome treba pridodati podatak da je 44 odsto ispitanika nezadovoljno stanjem demokratije u Srbiji. Zadovoljnih je svega 29 odsto.
Opalo je i poverenje u predsednika države, ali Aleksandar Vučić i uprkos tome, kako navodi glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović i dalje ima daleko najbolji rejting među političarima.
“Opadanje poverenja u predsednika Srbije Aleksandra Vučića ima svojih razloga i to faktički naši ispitanici i navode, a tome svedoči i nepoverenje u institucije vlasti”, rekao je Mihailović za Novu i objasnio da građani političku situaciju u državi i dalje percepiraju tako da sve pozitivno vezuju za ime Aleksandra Vučića, dok sve ono što je loše u političkom sistemu pripisuju institucijama.
Međutim, Mihailović kaže kako treba imati na umu da je opadanje poverenja u rad predsednika Srbije znatno manje nego pad poverenja u druge segmente vlasti.
“Najveće nezadovoljstvo građana jeste po pitanju borbe protiv korupcije i kriminala (67 odsto), a onda i na nivou pravosuđa i sudova”, kaže Mihailović i dodaje da među građanima postoji i nezadovoljstvo školstvom, obrazovanjem i zdravstvom.
Politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović kaže da su oni tek počeli novo istraživanje javnog mnjenja nakon tragedije u Novom Sadu, ali da je čak i ono koje je rađeno nakon litijumske krize pokazalo pad poverenja u predsednika države.
“Prema tom našem istraživanju iz oktobra meseca, Vučića je 35,6 odsto ispitanih građana ocenilo jedinicom, a osam odsto dvojkom. S druge strane dobio je oko 31 odsto petica. Dakle, on je nesporno najpopularniji politički lider u Srbiji, ali je broj negativnih poena koji su mu dati za čitavih pet odsto premašio broj pozitivnih”, kaže Vukadinović za Novu.
On objašnjava da je praktično od junskih izbora krenuo polako da se krnji Vučićev rejting.
“To je izazvano i snažnom litijumskom kampanjom vlasti, a s druge strane otporom rudniku litijuma koji je dolazio iz različitih sfera društva. Kad se sve to uzme u obzir, zaključno sa stravičnom tragedijom u Novom Sadu, bio bih iznenađen da je rejting predsednika države ostao na istom nivou kakav je bio pre svega nabrojanog, a kamoli da je porastao”, navodi Vukadinović.
Mišljenja je i da bi pad poverenja u Vučića bio još drastičniji da sve institucije u ovoj državi nisu usmerene samo ka jednoj stvari, a to je očuvanje rejtinga predsednika države.
“Zapravo, jedina institucija koja funkcioniše u Srbiji jeste institucija predsednika. Sve druge su postale nebitne i marginalizovane. Od Vlade, preko Skupštine, do pravosuđa. Jedina institucija kojoj ima smisla ispitivati rejting jeste predsednik države. I sad na primeru tragedije u Novom Sadu možemo da vidimo kako sve ostale institucije rade na tome da se taj rejting ne naruši previše. To se radi preusmeravanjem tema i zamenom teza… pa se bavimo danima opozicijom, umesto odnosima unutar vlasti, odgovornošću vlasti za ovu tragediju”, zaključuje Vukadinović.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare