Zbog čega će Vučiću biti neprijatno kod Šolca u Berlinu i zašto odlaže govor

Prema prvobitnom planu, Vučić je trebao da se obrati javnosti 29. aprila i da tog dana približi javnosti stavove Srbije i njenu međunarodnu poziciju nakon niza sastanaka sa predstavnicima zapadnih zemalja, u prvom redu Sjedinjenih Američkih Država.Pomeranje javnog nastupa obrazloženo je na sledeći način:“Vučić će imati narednih dana brojne važne razgovore o budućnosti Srbije, kao i značajne sastanke u pripremi planova i programa, koji su od najvećeg interesa za budućnost Srbije, te će u koordinaciji sa premijerkom Anom Brnabić izneti suštinske zaključke o putu Srbije i narednim potezima u petak, 6. maja. 2022. godine”.ž

Ubrzo nakon nakon saopštenja iz Predsedništva stigla je i informacija da će šef srpske države krenuti na put u Nemačku, na noge kancelaru Olafu Šolcu. Imajući u vidu prisustvo kosovskog premijera Aljbina Kurtija i izaslanika EU za pregovore Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka, očekuje se da tema budu pregovori, ali će se, sasvim sigurno, na dnevnom redu i naći pozicija Srbije u odnosu na konflikt Rusije i Ukrajine.U susret pomenutom sastanku, Vučić je naveo da ga očekuje neprijatan razgovor i da će izvesno uslediti primedbe na račun ponašanja naše zemlje.“Mnogi misle da situaciju u Ukrajini nadomeste velikim uspehom na Kosovu i Metohiji. Nemamo mi šta dobro da očekujemo od razgovora. Očekujem da saslušam kancelara Šolca, da čujem primedbe na ponašanje Srbije, da imam priliku da kažem stav Srbije i to je sve što očekujem. Dobro je što ćemo imati priliku da iskažemo šta mislimo. Nemam očekivanja, ali imam nadu da će nemački kancelar saslušati šta imamo da kažemo”, naveo je on.

Nemačka rezolucija - jasna poruka

Razgovor sa šefom nemačke vlade dolazi nakon odluke nemačkog Bundestaga, koji je, krajem aprila, usvojio dokument pod nazivom “Odbrana mira i slobode u Evropi - sveobuhvatna podrška Ukrajini”, a u kom se indirektno poručuje Srbiji da mora da bira - sankcije Rusiji ili gubitak finanijske podrške.U pomenutoj deklaraciji Bundestag je pozvao Vladu Nemačke da unutar institucija EU predloži da se preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo u tu zajednicu (Srbija je kandidat za članstvo u EU prim. aut.), a koje izbegavaju da uvedu sankcije Rusiji.Govoreći o pomenutom dokumentu, urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija za dnevni list “Nova” kaže da je Bundestag najmoćniji parlament jedne države članice EU i da je njegova nadležnost u ovom procesu zaista velika.“Dok u nekim državama članicama, o toku pregovora neke države kandidata, odlučuje vlada te zemlje, u Nemačkoj se ovim temama bavi Bundestag”, naglašava on i dodaje da su i u prošlosti rezolucije iz nemačkog parlamenta uticale na evropski put Srbije.“Verujem da će Nemačka od Srbije očekivati usaglašavanje sa svim restriktivnim merama EU, na isti način na koji je to uradila i sama Nemačka, rizikujući krizu svoje ekonomije. Takođe, verujem da će sve one mogućnosti koje će nemačka koristiti u snabdevanju gasom iz Rusije, biti primenljive i na Srbiju”, podvlači naš sagovornik.

Nemačka diplomatska ofanziva na Srbiju

Da zvanični Berlin planira da bude aktivniji na prostoru Zapadnog Balkana i da će se od Srbije zahtevati da prihvati spoljnopolitički kurs, koji je zauzela Evropska unija u odnosu na Rusiju, bilo je vidljivo već nakon martovske posete Analene Berbok, šefice nemačke diplomatije, koja svojim domaćinima u Beogradu jasno poručila da nema članstva u EU bez usklađivanja sa spoljnom politikom te zajednice.

Istu poruku poslala je mesec dana kasnije.“Želela bih da poručim Srbiji, ako želite da postanete članica Evropske unije, što bi Srbija htela, ključno je da podržite i spoljnu politiku Evropske unije i odgovarajuće sankcije”, rekla je Berbok, koja je odredila i specijalnog izaslanika Berlina za Zapadni Balkan, Manuela Zaracina.“Kao Savezna vlada, kreirali smo mesto specijalnog izaslanika kako bismo zajedno sa šest država na veoma ciljan način radili na perspektivama razvoja i kako bismo im pružili najbolju moguću podršku u tekućim reformskim procesima”, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Nemačke.Komentarišući angžaman Nemačke na Balkanu, Štiplija tvrdi da je zvanični Berlin, od imenovanja Šolca za kancelara, pokazuje značajne promene prema državama na Zapadnom Balkanu.“Vrlo je moguće da je predsednik Vučić odložio svoje obraćanje javnosti zbog planiranog sastanka sa kancelarom Šolcem. Politika bivše kacelarke Merkel, definisana kroz termin „stabilokratija“ je dolaskom semafor koalicije na čelo nemačke, siguran sam, potpuno napuštena”, zaključuje on.

BONUS VIDEO: Nemački novinari pitali Vučića da li je na strani Putina - pogledajte njegovu reakciju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pitanjenemackihnovinarazavucicadalistenastraniputinailievropegp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3192548"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram