Demostat: Manje od polovine građana Srbije veruje Vučiću

Tek 14 odsto ispitanih u anketi veruje Vladi Srbije, a gotovo tri puta više (48 odsto) je onih koji decidirano kažu da joj ne veruju. Lokalnim vlastima veruje tek svaki deseti građanin, a skoro pet puta više (48 procenata) je onih koji im ne veruju, pokazalo je istraživanje, objavio je Demostat.

Prema rezultatima istraživanja, obavljenog telefonskom anketom na reprezentativnom uzorku od 1.200 ispitanika, tek svaki sedmi građanin veruje republičkom nivou institucija.

Ono u šta javnost trenutno veruje, jeste da će struka, makar i nezvanično, ukazati na propuste ali je ipak manje građana koji su sigurni da će baš pravi krivci da budu označeni.

Poverenje građana ispitivano je u odnosu na deset institucija - od predsednika Srbije, policije, do vlasti na nivou opština, nevladinih organizacija, političkih partija na vlasti i u opoziciji, a rezultati pokazuju da ni kod jedne institucije poverenje ne prelazi polovinu ispitanika.

Toj granici najbliži su policija sa 49 odsto i predsednik Srbije sa 47 procenta ispitanika, naveo je glavni istraživač Demostata Srećko Mihajlović.

Razlozi nepoverenja su brojni - od iskustva da postoji ogromna razlika između obećanja i onoga što se uradi do razlike između normiranih i ostvarenih ciljeva, koja je vidljiva bez obzira na nivo obrazovanja ili socijalni status ispitanika, dodao je Mihajlović.

Mihajlović je naveo četiri grupe institucija po stepenu poverenja.

Prva je poverenje u predsednika Srbije i policiju, u drugoj je poverenje u predsednike opština i u Skupštinu Srbije koje je 31, odnosno 28 odsto, dok je nepoverenje u njih imalo 48, odnosno 46 odsto anketiranih. U trećoj, najvećoj grupi su političke partije, Vlada Srbije, sindikati, vlast na nivou opština i nevladine organizacje. Tu se povrenje kreće između deset i 15 odsto, vrlo je nisko, a najmanje je u poslednjoj grupi - opozicionim partijama, svega šest odsto.

Mihajlović je ukazao da je dve trećine ispitanih više zadovoljno nego nezadovoljno životom, što predstavlja iznenađenje za mnoge, jer građani pritom nemaju povrenje u institucije i nisu zadovoljni njihovim radom.

Prema njegovim rečima, taj rezultat ukazuje da ljudi traže oblik i formu življenja kojim će biti zadovoljni, a kada se ti razlozi razvrstaju, vidi se da su najzadovoljniji ako imaju relativno dobre stambene uslove, dobre međuljudske odnose u porodici i radnoj sredini, dok plata i materijalni uslovi nisu visoko rangirani kao razlog zadovoljstva.

Mihajlović je napomenuo da u prikupljene podatke ne treba imati preterano poverenje bez obzira na statističke mere koje ukazuju na reprezentativnost, jer veliki broj uzorkovanih pojedinaca odbija da učestvuje u anketi.

"U proseku treba okrenuti osam ili devet brojeva da bi se dobio jedan ispitanik. Ne znamo ko su oni koji su nas odbili i da bi se prevazišla ta situacija pristupa se ponderisanju. To ima smisla kada je odbijanje manje, ali ne i kada je ovako veliko, pa u prikupljene podatke ne treba imati preterano poverenje", naveo je glavni istraživač Demostata.

BONUS VIDEO: